Попис становништва на Косову званично је завршен јуче, а Агенција за статистику најавила је да ће први резултати бити познати за три до четири месеца. Ипак, за већину саговорника Косово онлајна попис је у многим сегментима доживео неуспех, укључујући и податак да га је српска заједница бојкотовала.
У Агенцији за статистику Косова, на свечаности на којој је присуствовао и премијер Аљбин Курти, данас је одржан званични састанак поводом завршетка пописа становништва.
Једногласно је оцењено да је, упркос изазовима и сложености које је имао, процес спроведен са великим успехом.
“Спровођење пописа становништва је доказ да наше институције могу успешно да реализују пројекте на националном и међународном нивоу”, наведено је у саопштењу.
Ипак, већина стручњака тешко да би прихватила констатацију да је попис спроведен “са великим успехом”. Управо супротно, упозоравају на читав низ контроверзи.
Пописивачи су тог 5. априла, првог дана пописа, испраћени уз огромну медијску пажњу, а показало се да су већ после неколико сати морали да се, необављена посла, врате у своје канцеларије. Због грешке у апликацији нису могли да пошаљу прикупљене податке у централну базу.
Затим су се суочили са много озбиљнијим проблемом. Срби нису имали појма ни да се попис одржава ни да су запрећене казне до 10.000 евра уколико се не одазову.
“Нисам обавештен, ево сада то тренутно чујем од вас. Што се тиче пописа, не знам шта ћемо да радимо тренутно, кажем вам, сада од вас чујем то”, рекао је екипи Косово Онлајна првог дана пописа Стефан Ћирковић са централног Косова.
Они мање храбри касније су имали проблем да растумаче шта се од њих заправо тражи у упитницима на српском.
„Који је главни разлог вашег одсуства из вашег уобичајеног становања?“, једно је од питања које више има филозофску него статистичку вредност.
У рангу трик питања у квизовима су били и понуђени одговори о породичном статусу где су међу понуђеним одговорима били и “Мушкарац/Жена са круном” или “дете мушког партнера”…
Бивши министар спољних послова Косова Петрит Сељими био је много строжи и рекао да је упитник пописа преведен на српски био – смешан.
И није само то било смешно. Попис је званично требало да се заврши 17. маја, али је Влада Косова тај рок продужила до петка уз образложење да то чини на захтев 11 општина.
“Био сам шокиран када сам видео ту информацију. Ми смо јуче одмах то демантовали. Нико од званичника није тражио продужетак пописа. Ја сам позвао Владу Косова да повуче такву информацију јер је у потпуности нетачна. Дакле, нити смо тражили, нити тражимо, нити има потребе да се продужи попис становништва. Не знам због чега и из ког разлога је општина Штрпце поменута осим да желе да прикажу да, ето, нису баш само општине са албанском већином тражиле, па су нашли неку општину, а Штрпце им је верованто било згодно да га помену у том контексту. Информација је потпуно нетачна”, нагласио је за Косово онлајн Далибор Јевтић, председник Општине Штрпце, једне од оних 11 које су наведене да су тражиле продужетак пописа.
Бројне контроверзе
За социолога са Института за европске студије Марију Марсенић то је можда и понајмања контроверза пописа становништва.
Она је у разговору за Косово онлајн оценила да ће се резултати рефлектовати на српску заједницу, а да је суштинска замерка што је спроведен у атмосфери страха, насиља, физичког и институционалног терора над Србима.
“Резултати овог пописа у сваком случају неће ићи на руку Србима у смислу креирања и имплементација јавних политика. Знамо да расподела општинских буџета иде по принципу броја популације и мањинских заједница. Неће се издвајати средства за развој економије, здравства, образовања и других економских, али и друштвених аспекатата”, казала је Марсенић.
Она је додала и да ће званична Приштина искористити бојкот српске заједнице како би умањила њихов стваран број.
“Приштина ће искористити бојкот Срба овог пописа да прикаже да заправо српска заједница има мањи број него што то заиста јесте како би наставила репресију над њима. Наравно, створиће се још гори услови за живот Срба на Косову и Метохији, али то ће значити и ограничавање заштите њихових права како у политичком, тако и у институционалном окружењу”, навела је она.
