После две деценије пензије и праћења догађаја са дистанце, некадашњи амерички амбасадор у Београду Вилијем Монтгомери у Косово онлине подкасту каже да би најбоље решење за Косово било оно које раздваја етничке групе, уместо инсистирања на заједничком животу Срба и Албанаца. Оцењује да Курти има два циља – или да етнички очисти Косово или да сталним провокацијама натера Београд да реагује. Помак у решењу проблема очекује од Доналда Трампа који није формирао мишљење о Србији деведесетих година, попут већег дела америчке администрације.
Да се данас активно бави косовским питањем, каже да би зауставио дијалог.
„Инсистирао бих да се предузму конкретни кораци за решавање проблема. Уместо дијалога захтевао бих спровођење онога што је већ договорено. Америка пружа огромну подршку Косову кроз гласове у УН-у, финансијску помоћ или војно присуство. Имамо много начина да извршимо притисак. Краткорочно, инсистирао бих на формирању Заједнице српских општина и спровођењу свих преузетих обавеза из ранијих споразума. Дијалог не би смео да се настави док се те ствари не реше“, рекао је Монтгомери.
Говорећи о постизборној кризи, каже да не зна ко ће бити у новој косовској влади, али сматра да Срби треба да учествују у њој ако им се пружи прилика. За КОнтекст открива и да пише нову књигу о богатој дипломатској каријери у којој су два најважнија поглавља посвећена Србији и Хрватској.
Вилијем Монтгомери каже да му није потребно пожелети добродошлицу када долази у Београд јер је чест гост главног града Србије и да је довољно понудити га чашом вина. После деценија проведених на Балкану, тек када оде у Америку схвата да је постао Балканац.
Поредећи Хрвате и Србе каже да се доста се разликују.
„Срби су отворенији, не оклевају да се обрате. Мени се овде обраћају и радници на грађевини – Монтгомери, зашто сте урадили ово или оно? Хрвати су резервисани. Можда ме примећују али ништа не говоре, једноставно имају другачији приступ“, рекао је амерички дипломата.
Свестан је, каже, да су многи изазови са којима се Косово данас суочава последица погрешних одлука Запада, али да би му требало много сати да одговори на питање шта је била највећа грешка.
„Кренимо од чињенице да је Америка поносна на мултикултурално друштво које је са свим манама једна од наших највећих предности. И нажалост, ми мислимо да све државе треба да буду такве. Тако је било и током рушења ирачке владе, током наших акција на Косову, у нашој улози у Босни – основна тачка коју смо истакли у сва три случаја била је потреба за јаким мултикултуралним друштвом. А оно што нисмо разумели или прихватили је да у многим земљама, нарочито у овом региону, етничка припадност је главна брига. То је главни узрок насиља деценијама и вековима“, објашњава наш гост.
Са ове тачке гледишта верује да би боље решење било оно које раздваја етничке групе, уместо оног које инсистира на заједничком животу.
„И мислим да ако сада погледате ситуацију на Косову и у Босни, видећете да 25 или 30 година након завршетка борби, ситуација још није решена јер није било тог раздвајања етничких група. И то је некако гадна ствар за рећи Американцима јер они снажно верују у супротно. Али мислим да је то основни узрок проблема“, верује Монтгомери.
Подсећа да је Америка иницирала бомбардовање СР Југославије, али да је након тога Европској унији препустила решење косовског питања.
„И колико година је посредник у дијалогу? 10, 15 година? То ме тотално излуђује. Зашто? Јер ЕУ користи само речи. Нема зубе. Дакле, овај дијалог је био веома неуспешан. И мислим да је то зато што су добили готово немогућ задатак, а то је да створе ово мултиетничко друштво“.
Последица тога су, каже, сталне провокације Аљбина Куртија, било да је то забрана пласмана српске робе или затварање институција.
