Европски савет данас је дао коначно зелено светло за успостављање Фонда за реформу и раст за Западни Балкан, новог инструмента за финансијску подршку реформама у вези са ЕУ и економским растом у региону. Један од предуслова који Србија и Косово морају да испуне, како би имали право на коришћење средстава из Фонда, је нормализација односа и имплементација обавезе из споразума постигнутих у оквиру дијалога.
Фонд је финансијски стуб Плана раста за Западни Балкан, саопштили су из Савета Европе наводећи да ће покривати период од 2024. до 2027. године. Очекује се да ће у наредним годинама у оквиру Фонда бити обезбеђено до две милијарде евра грантова и четири милијарде евра зајмова за шест партнера ЕУ са Западног Балкана.
“Главни циљ овог пројекта је да подржи усклађивање партнера са Западног Балкана са вредностима, законима, правилима, стандардима, политикама и праксама ЕУ, у циљу будућег чланства у ЕУ, као и њихову прогресивну интеграцију у јединствено тржиште ЕУ. Овај пројекат ће подржати низ социо-економских и основних реформи, укључујући реформе које се односе на владавину права и основна права”, наводи се у саопштењу.
Да би добио подршку у оквиру овог инструмента, сваки партнер у региону, истичу из Европског савета, мора припремити Реформску агенду, у којој се наводе реформе које планира да предузме како би се постигли циљеви пројекта.
Додају да ће земље Западног Балкана такође морати да размисле о томе како се очекује да мере укључене у Реформске агенде допринесу прогресивном и континуираном усклађивању са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.
Земље чланице ЕУ имаће кључну улогу у одобравању Реформских агенди корисника и, по потреби, њихових измена и допуна.
Подршка у оквиру Фонда биће обезбеђена кроз инвестициони оквир за Западни Балкан (ВБИФ), у облику грантова и зајмова, за инвестиције које подупиру Реформске агенде, као што су улагања у инфраструктурне пројекте – три милијарде евра и зајмове директно исплаћени буџетима партнера са Западног Балкана за убрзање раста заснованог на кључним социо-економским реформама – три милијарде евра.
Исплате ће се вршити два пута годишње, под условом да партнери испуне квалитативне и квантитативне кораке наведене у њиховим Реформским агендама. Када предуслови за подршку нису испуњени, ЕУ може одлучити да обустави ослобађање средстава.
“Општи предуслови за подршку ЕУ у оквиру овог објекта укључују да партнери наставе да подржавају и поштују ефикасне демократске механизме, укључујући вишестраначки парламентарни систем, слободне и поштене изборе, плуралистичке медије, независно правосуђе и владавину права, као и да гарантују поштовање људских права, укључујући права припадника мањина. За Србију и Косово, још један предуслов је да се конструктивно ангажују са мерљивим напретком и опипљивим резултатима у нормализацији односа у циљу потпуног спровођења свих својих обавеза које произилазе из Споразума о путу нормализације и његовог Анекса за имплементацију, као и свих претходних споразума из дијалога, те да се укључе у преговоре о Свеобухватном споразуму о нормализацији односа”, наводи се у саопштењу.
Транспарентност
Да би се повећала транспарентност, земље са Западног Балкана мораће и да поставе веб портал за објављивање ажурних података о крајњим примаоцима који су укупно примили више од 50.000 евра у периоду од четири године у оквиру овог програма.
Уредба о успостављању Фонда за реформу и раст за Западни Балкан биће потписана и ступиће на снагу дан након што буде објављена у Службеном листу ЕУ.
Када ступи на снагу, земље са Западног Балкана биће позване да поднесу своје Реформске агенде Комисији, излажући социо-економске и фундаменталне реформе које планирају да предузму између 2024. и 2027. године, наводе из Европског савета.
