Покрет за одбрану Косова и Метохије

Два месеца примене Уредбе ЦБК: Динар и живот “на кашичицу”

Извор: Косово онлајн

Два месеца је протекло од почетка примене Уредбе ЦБК о забрани динара, а нервоза међу Србима на Косову расте из дана у дан. Подизање плата, пензија и других примања “на кашичицу” додатно им је пореметило свакодневни живот. Иако Приштина покушава да одлуку ЦБК представи као “техничко питање”, проблем је политичке природе, па о њему одлучују они који седе, рецимо, у Бриселу, а не они који стоје у редовима испред експозитура Поштанске штедионице на Косову. 

У многим срединама недостају намирнице и лекови, а све је теже доћи до динара, због чега многи прелазе и више од 100 километара. “Не можете купити живот за месец дана на другом месту”, каже једна од саговорница за Косово онлајн.

Лајчак се оптимистично нада да ће разлике бити превазиђене на састанку представника Београда и Приштине овог четвртка, из САД и ЕУ настављају да апелују на обе стране да траже решење у преговорима, а аналитичари оцењују да се “тражење решења” више односи на то како да Уредба ЦБК остане на снази. 

Све и да није тако, немогуће је игнорисати иронију ситуације у којој су потребни преговори да би Срби са Косова добили оно што су поштено зарадили. 

Највећа иронија је, ипак, у томе што динара нема управо тамо где је настао – на Косову. 

Сналазимо се дан за даном, каже један старији суграђанин за Косово онлајн, описујући ситуацију у Северној Митровици.

“Када има узмемо, када нема – нема. Када имам динаре купујем, а када нема…. Шут са рогатим не може“, истиче.

Радомирка Јовановић наводи да се доста тога променило за два месеца.

“И ову малу пензију што сам стекла, немам где да је подигнем. Морам четири пута да идем да је подижем. Не знам каква је ситуација на банкоматима, у банку кад уђеш чекаш и не дају ти одједном, него четири пута за једну пензију мораш да идеш, ето тако. Доста се променило, за нас старе ништа не ваља. Шта ћемо… док можемо, можемо“, наводи Јовановић.

 

 

Тешко је, али морамо да издржимо, поручује мештанин из Прилужја Ранко Јаначковић.

“Ово је сачувај Боже, тешко нама. Ми смо стари, болесни, ево видиш уместо да подигнеш плату у свом месту, прелазимо скоро 100 километара”, казао је Јаначковић. 

Најтеже је људима из унутрашњости Косова, каже пензионер Родољуб Васовић, али поручује да их неће отерати са Косова. 

“Ја сам пензионер, наша душа зна како нам је. Нама је опет овде близу Рашка, а људима из унутрашњости Косова, нека им је Бог у помоћ. Шта да вам кажем, сналазимо се како знамо и умемо, ево видите и ред испред Поштанске штедионице, или има пара или нема и дају на кашичицу. Замолио бих све међународне факторе да ураде нешто по том питању, макар за нас који смо остали овде “, казао је Васовић. 

 

 

“За намирнице се сналазимо у нашим трговинама, оно што нема овде купујемо тамо, често смо навикли да останемо и без неких намирница, јер у датом тренутку не можете да нађете у нашим продавницама, а не можете све да купите у Рашки. Не можете купити живот за месец дана на другом месту, то је неизводљиво, постали смо прилагодљиви”, истиче Снежана Денић – Миљојковић.

Томислав Томић из Клокота сматра да је најтеже за старије који су тешког здравственог стања.

“Овде смо рођени, желимо да останемо на огњишту. Динара нема, ја сам још увек у добром здравственом стању, али има људи који не могу да оду да централне Србије, како ће се они снаћи за новац”, пита се Томић.

 

 

Иста ситуација и у Штрпцу. Како време протиче, ситуација са динарима пада све теже, а додатно отежава чињеница да нема српске робе у продавницама као ни лекова српских произвођача. Светозар Јанићијевић истиче да је у тешкој ситуацији посебно јер има супругу о којој се он стара и за коју не може да набави лекове као до сада у локалним апотекама.

“Врло је тешко, имам жену која не може сама да брине о себи и прима кућну негу и имамо социјална примања и ја и она. Врло је тешко, немамо пара да одемо до административног прелаза. Надамо се бољем и  да ће се нешто решити“, казао је Јанићијевић.