Марсенић нема дилему да ће због бојкота пописа српска заједница, било директно или индиректно, бити санкционисана.
“Очекујем да ће се казне сигурно спроводити. Е сада, да ли ће то бити новчане казне које је најавила Приштина и да ли ће се у том случају новчано казнити 200.000 расељених Срба или ће то бити казне које ће доћи касније у облику неких бирократских забрана или административних проблема у смислу да Срби неће моћи да имају приступ неких јавним услугама, изборима или продужетк докумената, добијању одређених дозвола. Могуће је да ће се тражити пописнице или неки други докази о учешћу на попису становништва”, наглашава Марсенић.
Додаје да је више спорних момената у управо завршеном попису становништва, а као кључан наводи да нису обезбеђени ни друштвено-политички, али ни безбедносни аспекти да би се он реализовао.
“Попис становништва се не може одвијати у било ком тренутку и било каквим околностима. Термин пописа становништва треба да буде заказан када је стабилна друштвено-политичка, али и безбедносна ситуација како би се обезбедило довољно поверење становиштва у институције које тај попис спроводе. Наравно, видимо да случај са пописом становништва на Косову и Метохији то није. Он се спроводи у атмосфери страха, насиља, физичког и институционалног терора над Србима на Косову и Метохији о чему нам сведоче и недавни догађаји”, рекла је Марсенић.
Као примере наводи недавни упад полиције у Банку Поштанске штедиоце, укидање динара, забрану увоза српских производа.
Као кључан проблем наводи и да велики број Срба није имао могућност да се попише.
“Треба се осврнути и на 200.000 присилно расељених Срба који се тренутно не налазе на уобичајеном месту боравка и нису у прилици да се врате што нам говоре да је овај термин пописа становништва неадекватан”, нагласила је .
Она је изразила сумњу и на део који се бави пописом ратне штете.
“То не иде на руку Србима и поставља се питање колико су пописивачи били обучени за такав посао, али и како ће се ти подаци уопште проверавати”, наглашава.
У кључне пропусте завршеног пописа Марсенић убраја и неадекватну информативну кампању .
“Изузетно је лоша била информативна кампања јер људи нису могли да дођу од основних информација на сајту Агенције за статистику на албанском језику, а камоли на српском. Да не причамо о упитницима који су преведени неадекватно на српски језик. Ту је било доста неправилности и нелогичности, да чак ни Срби нису могли да адекватно разумеју те упитнике што нам указује на то да се нису испунили услови инклузивности и транспарентности на овом попису што нам све заједно указује на то да не постоје објективни услови за утврђивање броја Срба који се заправо налазе на Косову и Метохији у овом тренутку”, навела је Марсенић.
Попис – општа збрка
Директор НВО „Комуникација за развој друштва“ (ЦСД) из Грачанице Иван Николић каже за Косово онлајн да се управо завршен попис становништва на Косову може оценити као “тешко објашњив” и као “општа збрка” и додао да ће резултати бити искоришћени против српске заједнице која је на то већ навикла.
“Све у свему једна најблаже речено општа збрка и опет све на рачун обичног човека из српске заједнице који једноставно не зна шта да ради и ослања се сам на себе”, рекао је Николић.
Подсећајући да је попис становништва дуго најављиван и да је кључна порука била да би бојкот био велика грешка која ће за последицу имати мање буџете за општине са већинским српским становништвом, Николић каже да је тај процес почео на начин који је тешко објаснити.
“Када је коначно кренуо попис десило се нешто што је поново тешко објаснити. Ово је нешто што смо чули од великог броја људи, а то је да прво нису били довољно и на прави начин информисани. Били су збуњени различитим порукама са косовске и српске стране о потенцијалном бојкоту или избегавању. С друге стране, из Приштине се причало о казнама које могу добити за непописивање. Трећи фактор који је био збуњујући је да на терену није било довољно капацитета да се попис у правој мери спроведе, јер је велики број људи рекао да их нико чак није ни посетио”, указао је Николић.
