Мере финансијске подршке које је у петак увече најавио Александар Вучић су покушај „куповине“ останка Срба на Косову, изјавио је Александар Шљука из Нове друштвене иницијативе. Правник Драгутин Ненезић каже да у најављеним мерама има елемената “који се тичу косовског правног система” и да ће север Косова изгледати “као Хрватска, где Срби имају по неку општину у којима су на власти, али немају присуство у полицији и у правосуђу“.
Александар Вучић је у петак увече, после 15 дана тензија на Косову, јавности предочио мере које ће у вези са тим предузети Београд. Рекао је да тражи фер и слободне изборе, повратак српских судија и тужилаца на правне функције, повратак Срба у полицију на Северу Косова и хитно формирање Заједнице српских општина. Да ли ће се те мере одразити на свакодневни живот Срба у јужној српској покрајини?
„Не бих рекао да је атмосфера другачија. Сет најављених мера јесте у свом обиму грандиозан, али не дотиче директно грађане, па они нису ни могли да имају однос према њима. Тај први сет је сет захтева за повратак на стање пре 5. новембра 2022. године тј. пре него што су Срби напустили инсититуције на Северу Косова“, рекао је Александар Шљука у Новом дану ТВ Н1.
Он је оценио да су мере које је Вучић најавио „дугорочне или средњорочне“ и да се неће остварити у скоријој будућности.
„Председник је рекао да ће бити уложени дипломатски напори како би се стање вратило на претходно, како би били организовани избори на којима би Срби учествовали, повратак Срба у тужилаштво и у судство…Тражио је неки вид амнестије за оне који су ухапшени као резултат барикада, мирних протеста како је он рекао… Тако да тај сет захтева нама није непознат. Људи то виде да као пут ка изласку из кризе – дакле, ми треба да се вратимо на позитвну нулу, да бисмо могли да градимо боље односе, али људи то не виде као нешто опипљиво… То што је председник рекао да ће се састати са 60 председника и премијера, мислим да то не може да се оствари у неком кратком року и не верујем да ће грађани видети бенефите од тога“, навео је Шљука.
Он је казао да грађани на Северу Косова пре свега виде да се на терену укидају институције.
„У том контексту председник је најавио контролу штете која је настала, отварање писарница које ће људима омогућити да подижу документа у близини прелаза, али оно што у суштини грађани губе су институције Србије на Косову, дакле губе везу са Србијом. Све се премешта у централну Србију, и људима се отежава живот“, навео је Шљука.
Додао је да је други сет мера који је Вучић најавио тј, мере финансијске подршке, покушај „куповине“ останка Срба на Косову.
„Дакле, 20.000 за незапослене, 5.000 за ученике, је политика СНС-а већ неко време и то је покушај ‘куповине’ останка Срба на Косову. Они знају да не могу да ураде много тога на терену, и да је живот људи све тежи, па то покушавају да на тај начин компензују“, казао је Шљука.
Преговарачки оквир нетакнут овим мерама
Правник Драгутин Ненезић је нагласио да, јкада је реч о најављеним мерама, важно раздвојити правни од политичког нивоа.
„Ове мере су саопштене на начин који има политичку поруку за унутрашњу употребу. Прича се о противправности из угла правног поретка Србије. Али чињеница је – и то можемо видети и на основу тога што се следеће недеље настављају преговори у Бриселу – је да тај преговарачки оквир нетакнут овим мерама. Сви споразуми су на снази, они си део преговарачког оквира приступања ЕУ. Одустајање од тога би значило одустајње од ЕУ интеграција… Ту имамо проблем јер се тим споразумима у одређеним сферама признаје суверенитет косовског правног систем“, навео је Ненезић.
Он је рекао да се у најављеним мерама налазе елементи који се тичу косовског правног система, као што је нпр. повратак Срба у инситуције. Чули смо да ће све бити поништено, што се већ радило 2008. године, а тиме би требало да се поништи и цео преговарачки оквир и то се нече десити. Дакле, мислим да је домет ограничен, да је сврха чисто политичка и да се суштински на терену вероватно ништа неће десити. Од ове прве групе мера, можда је извесно да ће се променити општинске власти, ако Срби изађу на изборе“, оценио је Ненезић.
Он је оценио да је излазак Срба из институција на Косову био добар.
„Оно где је проблем настао је повлачење барикада. Дакле, људи си изашли из институција, па изашли на барикаде, онда су се повукли са барикада и оставили празне институције које су Курти и његови људи попунили. Мислим да је то срж овог проблема у последњих годину и по дана и да је то непоправљиво. Дакле, улазак у институције доста дуго траје, био је део ширег договора, и мислим да до повратка у полицију неће моћи да дође без нове амнестије и новог спразума што није на видку. Мислим да ће Север Косова изгледати као Хрватска. Имате по неку општину где су Срби на власти, могу да користе своје писмо, али немају присуство у полицији и у правосуђу. Хрвати тј. Албанци хапсе и суде по њиховим законима, штитећи њихов поредак“, казао је Ненезић.
Континуитет отварања нових проблема без решавања старих
Одговарајући на питање како се на северу Косова гледа на наставак преговора Београда и Приштине и да ли се може очекивати напредак, Шљука је рекао да више нико од тих разговора не очекује ништа.
„Видимо да у Приштини нема спремности за дијалог. Османи је недавно одбила састнак на Лајчаком, што је порука да њима дијалог није важан. Они су већ рекли да им дијалог није приоритет, али да јесте дијалог са српском заједницом на Косову, што се није десеило. Мислим да ће се 17. септембра само дискутовати о више питања. Ми смо имали осам састанака посвећених само динару, и није се пронашло никакво решење…Тај проблем је занемарен, па су се појавили нови проблеми, нпр. затварање Пошта Србије… Делује да имамо континуитет отварања нових проблема, без решавања старих. Чак мислим да смо сада у још горој фази“, закључио је за Н1 Александар Шљука из Нове друштвене иницијативе.
