Више од 25 година, мисија Натоа на Косову, Кфор, обезбеђује безбедност. Али, како амерички званичници сигнализирају могуће смањење војног присуства у Европи, поставља се и питање да ли ће амерички војници остати у Кфору или ће Трампова администрација тражити услуге заузврат. Министарство одбране САД, међутим, каже за Радио Слободна Европа да засад нема промене у позиционирању њихових снага.
Али, са текућим тензијама на Балкану и променом глобалних приоритета, Косово мора да се припреми за сваки сценарио, кажу бивши званичници Натоа, наводи се у анализи тог портала.
„Сваки војник Кфора потпуно и јасно разуме своју дужност да заштити све грађане Косова“, изјавио је тадашњи командант мировне мисије Натоа Мајк Џексон 25. јуна 1999. године.
Ове снаге су почеле да се размештају на Косово тог месеца, одмах након потписивања Кумановског споразума, који је изнудио потпуно повлачење српске војске и полиције са Косова.
У почетку се састојао од око 50.000 војника, да би током година достигао око 4.600.
Више од 25 година касније, њихова мисија остаје иста: „одржавање безбедног окружења за све“, али будућност снага остаје донекле упитна.
Званичник америчког Министарства одбране потврдио је РСЕ да „у овом тренутку нема промене у позиционирању снага које треба објавити“.
Али, бивши високи званичник Натоа Џејми Ши каже да је председник Сједињених Држава Доналд Трамп „трансакциони“ и да би могао да тражи услуге од Косова у замену за задржавање трупа.
„Дакле, будите спремни“, рекао је Ши.
Бивши командант Косовских безбедносних снага Кадри Кастрати оцењује да земља тренутно није у стању да се одбрани.
Како су се појавила питања о америчким трупама у Европи?
У почетку је амерички министар одбране Пит Хегсет наложио Европи да се припреми за ревизију и евентуално смањење америчког војног присуства.
Током прошломесечне посете Варшави, Хегсет је рекао да ће њена будућност зависити од глобалних претњи и америчких стратешких приоритета.
„Зато је наша порука тако тешка нашим европским савезницима. Сада је време за улагање, јер не можете претпоставити да ће присуство Америке трајати заувек“, рекао је он 14. фебруара.
Према документу до којег је дошао амерички лист Вашингтон пост, Хегсет је такође наредио Пентагону и војним лидерима САД да направе планове за смањење буџета за одбрану за осам одсто у свакој од наредних пет година.
Још један елемент овој дебати је додао амерички потпредседник Џеј Ди Венс.
Он је критиковао европске лидере због одбацивања крајње деснице, док повезују будућност америчких трупа у Европи са креирањем политике на континенту.
Говорећи на Конзервативној политичкој акционој конференцији 20. фебруара, Венс је рекао да Американци не би подржали задржавање трупа у Немачкој ако би људи тамо могли да буду затворени због увредљивих постова на друштвеним мрежама.
„Сву одбрану Немачке субвенционишу амерички порески обвезници“, рекао је он.
Ситуација је изазвала приличну узнемиреност међу савезницима преко Атлантика.
Човек за кога се очекује да постане немачки канцелар, Фридрих Мерц, рекао је да ће његов циљ бити постизање независности од САД у смислу безбедности.
„За мене ће апсолутни приоритет бити јачање Европе што је брже могуће“, рекао је он.
Трамп је, чак и током свог првог председничког мандата, више пута тражио од европских савезника да значајно повећају своје финансијске доприносе одбрани.
Упитан током конференције за новинаре 18. фебруара да ли би био вољан да размотри повлачење свих америчких трупа из Европе као део споразума са руским председником Владимиром Путином о миру у Украјини, Трамп је рекао:
„Нико ме није тражио да ово урадим. Мислим да то не треба да радимо. “Не бих то желео да урадим.”