Према његовим речима резултати пописа се могу одразити на смањење буџета са већинским српским становништвом.
“То није мала ствар, јер је тај буџет намењен грађанима и може се паметно искористити. Могу бити и конкретне последице с обзиром да се помиње кажњавање оних који нису учествовали у попису. Није било званичних потврда нити изјашњавња да ће бити казни. Све се свело поново на рекла казала, на претпоставке и на гласине. Остаје да видимо”, казао је Николић.
Упитан колико ће резултати пописа утицати на права српске заједнице на Косову Николић каже да сумња да ће до тога доћи зато што су та права – већ довољно угрожена.
“Србима су права на Косову довољно угрожена да додатно ово не може на значајан начин да утиче. Може да служи косовској страни као аргумент да не заслужујемо додатну бенефицију. Не видим да ће се ићи у неку екстремну крајност”, закључује Николић.
Бенефит за све заједнице
С друге стране, сарадница Агенције за статистику Хазбије Ћерићи изјавила је за Косово онлајн да је током пописа становништва на Косову било мањих проблема, али да је све протекло у најбољем реду и да ће резултати донети бенефит свих заједницама.
“Не може се рећи да је било проблема, али током процеса прописа смо имали неколико изазова који су били мањи и веома лако смо их решили”, казала је Ћерићи.
Она је додала да ће резултати пописа произвести низ бенефита за све заједнице на Косову.
“Резултати ће се рефлектовати на целу популацију на Косову, који ту живе. Исте бенефите ће имат и српска заједница. На пример у области локалне самоуправе, инвестиција, организација које желе да инвестирају у програме који би обезбедили бољи живот. Они ће имати користи од овог пописа зато што ће сви користити ове податке и за инвестиције, а говорим о међународним организацијама, али такође и за локналне самоуправе које желе да инвестирају у нешто. Потребни су им ови подаци да би знали у која подручја би то било најбоље да се учини”, појаснила је Черићи.
Она је рекла да је Агенција за статистику након продужетка рока за попис отворила више телефонских бројева како би сви имали могућност да се попишу.
“Премијер је обавестио јавност да ће 24. мај бити последњи дан пописа, али отворили смо неколико телефонских бројева како би сви становници, са целог Косова могли да позову и да ступе у контакта са запосленима у Агенцији за статистику и након тога ће моћи да се попишу”, казала је Ћерићи.
Упитана да ли ће сви они који се нису одазвали на попис бити санкционисани како је на почетку речено, представница Агенције за статистику каже да то није посао ове, већ других институција.
“Казне су регулисане законом, али ми смо одговорни само за контакте са пописаницима и за прикупљање података. Друге институције ће бити одговорне за кажњавање оних који су бојкотовали систем пописа”, закључила је Ћерићи.
Споран превод упитника
Ипак, извршни директор НВО “Актив” Миодраг Милићевић каже за Косово онлајн да ће резултати пописа без сумње бити коришћени у политичке сврхе, а да је кључан пропуст што процес није био био инклузиван, посебно када је реч о неалбанским заједницама.
“Уколико погледамо обавезе и какав утицај има и какав ће имати након објављивања званичних резултата, то ће сасвим сигурно бити ескплатисано у политичке сврхе. У пракси ће, управо због свих тих недостатака, укључујући и део севера који ће бити апсолутно изопштен, упркос уверавању косовске стране да ће попис у целости бити спроведен. То се у пракси не дешава. Завршићемо са половичним резултатима који ће се са собом носити, сигуран сам и политичке последице, укључујући можда чак и преиспитивање Ахтисаријевог плана који је активно укључен у Устав Косова и нуди уставне гаранције и српској, али и другим невећинским заједницама које живе на Косову”, казао је Милићевић.
Он је оценио да је упитник који је предочен српској заједници био скандалозан, од превода до проблематичних питања, и указао да је ту реч о суштинском непоштовању права загарантованих уставом и законима мањинским заједницама.
“Скандалозно је да такав упитник и садржај таквог упитника буде објављен. То је скандал сам по себи и говори не само о квалитету превода, то је техничко питање, већ више говори о поштовању права једне заједнице. То упућује на далеко већи суштински проблем, а то је управо непоштовање права уставом и бројним законима и другим механизмима гарантованих права једне заједнице, у овом конкретном случају – српске”, истиче Милићевић.
