У последњој емисији серијала “Наше хероине” разговарали смо са Оливером Радић, професорком српског језика и књижевности, и новинарком из Ораховца. У њеном породичном дому, Оливера нам је открила како данас изгледа живот жена, али и свих оних који живе у њеном окружењу.
„Жене у Ораховцу живе, деле судбину целокупног становништва, као и њихови мужеви, браћа, деца и тако даље. Другачије је него што је било раније. Мало нас је, али трудимо се да живимо нормално колико је могуће, да радимо своје послове. Прво, као супруге, као мајке. Као жене које обављају одређене послове за заједницу, за друго становништво које живи овде. И трудимо се, онолико колико можемо, да живот изгледа нормално, да живот изгледа као да му ништа не фали“, каже Оливера.
Као дугогодишњи просветни радник, Оливера је сведочила многим изазовима кроз које је школство у Ораховцу пролазило, али и успесима својих ученика.
„Много потешкоћа, али и много труда. И хвала Богу, можемо да кажемо да смо ми овде изнели генерације и генерације ђака. Многи наши ђаци су сада успешни. Многи од њих су сада и моје колеге. Има их у свим браншама. Имамо и у медицини, имамо и у просвети, имамо их међу правницима, међу архитектама и тако даље“, навела је она.
На њену иницијативу ђаци гимназије у Ораховцу од 2016-те добијају и месечне стипендије од хуманих људи са разних страна света.
„Моји ученици у гимназији, добијају месечну стипендију. На мој предлог, а у сарадњи са многим колегама широм Србије, пре свега са Јеленом Петковић, покренули смо акцију за стипендије наших ђака. То је била наша идеја – да што више деце, средњошколаца, остане овде у Ораховцу, да буду ту, и ако их неко стипендира, ако се помогне њиховим породицама, да они остану, и то нам је стварно успело“, истиче Оливера.
Оливера се осврнула и на изазове са којима се суочавају Срби у Ораховцу и околини, али и на лепе тренутке које бележи кроз свој рад као новинарка.
„Овде је било и ружних, али је било и лепих дешавања, чувамо и наше обичаје, традицију, и када су у питању верски празници, и када су у питању неки други догађаји. Имали смо и лепе свадбе, имали смо и долазак неких младих, да кажемо, жена, из других делова, овде се удавале и тако даље“, каже она.
Оливера је као мајка четворо деце добила Орден мајке девет Југовића од Епархије рашко-призренске, али је и као професорка и новинарка добила бројне награде и признања попут награде „Мирко Чупић“ за новинарску храброст „Ђоко Вјештица“ за новинарску хуманост. Новац од награде за хуманост је даривала цркви у Ораховцу.
„Да, награда од Удружења новинара Србије „Ђоко Вјештица“ је и новчана, обично је то хиљаду евра. Међутим, донатор је препознао додатно то што живим овде и желео је да подстакне да ми и даље будемо ту, тако да је он удвостручио награду. Схватила сам да је новац пролазан и желела сам да га искористим за нешто што траје. Пошто је наша црква Успења Пресвете Богородице централно место овде, желела сам да новац буде усмерен за фрескопис. И тако је кренула та акција, надамо се да ће црква бити фрескописана следеће године. Ту идеју су наставили и други, највише Павлина Радовановић, девојчица која пева и која је пренела истину о Ораховцу широм света. Ми смо имали и идеју да направимо спортску салу у Ораховцу, и ту се скупило доста новца, чекамо још неке папире да се то заврши. То су неке идеје које су за све нас битне и надам се да ће доћи до реализације“, рекла је Оливера Радић.
Оливера, поред свих тих идеја и обавеза објавила је и књигу „Косовометохијски гласови“, а припрема и један специфичан речник.
,,Ово ће бити први речник једног косовско-метохијског-призренско-јужноморавског говора. Говор Ораховца и Велике Хоче се низом особина разликује и од говора осталог дела Подриме, па ће речник заиста бити специфичан. Ја сам давно имала идеју да направимо речник, јер људи који долазе овде и чују наш говор, често не разумеју много тога. И онда је то постало интересантно, па неки кажу: „Па то није српски језик“, или су изненађени разликама. Зато смо се са професором др Радивојем Младеновићем одлучили на овај корак. Ја прикупљам грађу овде на терену, имам и једну Фацебоок групу која се зове Српски језик у Ораховцу и Великој Хочи и ту су укључени људи који су остали овде у Ораховцу и Великој Хочи, али и који су расељени широм света, а са собом су понели тај локални говор. А професор Радивоје Младеновић, који је већ имао неколико пројеката везаних за језик под покровитељством Српске академије наука и уметности, стручно обрађује, сређује… Ако Бог да, речник би требало 2025. године, негде у септембру, да иде у штампу. Српска академија наука и уметности ће штампати. Још увек не знамо колико ће бити речи, јер језик је океан без обала. И да, оно што је јако битно, то неће бити обичан речник. То ће бити речник попут речника Вука Стефановића Караџића, оних првих наших речника, да кажем тако, који ће бити лингвокултуролошки. Ту ће бити објашњења и неких обичаја, ако је нека реч везана за обичај. Биће и неких рецепата везаних за традиционална јела, као што су наша погача, наша тепсишта, наша колоботњица, и тако даље. И да не откривамо све, али мислим да ће ту бити интересантних страница, не само речи, него и цео речник за генерације и генерације које ће доћи после нас, да знају како смо то ми говорили“, каже Радић.
На крају разговора, Оливера је изразила оптимизам у погледу будућности.
„Ја сам оптимиста. Ма колико изгледало тешко, ма колико изгледало немогуће, ја мислим да будућности има. Сви они који желе да деле слободу, истину, правду са другим људима и који желе да живе слободно, то могу да чине кроз истину“, рекла је она.
Додала је и кључну поруку:
„И оно што је најважније, ми овде имамо корене. Корени су дубоки и ти корени, иако сви желе, не могу да се сасеку. Увек има, као у башти, и када исечемо неку биљку, неки коренчић се појави тамо где не очекујемо, тако да мислим да ће ти корени да дају младе стабљике које ће да изникну и да ће нас бити овде, да ће наша деца овде да живе. Има доста младих наших који су расељени, а који долазе и који проводе празнике у Ораховцу и Великој Хочи. Тако да има наде, има будућности, само да будемо чиста срца, да имамо љубави и да имамо вере и у Бога, али и у добронамерност људи који су око нас, и биће будућности”, закључила је Оливера.
