У данашњој емисији “Наше хероине” доносимо причу о Јелени Миловановић, наставници енглеског језика у Основној школи „Радош Тошић“ у Осојану, која већ десет година живи у повратничком селу Берково код Клине. Јелена балансира између породичних обавеза, посла и жеље да својој ћерки обезбеди најбоље услове за одрастање.
„Желим одмах на почетку да похвалим овај серијал јер сматрам да је ово дивна прилика за жене из Метохије да се чује њихов глас“, каже Јелена у уводу разговора, захваљујући се на иницијативи која омогућава женама из овог краја да поделе своје приче.
Јелена је поразговарала са нама о свом животу у Берково, селу које је, како истиче, постало њен дом.
„Када ме питате како је то живети у Берково, могу да кажем да мој дан, као и сваки други, укључује обавезе око породице, рада и свакодневних проблема. Мој посао у основној школи у Осојану је нешто што волим. Ту проводим време са децом и то ми заиста даје енергију“, каже Јелена, додајући да је то привилегија живети у заједници где су деца извор наде и енергије, упркос свим тешкоћама које доноси живот у малим срединама.
Она објашњава да је живот у Берково у почетку био изазован, посебно када је постала мајка.
„Када сам постала мајка, било ми је јако тешко да се суочим са чињеницом да моје дете одраста у овом селу где је једино дете. То су били тешки тренуци, али сам се борила да јој обезбедим све што јој је потребно. У том периоду најтеже је било што није имала с ким да се игра“, присећа се Јелена.
Ипак, Јелена је успела да створи боље услове за своје дете. „Срећа је била што је у Осојану отворен вртић, што је променило живот мог детета. Такође, схватила сам да је за њу важно да буде укључена у различите активности, па сам је потрудила да нађе друштво других дечака и девојчица. На почетку сам то организовала тако што смо одлазили у суседну општину, где је било више деце. Али нисам била задовољна. Желела сам да моја ћерка буде окренута спорту, јер то заиста има огромне користи за њихов развој“, каже Јелена.
Један од великих изазова с којим се Јелена суочила био је недостатак спортских и културних активности у овом делу Метохије.
„Зато сам истраживала могућности за моју ћерку, и пронашла балетску школу у Грачаници, али то је подразумевало путовање више од 140 километара у оба правца. Иако је то био велики изазов и велики трошак, била сам одлучна да јој омогућим то искуство“, каже Јелена, објашњавајући да је одлучила да, без обзира на тешкоће, улаже у будућност своје ћерке.
Међутим, Јелена није одустала, већ је покренула иницијативу да деца из Беркова и околних села, укључујући њену ћерку, имају могућност да вежбају балет.
„Иако је требало доста труда и планирања, контактирали смо Манастир Високи Дечани и уз њихову подршку, као и организације “Сви за Космет”, омогућено је деци да похађају балетске часове. Онда је балерина из Грачанице почела да долази у нашу школу, и тако су настали први часови балета. Сада имамо 17 девојчица које се баве балетом, а све је то омогућено уз помоћ добрих људи“, објашњава Јелена, са задовољством истичући да су деца сада срећнија и мотивисанија за нове активности.
Школовање деце у Осојану је, према њеним речима, квалитетно и одговара стандардима образовања.
„Деца овде немају никаквих сметњи у образовању. Ми користимо исте уџбенике и имамо исте наставне планове као и деца у остатку Србије. Мислим да је то важно, јер ни по чему не заостајемо за другим деловима земље“, наглашава Јелена.
Ипак, постоји један велики проблем у заједници који Јелена истиче – здравствена заштита.
„Здравствена заштита је велики проблем. За сваки специјалистички преглед морамо путовати до Косовске Митровице, што је велики трошак. Мислим да је право на здравствену заштиту нешто што мора да се поправи“, каже Јелена.
На крају разговора, Јелена се осврће на живот у повратничко село Берково.
„Живот у малим срединама увек носи изазове. Ми се, ипак, трудимо да остваримо заједништво, да се помажемо, и да децу укључимо у различите активности. Заједништво је најважнија ствар за опстанак у оваквим срединама“, закључује Јелена, додајући да је потребно још много труда како би се унапредили услови живота, пре свега за жене и децу.
