Одмах након победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД, албанско јавно мњење полемисало је у вези са политиком коју ће његова администрација имати према Албанији, како ће она изгледати, и хоће ли бити укинута Бајденова одлука о проглашењу лидера албанске опозиције и његове породице за непожељне особе на територији Америке.
Пише: Драгана Вучићевић,дописник Косова онлајн из Тиране
Саговоници Косово онлајна подељеног су мишљења када су будући билатерални односи у питању од тога да је Америка равнодушна према Албанцима до тога да ће односи бити настављени тамо где су стали у првом Трамповом мандату.
Овдашњи аналитичар Јил Пата наводи да је Албанији познато искуство Трамповог првог мандата, оцењујући да се чини да ће његов други мандат бити сасвим другачији.
„То је зато што Трампов други мандат има друге приоритете и мислим да Стејт Департмент ставља Албанију у функцију преговора на високом нивоу који се очекују са великим актерима као што су Русија или Кина, и верујем да ће се у том погледу, очекивати велика промена. Не видим да САД праве промену на индивидуалном нивоу у вези са Албанијом, али промена ц́е бити шира. Што се тиче очекивања укидања „нон грата“ одлуке за лидера Демократске Странке Саљија Беришу, сматрам да то треба посматрати у регионалном контексту. У региону постоји неколико таквих одлука које је Стејт Департмент донео на основу уредбе 70/30/ц. Мислим да није оправдано очекивати да се ове одлуке укину, јер да би се то догодило, Стејт Департмент би морао да одбије декрет који сам раније поменуо. Ова уредба је нова у времену, одобрена пре не више од 10 година, и широко се примењује у Албанији и региону. У нашој земљи постоје четири особе које су проглашене ’нон грата’, одлуке покренуте или донете током првог мандата председника Трампа, када је државни секретар био Рекс Стилерсон или Мајк Помпео. Ако се то деси, онда можемо мислити да би могло доц́и до политичког преокрета, али мислим да су мале шансе, барем не у скорије време”, закључује Пата
Да постоји велика равнодушност америчког фактора према Албабнцима тврди новинар Бен Андони. Он је за Косово онлајн изјавио да је она била очигледна на Трамповој инагурацији.
„То се видело на званичном пријему на Трамповој инаугурацији, како код албанских тако и код косовских званичника. Постојала је потпуна равнодушност према њима и, пре свега, никаква јасна изјава о томе шта ц́е се дешавати у будуц́ности. Чини се да се са тим сложила и албанска политика. Ако је пре неколико недеља владао велики ентузијазам у Демократској странци због Трамповог поновног доласка на власт, у овом тренутку у штабу опозиције влада потпуна тишина. Такође у америчком приступу Косову влада потпуна тишина. Вести уопште нису добре. Госпођа Гервала до сада није имала ниједан званичан састанак у САД. Исто тако, ни албански званичници из владајуће нити из опозиционе странке нису имали прилику за званичне састанке у САД. Дакле, нису имали никакве званичне састанке са високим америчким лидерима, осим неких неформалних састанака, активности са господином Гренелом, који има више контаката са многим факторима у Албанији и на Косову”, навео је Андони.
Директор прес службе Демократске партије, Алфред Љеља оцењује да су шансе највеће опозиционе странке у Албанији, да добије што јој припада велике с новим републиканским Конгресом у Америци.
„Јасно политичка одлука коју је донео Стејт Департмент инспирисан Сорошевом агендом сигурно ц́е имати процедурални одговор или реакцију, односно брисање те политичке одлуке. Ова одлука није донета на основу доказа и чињеница, вец́ је донета од истих актера који су објавиле анкете које су показале да ц́е Трамп изгубити. Исте анкете, које су рађене за Албанију, закључиле су да ц́е Бериша изгубити, да је Бериша небитан и изборно уништен. Ове анкете су биле лажне. Сада, са републиканским Конгресом, републиканским Сенатом и републиканском Белом куц́ом, шансе Демократске Партије Албаније да избегне ’лов на вештице’ и добије оно што јој припада су велике”, нагласио је Љеља.