Присуство америчких трупа у Европи
Сједињене Државе имају неколико оперативних и војних база Европи. Највећи број америчких војника – преко 35.000 – распоређен је у Немачкој. Ова земља има и највећу америчку ваздушну базу – Рамштајн – у којој је стационирано преко 16.000 војних лица, цивила и извођача радова. Осим привременог појачања на почетку руског рата у Украјини, америчко војно присуство у Европи опада од краја Хладног рата.
Према Европској команди САД, укупан број америчких снага у Европи кретао се између 75.000 и 105.000 од 2022. године.
Од тога је тренутно око 63.000 снага стално распоређено, док су остали на ротацији.
На Косову, Сједињене Државе имају око 600 војника као део мисије Кфора, у поређењу са преко 5.000 1999. године.
Од те године имају и камп Бондстил, који се налази у близини Урошевца, на југоистоку Косова, и служи као највећа америчка војна база на Балкану.
Шта каже Нато?
Радио Слободна Европа је питао Нато да ли има планове да обезбеди да присуство Кфора на Косову остане непромењено, после могућег смањења америчких трупа у Европи.
У одговору, између осталог, стоји да су „амерички званичници јасно ставили до знања своју посвећеност Алијанси, укључујући присуство САД у Европи”.
Такође се наводи да су САД јасно ставиле до знања своја очекивања да савезници из Натоа учине више, инвестирају више и производе више, „у подршци нашој заједничкој безбедности“.
„Нато се стално прилагођава променљивом окружењу… Кфор наставља да спроводи свој мандат – на основу Резолуције Савета безбедности УН 1244 из 1999. године – да допринесе безбедном окружењу за све људе и заједнице које живе на Косову“, рекао је званичник Натоа, додајући да „САД настављају да играју фундаменталну улогу“ у мисији Кфора.
Председница Косова Вјоса Османи рекла је на састанку са командантом Кфора Енриком Бардуанијем 4. марта да се Европа суочава са компликованом геополитичком ситуацијом и да је „заједнички ангажман са Кфором и Натом и даље од суштинског значаја“.
Контигент САД на Косову
Ши, који је до свог повлачења 2018. године обављао различите улоге у Натоу, не очекује тренутне промене у присуству америчких трупа у Европи, а самим тим и на Косову, али каже да је ситуација и даље неизвесна и да је треба пажљиво пратити.
Према његовим речима, амерички контингент на Косову је мали и „не представља велики финансијски терет за САД, у поређењу са америчким снагама у Немачкој или Пољској“.
Он такође подсећа да је Трамп у прошлости „покушавао да игра миротворца између Београда и Приштине” и каже да америчке трупе на Косову „дају САД већу моћ у овој улози”.
„Али Трамп је трансакцијски и могао би да пита Косово које погодности оно може да понуди да задржи (америчке) трупе на Косову – посебно у виду пословних договора и прилика за улагања. Дакле, будите спремни”, каже Ши.
Штавише, додаје он, смањење буџета Пентагона неизбежно ће приморати америчку војску да уштеди и прерасподели своје ресурсе.
Зашто је важно присуство Натоа на Косову?
Скоро 26 година након завршетка рата и 17 година након проглашења независности, Србија није признала Косово, а односи између Београда и Приштине и даље су напети.
Иако су у преговорима за њихову нормализацију од 2011. године, Србија и даље Косово сматра делом своје територије.
После оружаног напада на северу земље 2023. године, косовске власти су оптужиле Србију да је покушала да припоји ово подручје насељено српском већином. Србија је негирала било какву умешаност у тај напад, али је неколико дана гомилала војне трупе на граници са Косовом.
Косовске безбедносне снаге не дају информације о својим одбрамбеним капацитетима, сматрајући их осетљивим, али њихов бивши командант Кадри Кастрати оцењује да Косово тренутно није у стању да се одбрани.
„Нажалост, веома смо далеко, јер није било улагања. Далеко смо од људских капацитета, инфраструктуре, опреме и наоружања“, каже он за РСЕ.
КБС је у процесу трансформације у редовну војску и очекује се да ће имати преко 7.500 активних и резервних припадника, са око 2.500 тренутно.
