Промена граница. За Доналда Трампа „брзо решење“ којим ће зауставити рат у Украјини. За аналитичаре који се баве Западним Балканом сигнал да би исти „рецепт“ могао да препише и за Косово. Сценарио који је са новом америчком администрацијом могуће замислити, али ће ипак највише зависити од спремности Европске уније, али и Београда и Приштине да са бриселских преговора пређу на „територијална решења“, уверени су саговорници Косово онлајна.
Пише: Арсеније Вучковић
„Логика Трамповог става о Украјини води ка подели Косова као трајном решењу његовог нерешеног статуса, можда праћеном отцепљењем Прешевске долине од Србије. Ово такође указује на ново политичко решење у Босни, које укључује или већу аутономију Републике Српске, или њену независност и заједницу са Србијом“, тврди Тимоти Лес, водећи истраживач у Центру за геополитику Универзитета у Кембриџу.
И није усамљен у том ставу. Аналитичари на Косову тврде да би евентуалне промене у глобалној политици и договор о Украјини могли да имају директан утицај на Балкан, посебно на односе Косова и Србије.
Бивши главни преговарач у дијалогу Едита Тахири отишла је и корак даље.
Поручује да уколико се такве „спекулације проруских и просрпских аналитичара“ и обистине, довешће, миром или ратом, до уједињења свих Албанаца.
„Трамп добро зна да нема промене граница само на једном делу Балкана јер ће се мењати на целом Балкану, миром или ратом. У овом случају то је добро за нас Албанце, јер ће се ујединити албански народ, који је трагично подељен већ један век”, навела је Тахири.
Дипломатске победе
Научна сарадница у Истраживачком центру Хенри Џексон Хелена Иванов каже у разговору за Косово онлајн да није спорно што амерички председник Доналд Трамп жели „брзу дипломатску победу“ кроз поделу Украјине, али да то аутоматски неће значити да би исти рецепт могао да примени и на Косово.
„Нова америчка администрација има само један циљ, да се направи договор како би био велика дипломатска победа председника Трампа. У том смислу верујем да ће гурати да се Украјина на неки начин подели не би ли се тај рат што пре завршио. Али, са друге стране ту ће постојати и јако велики отпор како украјинских званичника, тако и европских представника“, истиче Иванов.
Наглашава да Трампова идеја о подели Украјине не подразумева да би тај сценарио пресликао и на питање Косова.
„Што се тиче Косова мислим да председник Трамп није неко ко се нужно превише оптерећује конзистентношћу, у смислу уколико се један сценарио одигра у Украјини да ће он нужно, исте принципе и аршине из тог сценарија применити и на Косово. У том смислу, Доналд Трамп је много више фокусиран на остваривање великих дипломатских поена са једне стране и са друге стране постизање договора и врло трансакциони приступ спољној политици“, сматра Иванов.
Уверена је и да ће Трамп покушати да нађе и најбрже и најпрактичније решење и за Косово, а подела територија, тврди, у овом тренутку не би била најефикаснија опција.
„Подела територија увек на папиру, у теорији делује као нешто што може брзо и лако да се имплементира у пракси. Међутим, када се дође до те праксе јако је тешко одлучити где ће се та линија повући, како ће функционисати, шта ће се десити са свима онима који припадају ’оном другом ентицитету’, наводи Иванов.
У случају Косова дилема је и како би се подела територија спровела, али и да ли би Београд и Приштина уопште пристали на такву могућност.
„С једне стране знамо да приштинске власти инсистирају на потпуној суверености и контроли над територијом Косова, а са друге стране знамо и да представници Београда сматрају да је Косово у својој целости саставни део Републике Србије. Тако да нисам сигурна ни како би ту идеју, поред европских званичника, прихватили и они који живе на Косову“, истиче.
Разлог види и у чињеници да поређења Украјине и Косова „само на папиру делују слично“.
