Мештани овог села принуђени су да по свој новац, пошту, документа путују до 120 километара удаљене Рашке у Србији.
“У том погледу, грађани су доста изложени некомалтретирању без потребе и то је, у суштини, највећа промена која се десила”, каже главни и одговорни уредник Радија Гораждевац Дарко Димитријевић.
“Дакле, још увек нема чак ни аутобуске линије која би људе водила директно до најближе поште или банке да подигну средства да измире рачуне и многи због тога, барем, кроз посао које радим и често причам са људима, чујем да многи од њих чак имају дугови јер не могу сваки месец да оду да редовно подигну своја примања, па тако настају и та прва дуговања”.
У Гораждевцу тренутно функционишу образовне институције, школа и обданиште, као и Дом здравља. Димитријевић каже да након затварања Привременог органа и Поште у фебруару 2024. године грађанима није понуђена никаква алтернатива ни за посао, нити за услуге које су добијали из поменутих институција.
“Људи су уплашени, није им понуђена никаква алтернатива, дакле, само су одједном престале да ради институције. Бележимо чак и случаје новорођних беба које имају проблем да се пријаве у књиге рођених, оне бебе које су рођене у Митровици, не могу лако да се пријаве у матичне книге рођених на Косову, а с друге стране, не могу да пређу ни на један прелаз да оду да се пријави у матичне книге рођених у Србији. Дакле, родитељи имају огромних проблема, и то је оно што је најважније у свему овоме што се десило. Постоје и бројни, бројни други проблеми, управо због недостатка тих неких канцеларија које су радиле овакве послове да људиме обезбеде папир или, рецимо, пензионерима потврду која им је неопходна да би примили пензију из Србије”.
Димитријевић, међутим, напомиње да са овим проблемом нису суочени само Срби, већ и Албанци који примају пензије из Србије.
“Нашу редакцију је недавно звао и један Албанац из Ђаковице да пита да ли може да узме потврду јер прима пензију из Србије. Дакле, предпоставља се да су у питењу више стотина људи, који нису само из Гораждевца, укљћујући и 150-200 пензионера одавде који заисте имају великих проблема јер, сем школе и Дома здравља, немају могућност да остваре било какво друго право које им једна или друга страна, један или други закон Косова и Србије гарантује у овом случају”.
На питање како је на све то одговорила Србија, Димитријевић каже “углавном кроз популистичке мере”.
“То је поготово изражено у задњих 12 година, током последње власти, током појаве Српске листе, дакле, ниједна мера није донета да се о њој направио широки концензус, да се о томе јавно дискутувало, већ је о томе одлучивао Београд. С друге стране, Београд никада није интересовало мишљења аутентичних Срба који овде живе, већ, јелте, они мисле да многе ствари боље знају од локалих Срба. То је довело до миграције, углавном, оног интелектуалног слоја становништва, и данас имамо ситуацију да се Косово користи, углавном за популистичке мере, да се скреће пажња са неких веома важних тема у Србији”.
Са друге стране, каже он, помоћ која се често потенцира од стране председника Србије и челника других институција често не заврши до оних људи на самом терену. “Ево имамо конкретно пример у Гораждевцу. Две године имамо завршену зграду новог вртића, а он се не отвара. Нико нема одговор због чега и нико не зна због чега. Канцеларија за Косово и Метохију ћути. Притом, смо више пута извештавали о томе да они чак и да су не хтели да изграде ту зграду, иако је сва тендерска документација објављена. То је оно што је суштински пробор. Дакле, нема решења и нема концензуса око тих неких суштинских ствари. Када су у питању и мере које се доносе да се помогне овим Србима, то је популистички и тако и у овом случају. Дакле, нема у суштини никаквих конкретних мера које ће олакшати живот људима”, каже Димитријевић.
Када је однос косовских институција у питању, Димитријевић каже да оне од доласка Самоопредељења на власт “спроводе ону голу репресију”.
“Дакле, ми живимо у некој средини која може да се упореди с апархидом јер све оно што ради актуеална влада, не само према Србима, него према свим заједницама која није већинска, једноставно, има неки поглед са висине. Имамо већинску заједницу која само прихвата оне политичке токове и све оно што њу интересује, величају се неке вредности из прошлости, промовише се национализам, не промовише се мултиетничност, не промовише се суживот, а да не говоримо о институцијама које су потпурно девастиране, у којима све мање има заступљеност и припадника мањиских заједница, ту мислим и на српску заједницу која је тотално искљчена из политичког живота на Косову. А с друге страни имамо утисак да то политичке елите негде у позадини иза завесе некако координишују и да ти потези се управо организују тако да у једном тренутку то одговора или Београду или Приштини и да на тај начин се одвија та политичка трговина, а док обични грађани немају никакав бенефит, него се само постиче нека мржња, неразумевања и нетолеранција на сваком углу живота.
