Покрет за одбрану Косова и Метохије

Шта пише у резолуцији о Сребреници која иде пред Уједињене нације

Getty © Photo by Michael M. Santiago/Getty Images

Резолуција о Сребреници, чије усвајање бошњачки део мисије Босне и Херцеговине с амбасадором Златком Лагумџијом на челу жели да прогура и Скупштини Уједињених нација заказаној за 27. април, предвиђа да 11. јул постане “међународни дан сећања на геноцид” и захтева да се кроз образовни систем на овај начин говори о злочину.

У тексту у који су “Новости” имале увид, и за који превасходно лобира Немачка, тражи се од свих земаља да развијају програме о Сребреници, као и да осуде свако “величање лица која су осуђена за ратне злочине против човечности и геноцид у Сребреници”.

Кључне тачке документа, њих седам, поред тога да се 11. јул одреди за тзв. Међународни дан промишљања и сећања на геноцид у Сребреници, те да се тај датум обележава у свим државама сваке године, налажу и да се без резерве осуђује свако негирање истог.

Даље, позивају се све државе чланице Уједињених нација да очувају утврђене чињенице кроз своје образовне системе развијањем одговарајућих програма. Такође, осуђује се безрезервно деловање које глорификује лица која су осуђена за ратне злочине против човечности и геноцид у Сребреници.

Уз то се наглашава важност окончања процеса проналажења и идентификовања преосталих жртава геноцида у Сребреници и обезбеђивање достојанствене сахране. Уједно се тражи од генералног секретара да оснује програм за информисање под називом “геноцид у Сребреници и УН”.

По недавним речима председника Србије Александра Вучића, циљ документа је демонтажа Републике Српске, на основу става да се ради о политичкој творевини заснованој на геноциду, као и захтев Београду за исплату ратне одштете.

Подсетимо, израелски историчар Гидеон Грајф је спровео међународну истрагу о броју жртава у сребреничкој регији на позив Републике Српске. У извештају 2021. утврђено је да није било више од 3.714 страдалих, као и то да се није радило о геноциду јер то, по дефиницији историчара Рафаела Лемкина уведеној 1945, подразумева намеру једне групе да потпуно уништи други народ.

“Срби никада нису имали такав план, ни у Сребреници, нити на било ком другом месту”, изјавио је Грајф.

За усвајање поменуте резолуције у парламенту Уједињених нација потребна је проста већина. Иако она неће имати значај као да ју је усвојио Савет безбедности УН, имаће политичку и моралну тежину.

Иначе, у СБ УН је 2015. године вођена полемика око резолуције о Сребреници коју је поднела Велика Британија, али је захваљујући вету тадашњег амбасадора Русије Виталија Чуркина резолуција оборена.

(РТ Балкан/Искра, 02.04.2024)