Аљбин Курти (49), Бедри Хамза (61), Љумир Абдиџику (41) и Рамуш Харадинај (56) у недељу ће одмерити снаге на биралиштима као кандидати четири највеће партије на Косову за премијера. Курти и Харадинај са премијерским стажом, Хамза и Абдиџику са министарским. Тројица лидера странака, један градоначелник. Двојица економиста, један инжењер електротехнике и један бивши командант ОВК.
Пише: Душица Радека Ђорђевић
Све четири странке из којих долазе ови кандидати већ су имале своје људе на челу влада, а поменута четворка бирачима је добро позната.
Курти, лидер Самоопредељења, инжењер електротехнике, још увек актуелан премијер и председник владе током 2020. са најкраћим мандатом од 51 дана. Хамза, као градоначелник Јужне Митровице од 2021, а пре тога гувернер Централне банке Косова и министар финансија и једини који није лидер своје партије ДПК. Харадинај као премијер у два наврата од 2004. до 2005. и од 2017. до 2019. и председник АБК, Абдиџику, доктор економских наука, са кратким мандатом министра за инфраструктуру и животну средину 2020. године и лидер ДСК.
Технократа из ДСК
Доцент Факултета политичких наука у Београду Стефан Сурлић Абдиџикуа сврстава у технократе, а приговара му се, каже, да нема довољно харизме.
„Он долази из академског света. Приговара му се да је његова кампања базирана на општим местима, попут обећавања више радних места, боље економске ситуације, већих социјалних издатака, али реално је да он неће моћи тек тако лако да испуни сва та обећања и заправо нема ништа што је аутентично, барем у досадашњој кампањи. Многи му замерују то што нема бар мало, како кажу, популистичког такта, да привуче већи број гласова, поготово онај број гласова који је из ДСК отишао са председницом Вјосом Османи, која је своје гласове и оних који су је подржавали поклонила Самоопредељењу“, каже Сурлић за Косово онлајн.
За Љумира Абдижикуа Марко Миленковић из НВО „Нова друштвена иницијатива“ каже за Косово онлајн да нема неко веће искуство у вођењу институција, да је највећа непознаница али да ће као лидер ДСК, свакако повући гласове бирача које окупља ова странка.
Конзервативно крило ДПК
Када је реч о градоначелнику Јужне Митровице Бедрију Хамзи, Сурлић каже да је он конзервативно крило ДПК, али и неко ко није био компромитован у односу на Тачија и Весељија.
„Њега препоручује искуство у политичком смислу и обављање врло захтевних функција. Он окупља конзервативно крило ДПК у односу на лидера партије Краснићија и друге. Унутар ДПК постоји и једна велика групација која би се можда супротставила њему као кандидату, зато што млађи и алтернативни део странке, ако можемо тако рећи, навија за Вљору Читаку. И ту ће у ствари трка бити не за премијера, колико понуда за председничку функцију: или Бедри Хамза или Вљора Читаку, то је нешто на шта иде ДПК у случају коалиције са Самоопредељењем“, указује Сурлић.
Политички аналитичар из Приштине Африм Касоли каже да су се у досадашњој кампањи кандидати за премијера из ДПК и ДСК Бедри Хамза и Љумир Абдиџику, највише фокусирали на економска питања.
„Хамза помиње чињеницу да су, док је био министар у Влади под бившим премијером Тачијем, биле повећане плате и то узима као критеријум да је лидер који држи реч и да није само дао једно празно обећање како би преварио грађане него је пружио и доказе да је у стању да испуни дата обећања у правцу побољшања живота, економских и социјалних услова грађана Косова“, наводи Касоли за Косово онлајн.
Хамза и Абдиџику, како додаје, надају се да ће придобити грађане обећавајући побољшање животних, економских и социјалних услова, што је неизбежна важна тема за живот грађана.
Политички ветеран АБК
Као хендикеп Харадинаја, Касоли види то што је његов мандат премијера био обележен повећањем плата његовог политичког кабинета.
„То је проузроковало незадовољство код дела грађана Косова и створен је утисак да политички званичници брину за личну добробит, а не за нешто друго. Ипак, његова достигнућа на плану трансформације КБС-а у војску Косова не могу да се негирају и он то сматра важним питањем за грађане Косова за ову изборну битку 9. фебруара“, каже Касоли.
Према оцени Сурлића, Рамуш Харадинај је на овим изборима апсолутни аутсајдер иако има неке бомбастичне најаве како ће успети да уведе Косово у Нато као пуноправну чланицу, да ће решити све лоше односе који тренутно постоје са САД као и са неким европским престоницима.
„Он се у суштини бори да одржи своју бирачку базу у Метохији и да осигура барем 10 одсто гласова, али није играч који се помиње као коалициони партнер, а поготово не као будући премијер. Говоримо о једном политичком ветерану који егзистира у жељи да одбрани досадашњи политички легат и политичку подршку, не и да буде неки кључни играч или вето играч у наредној коалицији“, истиче Сурлић.
Заштитно лице тврде политике Самоопредељења
Као кандидат за новог-старог премијера Аљбин Курти је „у минусу“ када је реч о обећањима из претходног изборног циклуса да ће економски побољшати услове на Косову, мишљење је Сурлића, јер је реалност да нема довољно ни домаћих ни страних инвестиција, али, како указује, он је одсуство економског раста и борбе против криминала надоместио политиком суверенитета на целој територији Косова, укључујући пре свега север.
„Курти наставља управо на тој политици како је обезбедио коначно потпуну државност Косова и на том таласу ће и освојити највећи број гласова. Њега препоручује та тврда политика, политика да је одбијање услова од стране запада омогућило бољи положај Косова него да су прихватани, како он каже, трули компромиси. Као његов највећи губитак у јавности се помиње пропуштена шанса за чланство Косова у Савету Европе, за шта је било потребно само да пошаље статут Заједнице српских општина Уставном суду“, наводи Сурлић.
Марко Миленковић констатује да је Курти кроз претходни мандат водио кампању за предстојеће изборе кроз националистичку политику окренуту безбедносној ситуацији.
„Са друге стране, изостају конкретни резултати владе у претходном мандату. У међународним односима Курти се није баш прославио, док би за Бедрија Хамзу и Рамуша Харадинаја могли да кажемо супротно пошто су из странака које су имале другачији приступ према међународној заједници. Битну улогу играће свакако и приступ америчке администрације, а ту су Хамза и Харадинај вероватно виђени као прихватљиви, што тумачимо и кроз састанке које су ова два лидера имала у САД“, наводи Миленковић за Косово онлајн.
Курти се, каже Касоли, фокусира на тему севера у кампањи, приказујући себе као јединог лидера који може да реши главни проблем са којим се суочава Косово што се тиче севера, узимајући у обзир неколико иницијатива које је предузео током свог мандата, независно од тога што је тиме изазвао тензију у односима са међународним савезницима. Због тих иницијатива, како наводи Касоли, Косово је под међународним санкцијама и налази се у међународном „грчу“ што се тиче евроатлантских интеграција.
Имајући у виду истраживања јавног мњења, предстојеће изборе на Косову, Стефан Сурлић ипак види као утакмицу за друго место од ког ће и зависити каква ће бити будућа влада. 500.000 гласова које обећава Курти, а што би значило да осваја више од 55 одсто гласова бирача, делује, како каже, потпуно нереално. Покрет Самоопредељење према његовој оцени имаће највећи број гласова и реално је да буду на око 40 одсто, а у таквој ситуацији биће условљен премијерским местом. Као највероватнији коалициони партнер будуће владе у том случају се, наводи Сурлић, већ помиње Демократска партија Косова.