Димитријевић, међутим, истиче коректну сарадњу локалног српског становништва са Општином Пећ и градоначелником Газмендом Мухаџеријем. “Последних година, што се тиче конкретно Гораждеца као српске средине и општине Пећ, чији је Гораждевац део, заиста нема неких проблема који су гороћи, као што је то, рецимо, случај са владом. Иако их и у прошлости било јако пуно, дакле, од страдања деце на Бистрици и многих других дешавања. Актуелни градоначелник је често присутан у Гораждецу и томе смо и ми, као новинари, сведоци. Он дође да разговара са грађанима, а мислим да смо имали и први пут, можда, случај да људи из Гораждеца гласају за неког ко не долази из српске заједнице. Дакле, људи из Гораждеца су на локалним изборима подржали Мухаџерија за градоначелника и мислим да је то најбољи индикатор свог тог поверења које је у међуремену изграђено”.
Ипак, истиче да у општини не постоји довољна заступљеност српске заједниц. “ Оно што постоји је добра воља. Општина често долази овде. Овде се организују расправи о буџету. Никад се не изоставља, не само Гораждевац, него рецимо и места попут Витомирице, где живи бошњачка заједница”.
За разлику од општине, у безбедносне институције Срби из Гораждевца немају поверења, нарочито након њиховог учешћа у затварању Поште и Привременог органа.
“Нажалост, и млади људи овде у Гураждацу на Косовску полицију гледају као на један изузетно репресиван механизам после свега што се издешавало. Не гледају их као на формацију која је пријатељска него више као на формацију која је непријатељска. Пре само 7-8 година смо имали јако велику заинтересованост младих да ради у ту полицију. Чак 60 на једном конкурсу, док данас не само да немамо мултиетничку полицију, него немамо ни младих Срба који би били заинтересовани да раде у њу. На последња два три конкурса се нико није пријавјао”.
Димитријевић истиче да се ситауцаија са севера и сталне тензије, прелива и на Гораждевац и друге средине у којима живе Срби. “Али исто тако, све оно што се дешава и у Грачаници, и у већински србским срединама, има некако рефлексију на локално остановништво у другим местима. Не мислим конкретно и само на Гораждарац. Те неке критичне ситуације из прошлости увек доводе до страха код људи, кад год се нешто дешава, поготово у безбедностном контексту, питају се како ће све то да се заврши и где ће да се заврши. Људи дан данас имају страх од потенцијалног насиља и могућих конфликата на етничкој основИ”.
Уредник Радио Гораждевца каже да је национализам популаран, не само на Косову него у читавом региону.
“Ако дођете на Косово, нико није супериорнији од Албанаца. Они су 10 места горе, па сви остали. Ако одете у Србију, ви имате много тих националистичких покрета за које су само Србија. Дакле, нико није спреман у том широм друштвеном контексту да каже ајде да седнемо, па ми смо сви људи од крви и меса, и ајде да видимо шта можемо да урадимо да, можда, неке будуће генерације живе боље. Ми смо имали један процес зближавања заједница. У једном тренутку је кренуо и тај Брисански диалог али онда, кад су дошле неке друге политичке елите, не само да су уништиле све те неке пионирске кораке него су вратиле читаву ситуацију, можда, на период из 2001.-2003. То је оно што је јако опасно и оно што угрожава неко здраво демократско друштво”.
Дарко Димитријевић истиче проблем узурпације имовине Срба и подизање оптужница за ратне злочине. То је, како каже, јако опасна ситуација која се дешава на Косову. “ Имали смо много случаје овде у Пећи, да су људи, који када су покренули питање своје имовине, хапшени из ратне злочине. Било је недавно случајеба и у Клини, и у Истоку, чак и људи који долазе из других заједница. У Пећкој бањи је недавно ухапшена особа из бошњачке заједнице, која је живела негде у Црној Гори. Аутоматски, када је дошао да траже своју кућу, он је ухапшен, спроведен за Приштину јер је наводно сарађивао са српским режимом”.
На питање да ли верује да ће се десити неке промене након парламентарних избора заказаних за 9. фебурар наредне године, Димитријевић каже када је у питању српска заједница може доћи да мањих промена, али да није превише оптимиста.
“Могу се десити оне мање, али суштински не, јер на тим кључним политичким позицијама имамо актере који, небитно да ли долазе из српске или албанске заједнице, мислим на владајуће партије, они су суштински исти. Тргује се национализмом. Ако слушате српску политичку елиту, њима су за све криви Албанци, Албанцима су за све криви Срби, тако да, у том погледу, мислим да ће се сличним путем наставити и након избора”.
Јер ипак је, каже он, екстремни национализм много популарнији од свега осталог.
Зорица Воргучић
