„Био сам дубоко тужан када сам чуо за смрт амбасадорке Тине Кајданов. Сец́ам се да сам је лично упознао 1998. године, а десет година касније, постала је први амерички амбасадор на Косову. Захвални смо на њеној служби“, порука је саучешћа Аљбина Куртија након овонедељне смрти прве америчке амбасадорке у Приштини. Исти човек, међутим, руководио је странком чији су активисти пре 17 година као добру вест за Косово означили управо прекид мандата Тине Кајданов.
А она је тада као добру вест за Косово, у својим извештајима централној америчкој власти, означавала управо тадашња хапшења Аљбина Куртија. Њихове силне протесте против Ахтисаријевог плана и против тадашње Тачијеве власти – означила је као насилне, Куртија као покретача и особу опасну по безбедност, посебно због протеста у фебруару 2007. године у ком је било и жртава.
Указивала је сопственим властима на то да се ради о лицу које намерно изазива емоције код својих сабораца, затраживши његово задржавање у затвору и критикујући међународне правосудне органе што се његовим случајем недовољно баве.
По њеном одласку са Косова, у новој акцији Самоопредељења тада, њен лик нашао се на кеси за ђубре.
Дипломата високог ранга и широког искуства
Тина Кајданов, преминула је у среду у 59. години живота. Од 2006. године, када се Косово приближавало самопроглашењу независности, била је шефица канцеларије САД-а на Косову.
У питању је дипломата високог ранга, богатог искуства и, како су је сарадници описивали, ретке интелигенције.
Кајданов је 2006. године најпре постала отправница послова америчке канцеларије у Приштини.
Потом, након фебруара 2008. односно једностраног проглашења независности, она отвара америчку амбасаду у Приштини и тако постаје прва амбасадорка Сједињених Америчких Држава на Косову.
А пре доласка на Косово, Кајданов је службовала у Београду, Скопљу и Сарајеву. Течно је говорила српски језик.
Осим је што је била жена амбасадор, Кајданов је остала специфична по томе што је значајан део свог посла проводила на терену, укључујући и у већински српским срединама. Такође, давала је пуну подршку Ахтисаријевом пакету.
У њено време, такође, САД су уложила значајна средства у обнову српских средина, што је укључивало обнову дела српских здравствених и просветних институција.
Записи са Викиликса, Кајданов о Куртију
А смрт прве амбасадорке САД у Приштини након једностраног проглашења независности, подстакла је поједине косовске медије да јуче подсете на неке од њених наводних поверљивих извештаја са Косова, у којима је своју државу, у критичком тону, обавештавала о активностима Покрета Самоопредељење на челу са сада актуелним премијером, у време њеног мандата.
У извештајима који су заиста објављени на сајту Викиликс, а које је наводно Кајданов достављала обавештајним службама одбране, државном секретару, секретару за одбрану и Савету за националну безбедност САД, она је упозоравала на „опасност“ од Куртија.
У критичком тону, обавештавала је своју државу о активностима Покрета Самоопредељење, Куртија дефинисала као опасну особу, а тактике ове странке као насилне, посебно због дешавања 10. фебруара 2007. године.
На веб сајту wикилеакс.орг доступна су барем четири извештаја односно документа који је некадашња канцеларија у Приштини проследила влади САД-а у вези са дешавањима 10. фебруара и суђењу против Аљбина Куртија.
„Курти представља опасност по јавну безбедност“
Први документ који потписује тадашња шефица ове канцеларије, Тина Кајданов, датира од 2. марта 2007. године.
У њему се подсећа на насилан протест 10. фебруара који је организовао Покрет Самоопредељење, када су погинули активисти ове странке – Арбен Џељадини (Арбен Xхеладини) и Мон Баљај (Мон Балај), док је око 80 особа повређено.
Три дана касније Косовска полиција привела је лидера ове тада опозиционе странке, а садашњег премијера, Аљбина Куртија, одредивши му меру задржавања на 30 дана.
Одлуку о привођењу донео је међународни тужилац уз наводе да постоји „основана сумња“ да је одговоран за подстицање масе на насиље и угрожавање особља или имовине УН.
У документу се наводи да извори УНМИК-овог одељења за правосуђе (ДОЈ) указују на то да су докази против Куртија јаки, те да је међу њима и видео снимак на којем се види како он предводи масу.
