Покрет за одбрану Косова и Метохије

Србији се црно пише: Лајчак протежира Пахора за свог наследника

Борут Пахор (Борут Пахор)

Офанзиву бившег словеначког председника за место посредника између Београда и Приштине, Лајчак је пропратио речима да “то мора да буде неко кога људи на Западном Балкану виде као неутралног”, што у Пахоровом случају не може бити даље од истине.

Некадашњи словеначки председник је кренуо у снажну медијску и политичку офанзиву, како би себи обезбедио место наследника Мирослава Лајчака као медијатора ЕУ за дијалог Београда и Приштине. Пошто је прошле седмице путем љубљанских државних медија (“Дело”) пустио буву да му се осмехује добро плаћена функција, сада је отишао и корак даље тако што је у Љубљани крајем ове седмице окупио своју опскурну организацију “Пријатељи Западног Балкана” на дводневној конференцији о судбини држава региона на путу ка ЕУ. На скупу учествује 28 говорника из 19 земаља, укључујући многе, махом одслужене државнике и дипломате.

Конференција се одвија под паском института “Пријатељи Западног Балкана”, који је Борут Пахор основао баш згодно, у марту ове године. Лајчаку мандат истиче у августу, па је састанак у Љубљани заправо параван за Пахорову самопромоцију. Седморицу бивших председника, међу којима је и Борис Тадић из Србије, у суботу је примила и словеначка председница Наташа Пирц Мусар.

 

Многи од њих су чланови саветодавног одбора Пахоровог института, који има 16 чланова из 12 земаља и који се, како пише на сајту – “финансира из сопствених активности и уз помоћ донација”. Међу њима је неколико познатих политичких личности, међу којима се истиче бивша висока представница ЕУ за спољну и безбедносну политику Кетрин Ештон, бивши премијер Шведске Карл Билт, бивши премијер БиХ Златко Лагумџија, бивши председник Бугарске Росен Плевнелијев, бивша хрватска премијерка Јадранка Косор…

 

Председница Словеније је овим поводом ишла Пахору на руку, па је поводом његове конференције и сама угостила и бившег немачког министра спољних послова Јошку Фишера, бившег члана Председништва БиХ Младена Иванића, бившег председника Црне Горе Филипа Вујановића, а нашао се ту и Вук Јеремић (на другом крају собе у односу на Тадића).

 

 

“Мир на Балкану неће бити могућ ако наставимо да будемо сведоци игара великих сила, нејединства и верских тензиј”, изјавио је том приликом бивши председник Бугарске Росен Плевнелијев.

Он је позвао земље Западног Балкана да ојачају своје демократске институције: “Ако ојачате ове институције, нико неће моћи да вас спречи да уђете у ЕУ”.

Бивши председник Србије Борис Тадић подсетио је да је током његовог председавања било велико интересовање Срба за чланство у Европској унији.

 

“Али данас свега око 40 одсто Срба подржава чланство у ЕУ. То више није на врху српске политичке агенде”, вајкао се Тадић.

 

Свој посебан допринос скупу, а нарочито Пахоровој кандидатури дао је и Мирослав Лајчак, који се у петак вече појавио и у вестима у 22 часа на државној РТВ Словенија.

 

 

“Две ствари су кључне за будућност читавог региона: прва је функционалност Босне и Херцеговине, а друга је нормализација односа Косова и Србије”, подвукао је Лајчак, специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине.

Признао је да Европска унија уопште није ближе проширењу, уз утешну примедбу да је “сада близу да озбиљније него раније крене у проширење”.

“Имамо нову ситуацију, нови замах, иронично или парадоксално – изазван је руским нападом на Украјину. Европска унија је почела да размишља више геополитички. Један од закључака је да се морамо озбиљно позабавити проширењем. ЕУ се припрема на то, али прво су потребне одређене реформе. Западни Балкан, међутим, још треба убеђивати. Кажу, све смо то већ чули, па се ништа није десило, зашто бисмо вам сада веровали. Али дозволите ми да кажем – овај пут мислимо стварно”, рекао је Лајчак за ТВ Словенија.

На питање водитеља ТВ дневника, кога Лајчак види као најбољег кандидата да наследи његову функцију, словачки дипломата није оклевао: “Свакако нам треба неко ко познаје регију, разуме је, кога људи у окружењу виде као неутралног и ко има значајно (политичко) искуство”.

 

“Косовски губернатор”

 

На том месту је потом јавно, у програму уживо, пружио пуну подршку Пахору у коме је препознао, да иронија буде потпуна – некога ко не припада миљеу Западног Балкана, јер, како се фразарењем достојним Питије изразио Лајчак, “његова лична перцепција улоге Словеније јесте да је веома близу овом простору, али не и његов део”. У чему је пронашао Пахорову предност за нову политичку ролу на Балкану.

Познато је, међутим, да Пахор, ако пренебрегнемо чињеницу да добро познаје регион, с обзиром на то да је и сам поникао из њега, има више мана него врлина које би смеле да га лансирају на нову функцију “косовског губернатора”. Избор Пахора би наиме прекршио неписано правило да посредник у дијалогу између Београда и Приштине не може бити неко из региона, већ неутрална особа.

Ту се скрива разлог Лајчакове незграпне опаске да Словенија није део тог политичког миљеа.

Не смемо заборавити ни да је Пахор у прошлости устрајно и веома гласно заступао ставове којима је доследно подржавао Приштину и западне центре моћи, када је у питању отцепљење јужне српске покрајине.

Лајчак је на питање новинара да ли би била предност или слабост за Пахорову кандидатуру припадност регији Западног Балкана, одговорио јасно, наиме, да је његова “лична перцепција улоге Словеније да је веома близу том простору, али је не видим као његов део, што је (Пахорова) предност”.

 

Као свој најважнији успех, Лајчак је издвојио Споразум на путу нормализације, назван и Охридски споразум, јер “пружа солидну основу за нормализацију односа”.

 

“Нажалост, због онога што се дешава на терену и бројних криза, нисмо много напредовали у његовој имплементацији. Зато ће највећи изазов за мог наследника бити да постигне усвајање овог документа и његову искрену имплементацију”, закључио је Лајчак.

Светлана Васовић

(РТ Балкан, 20.04.2024)