Покрет за одбрану Косова и Метохије

По динаре и намирнице путују и више од 100 километара: Наша душа зна како нам је

Извор: Косово онлајн

Од укидања динара пре два месеца, становници на Косову који примају плате у овој валути су у веома тешкој ситуацији. Како би могли да подигну примања у динарима и купе неопходне потребштине, пре три недеље постављене су експозитуре Поштанске штедионице на прелазима до којих неки од њих морају да пређу и више од сто километара.

У Рудници која је удаљена скоро два километра од прелаза Јариње, новинар Косово онлајна затекао је Јаначковиће из Прилужја који су морали да пређу више од 80 км како би подигли плате. 

На питање каква је ситуација након два месеца од укидања динара, мештанин из Прилужја Ранко Јаначковић каже да је ситуација тешка. 

“Никаква, ово је сачувај Боже, тешко нама. Ми смо стари, болесни, ево видиш уместо да подигнеш плату у свом месту, прелазимо скоро 100 километара. Тешко је, шта да радимо, морамо да издржимо”, казао је Јаначковић. 

Он је додао да му је кућа запаљена прошле године и да је скоро четврт века подстанар. Поред тога што им је динар потребан за лекове, додатни трошак је и гориво које плаћају како би дошли и подигли плате. 

“Десетог септембра су ми запалили кућу и опет немамо ништа, 25 година ја сам под туђим кровом. Шта да вам кажем, тешко и претешко”, рекао је Јаначковић. 

 

 

Испред експозитуре Поштанске штедионице у Лепосавићу мали број људи готово сваког јутра чека да подигне минималан износ од своје плате. 

Принуђени су, кажу мештани, да одлазе до Рашке, Краљева и Новог Пазара, јер су гужве у време када се примају плате у Рудници велике. По доласку за плате тамо најчешће купују и намирнице. 

 

 

Најтеже је људима из унутрашњости Косова, каже пензионер Родољуб Васовић и додаје да је заиста тешко и за намирнице, али поручује да их неће отерати са Косова. 

“Ја сам пензионер, наша душа зна како нам је. Нама је опет овде близу Рашка, а људима из унутрашњости Косова, нека им је Бог у помоћ. Шта да вам кажем, сналазимо се како знамо и умемо, ево видите и ред испред Поштанске штедионице, или има пара или нема и дају на кашичицу. Замолио бих све међународне факторе да ураде нешто по том питању, макар за нас који смо остали овде “, казао је Васовић. 

 

 

За намирнице, додаје, сналазе се на разне начине, јер су основне намирнице за живот знатно поскупеле. 

“Ево једна прост пример, јогурт који се увози из Македоније скупљи је за 100 динара и шта да вам кажем. Одем у Рашку по јогурт, брашно, зејтин, неиздрживо је, али ни то нас неће отерати одавде сигурно”, истакао је Васовић. 

Миломир Бановић из Лешка који по плату и намирнице углавном одлази у оближње општине, каже да је у Лепосавићу од забране динара немогуће подићи цео износ. 

“Плату примамо у динарима, радим у државној институцији Републике Србије, просветни сам радник, али за плату морамо да се сналазимо на неком другом месту, овде код нас у Лепосавићу. Као што видите банке немају динара, не доставља се новац, тако да одлазимо у Рашку, Краљево, Нови Пазар. И ако се дође до Руднице, оде се и до Рашке, купи се нешто од намирница, јер не дозвољавају увоз српских намирница, тако да смо угрожени и по том питању”, рекао је Бановић. 

Експозитура Поштанске штедионице у Рудници је само делимично олакшала подизање плате истиче Снежана Денић – Миљојковић и додаје да она не може да подмири у датом тренутку цео север. 

 

 

“Сналазимо се на разне начине, наша експозитура није у могућности да исплати довољан део новца, онда одлазимо за Рашку, правимо и проблем филијали у Рашки, јер они сада имају дупли посао, осећамо се веома непријатно и овде и тамо. Експозитура у Рудници је делимично олакшала, али тамо су често гужве, јер не може једна експозитура да послужи цео север”, рекла је Денић – Миљојковић. 

Она додаје да је тешко и болно, јер је то валута која је настала на овим просторима и “да се овако бедно изгуби са ових простора – заиста је поражавајуће”. 

“За намирнице се сналазимо у нашим трговинама, оно што нема овде купујемо тамо, често смо навикли да останемо и без неких намирница, јер у датом тренутку не можете да нађете у нашим продавницама, а не можете све да купите у Рашки. Не можете купити живот за месец дана на другом месту, то је неизводљиво, постали смо прилагодљиви”, казала је Денић – Миљојковић.

(Косовоо нлајн, 01.04.2024)