„Чињеница је да је албанска страна пристала на заједницу српских општина 2013. и он одбија да то спроведе. А ЕУ је рекла, „тако нам је жао“. Дакле немају зубе. Дозвољавају му да се извуче са таквим стварима без икакве казне. Мислим да је то проблем ЕУ, али је то и проблем који смо пренели ЕУ када смо дозволили да се систем успостави на Косову. Мислим да Европска унија има јаку економију, али никада није успешно успоставила политичку моћ која је еквивалентна економској моћи. Али опет, ми смо им бацили овај проблем уместо да се сами носимо са њим. Дакле, ми смо криви“, каже Монтгомери.
Истиче да Курти жели једну од две ствари.
„Или жели да етнички очисти Србе тако што ће им тамо бити толико непријатно да ће доћи до егзодуса Срба. Мислим да се то донекле и сада дешава. Али друга ствар којој се он заправо нада је да испровоцира вашу владу да реагује против неких од ових ствари. Дакле, још једном, косовски Албанци могу да кажу, ми смо жртве, потребна нам је помоћ. Погледајте шта нам раде ови Срби“, истиче наш саговорник.
За разлику од Уније од које нема очекивања, помак у дијалогу Београда и Приштине очекује од Доналда Трампа.
„Да будем искрен, америчка спољнополитичка заједница која је сада активна, људи мојих година, чак и млађи, почела је отприлике у исто време, око 1990. године, када је почео да се захуктава рат у Хрватској и Босни. Они су тада формирали своје утиске о овом региону и овим земљама и тај утисак су учврстили у својим главама и држе га се и данас. У то време су Албанце видели као жртве, о њима тако размишљају и данас. Они су Србију видели као агресора. То, иначе, укључује и председника Бајдена јер када је формирана нова влада после пада Милошевића, Бајден је дошао у посету и био је тотално арогантан према новој влади“, каже Монтгомери.
„И тако се надам да Трамп не припада тој школи прошлости, да он нема та већ формирана мишљења. Можда ће изабрати да уради нешто другачије, не знам. Нисам имао контакт са Трампом или било ким од његових људи, али рекао бих да треба нешто да се уради да би се ствари довеле до краја. Јер ми једноставно не можемо имати Босну у којој на неки начин влада колонијални гувернер, а Косово у стању које у сваком тренутку може довести до насиља. Морамо да се извучемо из ове ситуације и морамо да будемо спремни да тражимо радикална решења“, оцењује гост Контекста.
Да се данас активно бави косовским питањем, каже да би зауставио дијалог.
„Не бих више водио никакве разговоре, већ бих инсистирао да се предузму конкретни кораци за решавање проблема. Уместо дијалога захтевао бих спровођење онога што је већ договорено. Као амбасадор, то не бих могао да урадим, али председник Сједињених Држава би могао. Америка пружа огромну подршку Косову кроз гласове у УН-у, финансијску помоћ или војно присуство. Имамо много начина да извршимо притисак. Краткорочно, инсистирао бих на формирању Заједнице српских општина и спровођењу свих преузетих обавеза из ранијих споразума. Дијалог не би смео да се настави док се те ствари не реше. Такође бих се залагао да дијалог води САД, а не ЕУ, јер је Европска унија показала у ових 20 година да није способна да спроведе никакве конкретне мере“, рекао је Монтгомери.
Истиче да Резолуција УН 1244 никада није примењена до краја јер Америка поштује само делове споразума који јој одговарају.
„Погледајте Резолуцију 1244 – она позива, пре свега, на признање суверенитета Југославије. Друго, предвиђа у будућности да снаге безбедности из Србије дођу да чувају споменике културе и манастире на Косову. Те ствари никада нису урађене. Суверенитет Југославије није поштован и никакве српске снаге нису пуштене назад. Зато не гледајте на Резолуцију 1244 јер било да је у питању Резолуција 1244 Савета безбедности о Косову или Дејтонски споразум, ми бирамо да поштујемо само делове тих споразума које желимо“, истиче бивши амбасадор.
