Честитка за изборну победу Аљбину Куртију стигла је од Педра Санчеза, у својству председника Социјалистичке интернационале, чији је Самоопредељење члан, али нема сумње да би се лидер овог покрета много више обрадовао да се Санчез потписао испод честитке срочене у име Владе Шпаније. Тим пре што је у финишу предизборне кампање, у шпанском „Ел Мунду“ покушао да објасни да питање Косова нема никакве везе са унутрашњом политичком ситуацијом у тој земљи.
Пише: Душица Радека Ђорђевић
„Дошло је време да Шпанија призна независност Косова“, рекао је Курти тада за „Ел Мундо“, тврдећи да је парадоксално што тог признања нема и што Мадрид задржава позицију блиску Србији, иако се Косово противи руском утицају.
„Док се припремамо за формирање нове владе, такође се радујемо продубљивању наше сарадње са Шпанијом, радећи заједно као две јаке демократије“, рекао је за исти овај лист Курти дан после избора одржаних 9. фебруара.
Формирање стабилне владе на Косову, по свему судећи, биће немогућа мисија, а и мисија усмерена на то да Шпанија направи заокрет и призна Косово, на бази теза које је Курти изнео, како сматрају саговорници Косово онлајна, тешко да може да буде успешна.
Аргументација Аљбина Куртија, по којој питање Косова нема никакве везе са унутрашњом политичком ситуацијом у Шпанији, према оцени вишег научног сарадника у Институту за међународну политику и привреду у Београду Душана Пророковића је „плитка“ и не може допринети да се било шта промени у ставу Мадрида који не признаје Косово.
Пророковић истиче за Косово онлајн да је косовско питање преседан у међународним односима и да се као преседан доживљава готово свуда, па и у Шпанији.
„Односи унутар Шпаније и уставно уређење Шпаније имају своју историјску димензију и имају једну врло рђаву епизоду везану за шпански грађански рат, имају и тенденције које су после пада Франка расле у Каталонији. Имају и текуће стање које се тиче редовног успеха каталонских партија које су у мањој или већој мери сепаратистички оријентисане“, наводи Пророковић.
Поводом опаске Куртија да је парадоксално да Шпанија не признаје Косово које се противи руском утицају, а задржава позицију блиску Србији, наш саговорник коментарише да је Курти лобирао на начин како је мислио да треба и са инструментима које је имао у рукама. Ово, каже, није први пут да Курти говори о неком руском утицају и добрим српско-руским односима као аргументу за заузимање друге позиције појединих држава према косовском питању.
„Међутим, у шпанском случају та аргументација не пије воду. Шпанија из сасвим других разлога и из сасвим других повода стоји врло чврсто на становишту на ком стоји. Референдумом у Каталонији који је организован пре неколико година, тај став Шпаније је чак и учвршћен. Тако да ће те изјаве Куртија мало подићи прашине у Београду и Приштини, док у Мадриду мислим да неће оставити никакав ефекат. Са једне стране, Косово се доживљава као преседан у међународним односима и у Шпанији, са друге стране нико се у Шпанији, баш због тог комплексног историјског и политичког наслеђа, неће играти таквом ствари због неке изјаве или тврдње о руском утицају“, уверен је Пророковић.
Шпанија, према речима Марка Блажића, истраживача Центра за друштвену стабилност, није признала Косово првенствено због својих интереса и сепаратистичких идеја и тежњи које постоје у тој држави, због чега, како сматра, изјава Аљбина Куртија да питање Косова нема никакве везе са унутрашњом политичком ситуацијом у тој земљи апсолутно не стоји.
Блажић наводи да су земље непризнавачи Косова првенствено стале у одбрану међународног јавног права, али и да се добар део њих, није одлучио на признање Косова, иако се налазе под великим притисцима пре свега политичког запада, али и Турске, зато што имају проблеме са одређеним деловима својих територија и сепаратистичким покретима.
„То је у Шпанији свакако случај са Каталонијом, тако да Аљбин Курти користи одређене тезе зарад својих интереса, а које се овај пут толико косе са реалношћу да је то очигледно“, каже Блажић.
Према његовом мишљењу, теза да би Шпанија признањем Косова стала на пут ширењу руског утицаја на Балкану можда је могла да има неку тежину почетком 2022. године, с почетком сукоба у Украјини, када су одређене државе размишљале о томе ко се определио за подршку Русији, ко Украјини и ко није увео санкције Русији.
„Не кажем да би тада то био преломан фактор који би утицао да нека држава призна Косово, али је имало тежину. Међутим, са доласком Доналда Трампа у Белу кућу и са овом причом око завршетка сукоба у Украјини што пре, то више нема тежину. Чак и сама Европа гледа како да се сукоб у Украјини заврши. Политика председника Александра Вучића и Србије да не уведе санкције Руској Федерацији и да осуди агресију на Украјину показала се као нека полазна тачка за мировне преговоре. Ако погледамо мировне планове за Украјину, они садрже елементе политике које је водила Србија“, наводи наш саговорник.
Како додаје, изјаве Куртија, заправо осликавају колико је Косову сужен маневарски простор на међународном плану, на ком су у незавидној и немоћној ситуацији са серијом неуспеха од покушаја да постану члан Савета Европе и због 28 држава које су повукле признање Косова.
Шпанско признање Косова, према оцени Хисена Гецаја, стручњака за безбедност из Приштине, могло би да утиче на ојачавање захтева сепаратиста у Каталонији, уколико се не би радило на томе да се јавности у Шпанији објасни какав је случај Косова.
„Слободно се може рећи да су ситуације сасвим различите и народ треба да буде упознат с тим. Док народ није с тим упознат, онда наравно да има и више отпора. Међутим, то је грешка политичара и дипломатије која не ради у том смеру“, навео је Гецај за Косово онлајн.
Он наводи да ако постоји жеља Косова да га Шпанија призна, да онда билатерални односи, и политички и дипломатски, морају да се подижу на виши ниво, али указује да на том плану није урађено баш ништа током мандата одлазеће владе.
Изјава Аљбина Куртија, да је дошло време да Шпанија призна независност Косова, према речима Гецаја више је била у сврху избора него што је косовски премијер желео да реши неки велики проблем који постоји у дипломатском и политичком смислу између Косова и Шпаније.
„Та његова изјава у ствари не доноси ништа ново јер не може Шпанија одмах да реагује на једну такву изјаву и да призна Косово. Није ствар у томе да ли аргументи које је изнео стоје или не, него у томе што није довољно да премијер једне државе једном у четири године говори о томе. Треба много посла и труда да се Шпанија убеди да ситуација Косова и Баскије, која је проблем Шпаније, није иста и да су ти случајеви сасвим различити. Таква убеђивања захтевају много више времена и труда“, наводи Гецај.