„Украјина и Косово можда делују некоме ко посматра са стране као две сличне приче, у смислу да се суштински ради о неком питању шта и како се поставити у ситуацији када је територијалну суверенитет и интегритет једне земље доведен у питање. Али, постоје много других фактора који разликују случај Косова од случаја Украјине и због тога мислим да рецептура која би можда и могла да буде успешна у Украјини не верујем да би нужно била успешна и у случају Косова“, каже Иванов. Упитана на који начин би Европска унија могла да се постави у односу на „америчко решење“, односно поделу територије Украјине, Иванова каже да је бриселска администрација у „јако тешкој ситуацији“ јер нико није очекивао да може у потпуности бити искључена из конфликта који се дешава на европском тлу.
„Европска унија се заиста налази у јако тешкој ситуацији. Мислим да јесу очекивали да уколико Трамп добије америчке изборе да ће се геополитичка позиција ЕУ променити. Али, верујем да нико није очекивао да ће она овако брзо бити урушена. Потпуно искључење ЕУ из конфликта који се дешава на европском континенту тешко да је ико могао да предвиди пре 20. јануара ове године када је Трамп и званично постао председник“, наглашава Иванов.
Отуда су пред Унијом, истиче, две опције како би успела да пронађе своју нову позицију и добије на важности.
У првој опцији то ће бити могуће приближавањем америчкој администрацији.
„То би било доста тешко. У овом случају то би отприлике значило промену свега онога што ЕУ прича од 2022. године и прилагођавање једном потпуно другачијем, супротном и контрадикторном ставу који има тренутна америчка администрација“, каже Иванов.
Као другу опцију види могућност да ЕУ крене независним путем и настави да подржава политику коју је подржавала од 2022. године.
„И то ће бити јако тешко јер ЕУ није у том смислу самостална. Она није војно самостална, она нема капацитетете да буде толико јак и самосталан актер на сцени у овом тренутку и када је у питању Нато, финансијска и војна помоћ Украјини. Они вероватно теже ка том другом сценарију, али је велико питање да ли и у којој мери ће успети да буду такав актер“, закључује Иванов.
„Рикошет“ за Балкан
Сарадник Института „Мусине Кокаљари“ из Приштине Бељгзим Камбери сматра да би територијално решење за Украјину могло да се рефлектује на Косово само у случају да Приштина и Београда одлуче да не спроведу договорено из Охридског споразума.
Много тога ће зависити и од будућег односа ЕУ, САД и Русије према отвореним питањима на Западном Балкану, поручује овај аналитичар.
„Треба видети како ће се проблем Украјине решити. Да ли ће се решити са или без Европске уније и још важније да ли ће се решити променом граница или територијалним интегритетом и суверенитетом Украјине. Друго, треба да се види да ли ће то имати неке последице, ’рикошет’ по Балкан и проблеме на простору бивше Југославије, да ли на Косову или и у Босни и Херцеговини. И у том случају могућност за такав сценарио било би неспровођење Охридског споразума, европског плана који су председник Вучић и премијер Курти договорили“, каже Камбери за Косово онлајн.
У случају неспровођења Охридског споразума, наглашава, није немогуће да се отвори простор и за друга решења.
„Један од сценарија могао би да буде и промена граница или размена територија. Али прво треба да се види да ли ће овај регион бити у домену решавања Европске уније или ће се доћи до решења које би имали САД и Русија са својим утицајем на овај простор“, сматра Камбери.
Кључно питање је, истиче, да ли ће на простору Западног Балкана лидерску улогу у решавању отворених питања имати ЕУ или САД.
„Да ли ће остати у надлежности Европске уније или ће се умешати САД“, прецизира овај аналитичар.
Сматра да ЕУ није за промену граница, али подсећа да су тај став до сада имале и САД.
„Прво би требало да видимо да ли би САД прихватиле такво решење за Украјину. То би значило да би САД промениле став око овог критеријума. Друго, остаје да се види да ли би ЕУ прихватила такво решење за Украјину, а затим да ли би такво решење прихватили и за Балкан који је део европског континента“, наглашава Камбери.
Додатна недоумица је и каква ће бити нова америчка стратегија за Балкан.
