Парламентарни избори на Косову су се од 2001. године одвијали у различитим политичким и друштвеним околностима, уз променљиву излазност и расподелу снага међу политичким субјектима. Српски политички ентитети су током година мењали стратегије наступа – од активног учешћа, преко бојкота, до каснијих институционалних ангажмана и новог бојкота.
Парламентарини избори на Косову од 2001. до 2021. године:
2001.
Први избори за посланике Скупштини Косова (представничко тело у систему привремених институција самоуправе – како се она полтички коректно називала) одржани су 17. новембра 2001. године.
Били су то први скупштиски избори на Косову и Метохији од успостављања мисије УНМИК.
На изборима је учествовала и Коалиција Повратак која је представљала Србе.
Бирачко тело је бројало 1.249.987 лица, а одзив 803.796 или 64,30% уписаних.
Резултати избора:
Демократски савез Косова (ЛДК) – 359.851 (45,65%)
Демократска партија Косова (ПДК) – 202.622 (25,70%)
Алијанса за будућност Косова (ААК) – 61.688 (7,83%)
Коалиција Повратак је добила 89.388 гласова или 11,34% и тако освојила 22 места у парламенту. На изборе је, према неким извештајима, упркос јакој антизборној кампањи на северу Косова, изашло нешто више од 50 одсто регистрованих косовских Срба.
Коалицију Повратак су у новоформираном парламенту представљали: Гојко Савић, Горан Лазовић, Смиљка Милисављевић, Момчило Савић, Ненад Радосављевић, Љиљана Кенић, Петар Радосављевић, Рада Трајковић, Милован Јовановић, Стојанка Петковић, Сокол Ђорђевић, Богољуб Милошевић, Слободан Бјелић, Оливер Ивановић, Цвета Вујацић, Ранђел Нојкић, Дејан Митић, Ивана Марковић, Светомир Самарџић, Љубомир Станојковић, Весна Јовановић и Драгиша Крстовић.
2004.
Следећи парламентарни избори током привремене управе Уједињених нација на Косову су одржани 24. октобра 2004. Коалициону владу формирали су ЛДК и Алијанса за будућност Косова (ААК), а лидер ААК Рамуш Харадинај је постао премијер.
Регистрованих бирача је било 1.412.680, а одзив 49.52% (према Википедији). Према подацима на порталу ЦИК, гласало је 53,57% уписаних.
Резултати избора:
ЛДК – 313.437 (45,42%)
ПДК – 199.112 (28,85%)
ААК – 57.931 (8.39%)
Српска листа за Косово и Метохију (СЛКМ) чији је носилац био Оливер Ивановић је освојила 0,2% гласова и 8 од 120 места. Међутим, њени оснивачи су потом бојкотовали косовске институције и никада нису заузели своја места у скупштини.
Грађанска иницијатива (ГИ) Српска Славише Петковића је тада освојила два места у Скупштини Косова.
2007.
Трећи избори за Скупштину Косова одржани су 17. новембра 2007. године. Тада је регистровано 1.567.690 бирача. На изборима је учествовало 628.630 или 40.09%.
Резултати избора:
ПДК – 196.207 (34,3%)
ЛДК – 129.410 (22,6%)
АКР – 70.165 (12,3%)
Прилику да представља Србе у Скупштини Косова је добило чак шест политичких ентитета који су поделили 10 места.
Савез независних социјалдемократа Косова и Метохије (СНСДКиМ) освојио је једно место на основу 145 гласова које је добио Драган Димић. Српска народна странка (СНС) и Михаило Шћепановић су такође освојили једно место на основу свега 31 гласа. Српска косовскометохијска странка (СКМС) и Драгиша Мирић су освојили једно посланичко место са 141 гласом.
По три места у Скупштини Косова освојили су Самостална либерална странка (СЛС) и Српска демократска странка Косова и Метохије (СДСКиМ). У њихово име су посланичка места преузели: Бојан Стојановић, Слободан Петровић и Косара Николић, односно Владимир Тодоровић, Славиша Петковић и Радмила Вујовић.
Премијери Косова:
– Бајрам Реџепи ПДК (4.3.2002/3.12.2004)
– Рамуш Харадинај ААК (3.12.2004/8.3.2005)
– Адем Саљихај ЛДК (8.3.2005/25.3.2005) – вршилац дужности
– Бајрам Косуми ППК (25.3.2005/10.3.2006)
– Агим Чеку (10.3.2006/9.1.2008) – независни кандидат подржан од ААК
– Хашим Тачи ПДК (9.1.2008/9.12.2014)
– Иса Мустафа ЛДК (9.12.2014/9.9.2017)
– Рамуш Харадинај ААК (9.9.2017/3.2.2020)
– Аљбин Курти ПС (3.2.2020/3.6.2020)
– Авдулах Хоти (3.6.2020/22.3.2021)
– Аљбин Курти (22.3.2021/?)2010.
Први парламентарни избори након што је Косово прогласило независност, одржани су 12. децембра 2010. године и то након гласања о неповерењу актуелној влади.
Бирачко тело је чинило 1.632.276 бирача, а одзив је износио 45,29%.
Резултати избора:
ПДК – 224.339 (32.11%)
ЛДК – 172.552 (24.69%)
Покрет Самоопредељење (ЛВ) – 88.652 (12.69%)
Уместо шест политичких ентитета, у Скупштину Косова су у име Срба овога пута ушла три: Јединствена српска листа (ЈСЛ) – 4 места, Самостална либерална странка – 8 места и Српска демократска странка Косова и Метохије (СДСКИМ) – једно место.