Он је рекао да је НВО “Актив” објавила опсежно истраживање и властима у Приштини понудила сет препорука које је требало да буде имплементиране пре пописа, али да ни једна од тих сугестија није била узета у обзир.
То је произвело, истиче, да грађани ни на крају пописа нису били упознати са детаљима, али и обавезама које овај процес носи.
“Са друге стране, Агенција за статистику укључујући и владу Косова се нису чак ни потрудили да ако ништа друго донесу низ мера које су биле неопходне како би тај попис био потпуно инклузиван. То подразумева да је морао апослутно да укључи све оне који гравитирају ван Косова, а који нису имали прилике да се икада врате на Косово из бројних разлога, а махом су то били разлози безбедности. Ту мислим на расељена лица”, каже Милићевић.
Додаје да је, с друге стране, косовска дијаспра у целости била укључена у процес пописа укључујући и поглавље везано за попис ратне штете настале 1998. и 1999. године.
Наглашава да је и то поглавље спорно зато што је подразумевало попис искључиво ратне штете почињене до јуна 1999. године.
“А знамо да је последица било и после тог датума и те 1999, али и 2000… 2004. године…”, истиче Милићевић.
Коментаришући преводе упитника на српски језик, он каже да то није новина јер се догађало и раније, али да је несхватљиво да је то пренето и на документа везана за попис становништва.
“Дакле, ви једном у десет година имате акцију, суштински важну ствар и ту не сме да постоји апослутно ни један проценат било каквих неправилности, а поготово ако причамо о том техничком аспекту који би омогућио некоме да објави такав докемент са скандалозним преводом. То је нешто што је морало бити кориговано много раније. Лектори су морали да обаве посао на ваљан начин. Не мислим ту само на преводиоце него и на лекторе. Неко је морао да да одобрење за објављивање једног таквог документа. Није неопходно интерпретирати поједина питања која се појављују у самом документу, па чак ни оправдања да ни албански упитници нису били најбољи. Такав документ није смео бити објављен пре него се утврди да је он граматички преведен и усклађен са свим правилима на ваљан начин”, сматра Милићевић.
Упитан на који начин би резултати пописа могли да се одразе на север који је бојкотовао процес и да ли ће се вештачки представити мањи број грађана који тамо живи, Милићевић наглашава да је много већи проблем што одлазак Срба поприма масовне размере.
“Годинама уназад смо упозоравали ширу јавност и кључне носиоце власти и на Косову и у Србији и међународну заједницу да се тај процес масовно дешава и да поприма масовне размере и да ћемо у једном тренутку остати са далеко симболичним бројем људи и грађана уколико се тај тренд настави”, каже Милићеви.
Истиче да је тај процес почео од момента промене власти на Косову.
“Оно што се дешава последњих пар година, од момента промене власти на Косову па до данас, невероватно је убрзало темпо миграција. Ми данас причамо о чистом пуком опстанку малог броја људи. Уколико се овакав тренд буде наставио они ће и у политичком и било ком другом смислу бити потпуно маргинализовани и без икаквог правог утицаја и на квалитет живота и на политичке процесе као што је то у претходним годинама био случај. То ни за кога није добро. Нити је добро за концепт мултиетничког Косова нити за процес дијалога, а понајмање за покушај нормализације односа између Београда и Приштине који би суштински морао да отвори пут за крајњу нормализацију и успостављање већег степена поверења између самих грађана унутар Косова”, наглашава Милићевић.
Упозорава да власти у Приштини ништа не чине како би зауставили процес миграције.
“Бројне одлуке, поготово ове последње које долазе од стране Владе Косова почевши од забране увоза робе, па забране употребе динара без суштински конкретног решења за све те људе који примају своје зараде у динарима. То апсолутно не доприноси стабилизацији прилика, већ напротив убрзаној миграцији о чему се уопште, на свим нивоима, и не само на северу, уопште не прича”, закључује Милићевић.