„САД и ЕУ још нису почеле разговор о томе шта је визија Трампове администрације за Балкан. Више смо код Украјине, али у наредним месецима ћемо видети шта је визија Трампове администрације и да ли ће Американци и Руси имати некакав договор за Балкан“, сматра Камбери.
Импликације преседана
Политиколог Огњен Гогић упозорава да би без обзира што и Приштина и Београд одбијају било какву сличност Украјине са питањем Косова, територијално решење за конфликт на истоку Европе произвео нове идеје око размене територија или разграничења што би се проширило на цео Западни Балкан.
„Од избијања рата у Украјини и отворено питање статуса тих украјинских покрајина, и Београд и Приштина одбацивали су било какву сличност са ситуацијом на Косову. Ни једна ни друга страна се није позивала на то као преседан из различитих разлога. Али, уколико би дошло до територијалног решења то би можда могло да да неко упориште оним идејама да је размена територија или разграничење између Србије и Косова решење за статус и излазак из отвореног питања статуса. То би, не нужно Београду и Приштини, колико појединим актерима са обе стране, могло да послужи као преседан на који би се позивали“, каже Гогић за Косово онлајн.
Тај преседан би затим био искоришћен и у другим државама у региону, од Босне и Херцеговине до Северне Македоније.
„Ако се територијални принцип усвоји као принцип за решавање сукоба онда то заиста отвара простор многима на Балкану зато што су на Балкану границе спорне међу државама. Бројни су актери у овим друштвима који би могли да се позову на то као преседан“ истиче Гогић.
Наглашава да би територијално решење за окончање рата у Украјини био преседан који би имао шире импликације и утицао на многа глобална питања, па би се одразило и на Косово.
„Али не на начин на који се мисли да би Американци форсирали промену граница као решење, већ би било питање да ли би Русија променила однос према Косову“, тврди Гогић.
Своју тезу поткрепљује могућношћу признавања Донбаса као засебне републике или могућношћу да Русија анектира део Украјине.
„То би заправо водило ка томе да би онда можда Русија променила свој однос према Косову и то би онда променило стратешку ситуацију у којој се налазе Београд и Приштина. Београд онда вероватно више не би могао да рачуна на могућност руског вета у Савету безбедности. То није нешто што се толико тиче Американаца, колико Руса“, сматра Гогић.
Коментаришући тврдње да би Косово могло да буде „део пакета“ брзих америчких решења ратова у Украјини, али и Појасу Газе, Гогић каже да је реч о спекулацијама јер се ови конфликти по много чему разликују од косовског питања.
„И у Гази и у Украјини одвијају се оружани сукоби са огромним људским жртвама. На Косову не постоји оружани сукоб. То је нерешено питање. Не постоји сагласност око статуса Косова, али то није оружани сукоб“, наглашава он.
Друга битна разлика је економски моменат зато што сукоби у Појасу Газе и у Украјини подразумевају и велику финансијску подршку САД што у случају Косова није случај.
Отуда се поставља питање због чега би САД имале интересовање да пронађу брзо решење за Косово.
„Трамп и током кампање и када је преузео администрацију никада није поменуо Косово. Ништа не сугерише да би се Косово нашло на дневном реду, јер жели да заврши ова друга два жаришта како би се усмерио на однос са Кином који је њему заправо главни приоритет. Али, такође треба рећи да се Трамп ни у првој години свог прошлог мандата није бавио Косовом. Косово је дошло на дневни ред нешто касније током мандата. Можда кроз неколико година, у случају неких промењених околности то питање поново може да се нађе на дневном реду“, сматра Гогић.
Могуће ангажовање САД у решењу питања Косова пре свега види кроз реафирмисање Вашингтонског споразума.
„Оно што би се можда могло очекивати то је да Трампова администрација у неком моменту можда реактивира одредбе споразума које су подразумевале и америчку финансијску подршку за инфраструктуралне и економске пројекте. И то је можда највећи домет који треба да се очекује када је реч о америчком укључивању у решавање овог проблема“, уверен је овај аналитичар.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