На мандате су могли да рачунају: Весна Микић, Весимир Савић, Сретен Ивановић, Рада Трајковић, односно Слободан Петровић, Ненад Рашић, Саша Рашић, Петар Милетић, Горан Маринковић, Јелена Бонтић, Јасмина живковић, Бисерка Костић, те Саша Ђокић.
2014.
Други парламентарни избори од једностраног проглашења независности Косова су одржани 8. јуна 2014. године. На овим изборима је учествовала Грађанска иницијатива Српска листа подржана од стране Владе Републике Србије предвођене Александром Вучићем.
Бирачко тело чинила су 1.799.023 уписана бирача, а одзив је био 42,36%
Резултати избора:
Коалиција око ПДК – 222.181 (30,38%)
ЛДК – 184.594 (25,24%)
Покрет Самоопредељење (ЛВ) – 99.398 (13,59%)
Србе са Косова су у парламенту добиле прилику да представљају Српска листа са 38.199 гласова (5,22%) и 9 места и Прогресивна демократска странка са 5,973 гласа (0.82%) и једним местом.
У посланичке клупе су, на основу броја гласова, могли да седну: Бојан Митић, Велимир Ракић, Славко Симић, Слободан Петровић, Саша Милосављевић, Милка Вулетић, Милена Милићевић, Јасмина Живковић и Јелена Бонтић, те Ненад Рашић.
2017.
На Косову су 11. јуна 2017. одржани ванредни парламентарни избори на којима је бирано 120 посланика Скупштине Косова. У мају је изгласано неповерење влади Исе Мустафе као још једној косовској влади која није дочекала крај четворогодишњег мандата.
Бирачко тело је чинило 1.888.059 бирача, а одзив је био 41,30%.
Резултати избора
Коалиција око ПДК – 245.627 (33,74%)
Покрет Самоопредељење (ЛВ) – 200.135 (27,49%)
ЛДК/АКР – 185.884 (25,53%)
Што се Срба тиче, ГИ Српска листа је освојила 44.499 (6,11%) или девет места, док је Самостална либерална странка (СЛС) освојила 3.540 гласова (0,49%) и једно посланичко место.
На основу броја гласова, мандати су припали: Саши Милосављевићу, Миљани Николић, Зорану Мојсиловићу, Јасмини Живковић, Јелени Бонтић, Верици Ћеранић, Игору Симићу, Славку Симићу и Срђану Митровићу, односно Слободану Петровићу.
2019.
Парламентарни избори одржани 6. октобра 2019. били су четврти избори за Скупштину Косова од проглашења независности. Парламент је претходно 22. августа са 89 од 120 гласова одлучио да се иде на изборе, а након оставке премијера Рамуша Харадинаја 19. јула 2019. И шести сазив парламента, који је окупљен 2017. године, прерано је распуштен.
Према подацима ЦИК-а, од 1.794.862 уписаних, своје право је искористило 816.421 гласач или 45,49%.
Резултати избора:
Покрет Самоопредељење (ЛВ) – 221.001 (26,27%)
ЛДК – 206.516 (24,54%)
ПДК – 178.637 (21,23%)
Српска листа је са 53.861 гласом или 6,40% по први пут освојила свих 10 места намењених Србима у Скупштини Косова.
Посланичка места су, према коначним резултатима избора, могли да заузму: Јасмина Дедић, Милош Перовић, Верица Ћеранић, Игор Симић, Зоран Мојсиловић, Иван Тодосијевић, Миљана Николић, Бранислав Николић и Љубинко Караџић.
2021.
Парламентарни избори на Косову одржани су 14. фебруара 2021. године, а убедљиву победу остварила је листа коју је предводило Самоопредељење на челу са Аљбином Куртијем и његовом коалиционом партнерком Вјосом Османи, бившом председницом Скупштине Косова. Листа је освојила више од 50% укупних гласова, што је највећи удео од првих избора одржаних 2001. године. Њихов најближи ривал, Демократска партија Косова, завршила на другом месту са разликом од 33%.
Регистрованх бирача је било 1.851.927, а одзив је износио 48.84% према наводима на Википедији.
Резултати избора:
Покрет Самоопредељење (ЛВ) – 438.335 (50,28%)
ПДК – 148.285 (17,01%)
ЛДК+АКР – 110.985 (12,73%)
Српска листа је освојила 44.407 гласова или 5,09%.
Мандате, од којих су касније одустали, освојили су: Славко Симић, Игор Симић, Миљана Николић, Зоран Мојсиловић, Иван Тодосијевић, Верица Ћеранић, Бранислав Николић, Милош Перовић, Љубинко Караџић и Јасмина Дедић.
Парламентарни избори на Косову у протекле две деценије обележени су променама у структури власти. Албанске политичке партије су током времена консолидовале своје позиције, док су српске странке пролазиле кроз различите фазе: партиципације, бојкота, али и институционалног прилагођавања. Лако је уочљива све већа доминација Покрета Самоопредељење у последњих неколико изборних циклуса, што указује на промене у политичким преференцијама бирача.
Напомена: Сви подаци су преузети са портала косовске Централне изборне комисије (ЦИК), осим где је другачије наведено.