 

 

Највећу цену примене уредбе ЦБК платили су најугроженији грађани, каже за Косово онлајн политиколог Огњен Гогић, резимирајући протекла два месеца од када је уредба о укидању динара ступила на снагу. Подсећа да је главни проблем то што је физички био онемогућен увоз динара на територију Косова, чиме је онемогућено грађанима који имају примања из Србије да подижу динаре.

“То је заправо највећа промена која је наступила и која је отежала живот људима. Наравно, грађани су у међувремену тражили неке алтернативне методе за сналажење како би пребродили ову ситуацију, па су почели да се организују да рецимо сами одлазе у централну Србију, да тамо подижу новац. У међувремену су постављени монтажни објекти Поштанске штедионице у близини административних прелаза и Поштанска штедионица је успела да један део тих принадлежности исплати грађанима еврима”, подсећа Гогић.

Како наводи, на тај начин су донекле амортизоване негативне последице које је одлука ЦБК имала на грађане и српске и других заједница који примају новац из Србије.

“Она није још увек произвела последице у пуном јеку, али јесу највећу цену платили најугроженији грађани, а то су пре свега особе са инвалидитетом или рецимо старија лица која примају пензије у Пошти и ту још увек није пронађено решење. У међувремену је Приштина задржала наравно непомирљив став, бескомпромисан, али је направила извесна попуштања. Прво, то што је прихватила да се ипак разговара о овој теми, иако је иницијално одбачена та могућност, зато што се сматрало да је то унутрашње питање Косова које Косово једнострано може да уради”, истиче наш саговорник.

 

 

Према његовим речима, ЦБК је наводно усвојила одређене мере прилагођавања “за које нико не зна да ли су уопште ступиле на снагу, да ли се уопште примењују, а оне сигурно ни на који начин нису олакшале ову ситуацију”.

“Уведен је тај прелазни период од три месеца, када се Косово обавезало да се ипак уздржи да примењује репресивне мере у циљу спровођења ове уредбе. Тако да смо ми на почетку месеца имали оне акције Коспвске полиције којима је конфискован динар намењен за исплату пензија и социјалне помоћи у Угљару, Косову Пољу и у Гораждевцу у Метохији. То се после није понављало. Дакле, ту је била врло оштра реакција пре свега САД и након тога се више није користила КП да би се обезбедило спровођење те одлуке и генерално су се косовске инситуције уздржале да рецимо кажњавају привредне субјекте – угоститељске објекте или трговинске радње које пре свега на северу Косова, али и другим српским срединама и даље примају динар као средство готовинског плаћања”, објашњава Гогић.

Тактика коју Приштина користи је што се читав проблем приказује као техничко питање, али се заправо, како каже, траже техничка решења у оквиру наметнутог оквира.

“Дакле, став Приштине је да је одлука ЦБК неопозива и да је ступила на снагу и онда су они наводно спремни да траже техничка решења у оквиру те одлуке, у оквиру те нове реалности коју је она створила. То јесте пре свега политичко питање којим је Приштина желела да изврши притисак и на Србију и на Србе на Косову у дијалогу”, сматра Гогић.

 

 

Подсећа да је Приштина и раније примењивала ту тактику “да прави кризе”, увек у нади да ће на тај начин добити међународну заједницу на своју страну, да ће се онда излаз из кризе тражити у неком споразуму између Београда и Приштине који би подразумевао макар дефакто признање. 

Заменик директора Цомунитy Буилдинг Митровица Немања Несторовић каже да су Срби на Косову у протекла два месеца имали прилику да осете реалност живота на Косову и исхитрених одлука власти у Приштини.

“Као што знамо, банкомати су постављени дуж административних прелаза са Косовом, а то је донекле мало олакшало живот грађана, међутим то није дугорочно решење које може помоћи да се ствар исправи. Имамо и тврдоглавост власти у Приштини, као што рекох, оне суспензије и одлуке о динару, тако да је и даље неизвесно шта ће наредни период донети”, наводи Несторовић.

Наш саговорник истиче да би питање динара могло да реши оснивање ЗСО, али додаје да су власти у Приштини невољне за такав корак.

“Чули смо да су делегације Београда и Приштине имале један састанак са Лајчаком, пре неких десетак дана. Обе стране су као и до сада изашле са опречним изјавама оптужујући једна другу за неконструктивност. Оно што имамо сада на столу јесу амерички предлози за решење динара на Косову. Међутим, оно што би можда дугорочније и конкретније могло да реши проблем је оснивање ЗСО, на шта су власти у Приштини тврдоглаво неспремне или невољне да исту донесу”, поручује он.