Косовски министар одбране Ејуп Маћедонци рекао је за РСЕ крајем прошле године да је Косово за четири године потрошило преко 269 милиона евра на куповину оружја.
Оно што се зна је да је земља такође обезбедила оружје од две Нато силе: САД и Турске, као и да намерава да изгради сопствену фабрику за производњу муниције.
Косовске безбедносне снаге током Дана снага, 27. новембра 2024. године, где посетиоци могу изблиза да виде део опреме КБС-а.
Говорећи о значају Натоа на Косову, бивши министар одбране Агим Чеку каже да се безбедносна ситуација у земљи није суштински променила од интервенције војне алијансе 1999. године.
„Нато је дошао на Косово због агресивног приступа Србије према Косову и Албанцима. Нажалост, овај приступ се још увек није променио. Србија наставља да третира Косово као део себе и наставља да гаји снове о свом повратку на Косово“, каже Чеку.
Док не дође до споразума о међусобном признању Косова и Србије, каже да ће мисија Натоа – Кфор остати кључни фактор безбедности у земљи.
„Он је и гаранција стабилности целог Западног Балкана“, каже Чеку.
На сличан начин као и Чеку, изражава се и бивши министар одбране Албаније Фатмир Медиу.
„Балкан је од великог стратешког значаја за Нато, посебно због приступа Средоземљу и Јадрану. Али за Косово је присуство Натоа још важније – да гарантује његову стабилност и спречи дестабилизацију ситуације од стране актера као што су Србија, Русија и Кина“, каже Медиу.
Да ли би Кфор могао да опстане без америчких војника?
Бивши званичник НАТО-а Ши каже „да“.
„Кфор је под италијанском и турском командом, а вец́ина трупа су европске“, каже он и додаје да „Европљани сами управљају Босном и Херцеговином од 2004. године“.
Али, упркос томе, Ши тврди да је задржавање америчких трупа на Косову што је дуже могуц́е јер, како каже, то осигурава континуирану пажњу САД.
„Америчке чизме на терену држе Косово на радару у Белој куц́и и Стејт департменту и помажу САД да остану ангажоване у дијалогу Косова и Србије. Уз све вец́у несигурност у региону – због суђења лидеру Републике Српске Милораду Додику и протеста који су у току у Србији – америчке снаге служе као стабилизирајуц́и фактор“, каже Ши.
Како се Косово може припремити за сваки сценарио?
Медију каже да је време да се Косово што ближе усклади са Натом и Сједињеним Државама, „а не да води унутрашњу политику која доноси поделе”.
„Земља треба да заузме проактиван приступ чланству у Натоу и да продуби стратешке односе са САД“, каже он.
Тренутно посланик у албанском парламенту, Медиу такође предлаже стварање заједничких војних снага са земљама чланицама Натоа на Западном Балкану – Албанијом, Северном Македонијом и Црном Гором – како би се изградио, како каже, моц́ан одбрамбени механизам.
„Стабилност Косова и читавог региона не може бити препуштена на милост и немилост судбини“, каже Медиу.
Ши такође наглашава важност ангажовања Косова са Трамповом администрацијом на свим нивоима, „како би се осигурало да се њени интереси тачно комуницирају и да се избегну изненађења“.
„Трамп је непредвидив, па је најбоље припремити се за све сценарије“, каже Ши.
С обзиром на трансакциони стил дипломатије америчког председника, Ши додаје да би Косово требало да идентификује и области за могуц́е преговоре са њим.
Пословни интереси су увек високи, каже он, наводец́и као пример споразум између САД и Украјине о минералима о којима се причало.
Потреба за овом деликатном равнотежом, која одређује безбедност Косова, била је евидентна још 1999. године, када је генерал Џексон – сада покојни – одбио наређење свог америчког команданта да блокира руске снаге када уђу на Косово, без договора са Натом.
„Нец́у да започнем Трец́и светски рат уместо вас“, наводно је Џексон рекао генералу Веслију Кларку у јуну 1999. године.
Ако га је Џекон први зауставио пре више од четврт века, зашто би безбедност данас била препуштена случају?!