Монтгомери каже да је могао да предвиди ток догађаја на Косову.
„Пре свега, имам приличну историју са Косовом јер сам почетком деведесетих био шеф кабинета заменика државног секретара, а затим секретара, Ларија Иглбергера. И он је био главна особа за наше решавање питања у то време. И оно што је веома интересантно је да су се све ове борбе водиле у Босни и Хрватској, али смо увек били фокусирани на Косово. Зашто? Јер колико год било лоше у Босни и Хрватској, и било је ужасно, борбе су биле потпуно обуздане на та два места. Али ако погледате Косово, ако су ту почеле борбе, погледајте његову историју, има свакаквих суседа који су могли бити увучени у то изван граница Југославије. Мислим, ако погледате историју, Бугарска, Македонија, Црна Гора, чак и Грчка су могле да се укључе јер су сви они у протеклих 100 година имали интерес за Косово. Дакле, овај рат се могао веома проширити. Тако да смо увек били фокусирани на Косово“, каже амерички дипломата.
У подкасту је показао прву страницу депеше која је стигла у Стејт департмент 1992. године из америчке амбасаде у Београду.
„Радило се о ситуацији на Косову, баш када се све насиље дешавало у Босни и Хрватској. А мој посао је био да екранизујем све долазне депеше, одлучим које ће заменик секретара видети, истаћи жутом бојом кључне реченице. И понекад бих написао нешто на врху. И написао сам – Косово, велики проблем за Клинтонову администрацију, диван изговор за Бушову администрацију да избегне акцију по Босни. Иглбергер ми је написао – доста ми је овога, прекини.“
Подсећа да су раних деведесетих покушали да утичу на Слободана Милошевића и његов однос према косовским Албанцима.
„Упутили смо нашег амбасадора у Београду да уђе, затражи састанак са Милошевићем један на један, да му ништа не говори и да му преда папир. А на папиру је писало – ако буде било каквог насиља на Косову, Сједињене Америчке Државе ће употребити све што је потребно, укључујући војну силу, да га зауставе. И заправо тада није било насиља“, каже Монтгомери.
Каже да је по доласки нове америчлке администрације неколико година касније ОВК ступила на сцену јер је Албанцима било доста Руговине политике без великих реакција. Верује да будућност Срба на Косову у потпуности зависи од владе у Приштини. Нема, каже, идеалног решења за будућност обе заједнице али не би искључио поделу Косова.
Говорећи о постизборној кризи, не зна ко ће бити у новој косовској влади, али сматра да Срби треба да учествују у њој ако им се пружи прилика.
Коментарисао је и серију „Сабља“ у чијој се завршници у епизодној улози појављује његов лик. Не пориче да је то уметничка интерпретација, али оцењује да је у серији изостављено неколико битних фактора.
„Мислим да је то дивна продукција Чеде Јовановића и Бебе Поповића. Урадили су диван посао у стварању себе као хероја операције „Сабља“ и то ме љути. И не, никада нисам имао такву сцену у реалности“, одговара Монтгомери.
Некадашњи амерички амбасадор каже да завршава нову књигу о целокупној дипломатској каријери.
„Имаће по једно поглавље о сваком именовању на којем сам био, почевши од првог у Београду 1975. године, па до мог последњег, такође у Београду и одласка 2004. године. А моја супруга Лин ће, након завршетка мог коментара на сваки одељак, истовремено написати своје ставове о својим искуствима. Дакле, урадили смо нацрт, а сада се надамо да ће бити објављен“, откива за наш подкаст.
Каже да су поглавља о Србији и Хрватској далеко најдужа јер обухватају најважнији део њеогве каријере и јер је то регион који најбоље познаје. Очекује да ће управо у Србији и Хрватској књига изазвати највеће интересовање, макар међу онима који догађаје од пре двадесет и више година сматрају релевантним за тумачење данашњице.
Цео разговор Вилијема Монтгомерија са Драганом Биберовић можете погледати у видео прилогу.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