 

 

Несторовић наводи да је раније био позитивнији и мислио да ће се ово политичко питање решити, међутим, каже да је евидентно да је оно знатно отежало животе Срба.

“Имамо велики број људи који су погођени овом одлуком. Људи су се мало после иницијалног шока прилагодили ситуацији, међутим, дугорочног и конкретног решења нема на видику и то је оно што уноси додатни страх. Људи и даље верују да је овај потез Приштине још једна у низу одлука исељавања Срба са Косова и то је оно што чујемо од људи, јер и ми смо грађани који живе и раде на Косову, да је ово још један од потеза за додатно отежавање живота људи и коначни одлазак, од чега се људи и прибојавају. Имамо сада и ситуацију са енормно високим рачунима за струју. То је унело још додатни немир, на листи већ и онако додатих нерешивих питања који погађају заједницу на Косову”, поручује Несторовић.

Александар Шљука из НВО “Нова друштвена иницијатива” поручио је за Косово онлајн да су први на удару најугроженији становници који немају банковне картице или не могу да путују како би подигли примања из буџета Републике Србије.

“Та уредба је свима тешко пала, али најтеже најугроженијим категоријама, људима који примају социјалну помоћ, пезионерима који су болесни, људима који немају могућност да подижу примања преко банкомата, односно онима који немају картице, као што је око 4.700 пензионера који примају пензије на руке. Они не могу чак да користе ни те монтажне банкомате у близини прелаза. Најтеже је њима”, рекао је Шљука.

Додаје да тренутно нема динара на северу Косова.

“Било га је у неким северним општинама и сада га ни тамо нема, или га има веома мало, колико чујем. Људи су сада принуђени да иду у Централну Србију и да ту троше и време и новац на гориво, јер некима треба и по 100 километара да пређу у једном смеру да би стигли на одредиште. Погођене су и институције Републике Србије које и даље функционишу на Косову, школе, болнице и оне не могу да раде као и до сада”, нагласио је наш саговорник. 

 

 

На питање шта очекује од разговора у Бриселу 4. априла и да ли мисли да дијалог може да се настави, наглашава да верује да ће се постићи неко решење.

“Међутим, већ смо ушли у неке процесе разградње институција и промена у оквиру институција ЕУ. Нису још наступили избори, али била је објава да ће врло вероватно специјални изасланик Мирослав Лајчак постати амбасадор у Швајцарској. Он се већ види као неко коме истиче мандат, он није неко ко може допринети неким кључним променама јер је на заласку свог мандата и мислим да ће стране искористити овај период. Косово ће да пролонгира решење ове одлуке о динару и да додатно одгоди формирање ЗСО. После тога улазимо у изборе за Европски парламент, имамо америчке изборе у новембру, врло вероватно имамо и косовске изборе, такође имаћемо врло вероватно локалне изборе на северу Косова и то су све процеси који ће одвући пажњу од дијалога. Сви чекају да крену у те процесе да би имали изговор да све пролонгирају и да се не крене у тај процес око нормализације односа”, истакао је Шљука.

 

 

По његовом мишљењу, одлука Приштине о динару је један проницљив потез Аљбина Куртија који је он спроводио и раније, кад су у питању таблице.

“Он заправо жели да интегрише српске институције и српску заједницу, а да не имплементира Заједницу српских општина. Као што видимо, то му пролази и ту видимо сукоб између онога што говоре званичници САД и ЕУ и онога што се дешава у оквиру дијалога”, нагласио је наш саговорник.

 

 

Истиче да САД и ЕУ траже решење да одлука ЦБК остане на снази, али да се неки облик и могућност како ће Срби и остале заједнице да примају новац који им седује од Републике Србије.

“Ту видимо тај један проблем, они су практично пристали на то да се ово не решава у оквиру формирања ЗСО. Зашто су пристали, нисам сигуран. Једно од закључака које се намеће јесте да су званичници САД и ЕУ то урадили јер наступају промене, не толико у Европском парламенту, али можда ће доћи до веће промене у Америци, можда ће доћи нова администрација која неће имати толико слуха за Косово и ту можемо да читамо и овај сад потенцијални улазак у Савет Европе. Они желе да што више очврсну суверенитет Косова док не наступе велике промене у међународној сфери па у вези са тим можемо тумачити и ову одлуку о динару”, закључио је Шљука.

(Косово онлајн, 01.04.2024)