Меморандум о сарадњи у области одбране потписан између Албаније, Косова и Хрватске државни врх Србије протумачио је као корак који нарушава регионалну стабилност и као провокативну иницијативу која крши Резолуцију 1244 Савета безбедности УН. Његови потписници тврде да је циљ документа јачање регионалне стабилности и да је усмерен на размену знања и сарадњу војних индустрија. О томе шта ће донети у пракси, саговорници Косово онлајна кажу да ће акценат бити на јачању индустрије производње оружја и муниције, а да би се прешло на други ниво и основао савез, сагласност би морали да дају Нато, ЕУ и Оебс.
Пише: Душица Радека Ђорђевић
Меморандум су у Тирани у уторак потписали министри одбране Албаније Пиро Венгу, Хрватске Иван Анушић и Косова Ејуп Маћедонци.
Венгу је поручио да Косово и Албанија имају шта да науче од Хрватске, Маћедонци да циљ сарадње није да угрожава било кога већ да пошаље поруку свима који се усуде да угрозе стабилност на Западном Балкану, а Анушић да ће поменута сарадња пре свега бити у обавештајном систему и усмерена на развој одбрамбене индустрије. Најавио је и могуц́ност да се овој тројки прикључи Бугарска.
„Разумели смо поруку, веома смо забринути због тога што раде“, била је прва реакција председника Србије Александра Вучића, који је о овој теми, између осталих, разговарао јуче са генералним секретаром Натоа Марком Рутеом. Како је Вучић изјавио синоћ, Рутеу је указао да се оваквим меморандумом крши Споразум о субрегионалној контроли наоружања из 1996. године.
Министарство спољних послова Србије најавило је да ће упутити хитан захтев министарствима иностраних послова Хрватске и Албаније за детаљно објашњење у вези са потписивањем меморандума, наводећи да је упркос војној неутралности Србија активна у борби против тероризма и свих савремених безбедносних претњи и да је била спремна да размотри сарадњу у доброј вери са Хрватском и Албанијом.
„Међутим, ова иницијатива, која се реализује без Србије, али уз Приштину, представља отворену провокацију“, оценио је МСП Србије.
Поводом исказане забринутости Београда, хрватски премијер Андреј Пленковић данас је изјавио да меморандум није непријатељски.
„То је меморандум о заједничкој сарадњи, ту нема никаквог непријатељског карактера“, рекао је Пленковић.
Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић, међутим, оцењује да је документ о сарадњи Албаније, Хрватске и Косова, провокативна декларација у функцији дестабилизације региона.
„Косово није држава. То је фелер за било какав споразум којим се војна или било која друга сарадња на овакав начин усаглашава међу државама. Декларација је врло провокативна јер је то условно речено стварање нове безбедносне силе, како они то виде, у коју улази неко ко по Резолуцији 1244 не може да има војску. Косово са привременим институцијама нема војску. То што Хрватска и Албања то игноришу и што многи који их наоружавају и подржавају, то игноришу, то је будућа опасност по безбедност читавог региона“, навео је Одаловић за Косово онлајн.
Декларација је, додаје, не служи ничему осим да се наводно створи један велики војни фронт, једна војна сила, како ће то бити представљено.
„Чега су они гарант, овако организовани, када је у питању регионална стабилност и када је у питању регионални мир? Ништа из овога не може да буде добро. Надам се да ће центри који имају обавезу да реагују на ово, првенствено Унмик и Еулекс, који брину за део надлежности на простору Косова и Метохије, и да ће упозорити на ову опасност“, оцењује наш саговорник.
По овом питању, како сматра, најпре треба да се одреди Нато јер је он на територији Косова својим трупама једини гарант мира и безбедности.
„Ако он има своје трупе тамо, коме дозвољава да потписује било какве декларације, којима преузима, између осталог и њихов посао и њихову надлежност? Јесу ли тамо или нису? То је прво питање за њих. То наравно повлачи и реакцију европске администрације, а верујем да ће о овоме да се изјасне и Сједињене Америчке Државе, поготово што они имају доста критичан однос према многим стварима које се дешавају у последње време на простору Косова и Метохије, које ради Курти, али и када је у питању улога Натоа и улога тих условно да их назовем међународних безбедносних снага“, каже Одаловић.
Без обзира на то што овај споразум неки називају војним савезом, извршни директор Савета за стратешке политике Никола Лунић објашњава за Косово онлајн да он то не представља.
„Да би био војни савез, са тим би требало да се сагласе и Нато и Европска унија, које су практично у геополитичком контексту неки трбух Европе. Осим тога, за то би дозволу или сагласност требало да да и Оебс који је задужен за контролу наружања у региону, а нисмо сведоци тога“, истиче Лунић.
Он наводи да је сваки меморандум о сарадњи у области одбране у принципу бесадржајан документ који представља само правни основ за почетак неке озбиљније војне сарадње, па да је тако и трилатерални меморандум о сарадњи који су потписали министри одбране Хрватске, Албаније и Косова бесадржајан документ који само наговештава већу сарадњу.
Сваки државни ентитет, напомиње Лунић, може другом ентитету да продаје оружје, а у контексту извоза наоружања и војне опреме, Хрватска и Албанија признају Косово као независни државни субјективитет.
„За то може, а и не мора да служи овај документ, може и било какав међудржавни билатерални споразум. Важнији од тога је контекст војне индустрије. Наиме, ЕУ и Нато су одлучили, а видели смо и на последњем самиту Натоа да се нагло повећава ниво производње наоружања и војне опреме. У том контексту би симбиоза све три индустрије представљала значајан интерес и за Европску унију и за Нато. Србија о томе мора да води рачуна и сада је прави тренутак, јер тешке геополитичке ситуације управо креирају такав тренутак, да у том контексту војне индустрије направимо савезнички однос и са Европском унијом и са Натом. Јер капацитети српске одбрамбене индустрије су стратешког нивоа, а не оперативног или тактичког, какав намерава да изгради Приштина“, каже Лунић.
Истовремено указује да треба бити припремљен за нову безбедносну ситуацију на Балкану, уколико се зна да се Косовске снаге безбедности припремају за трансформацију у косовске оружане снаге, што ће, како се планира, формално постати 2028. године.
„И то сасвим сигурно неће донети стабилност у безбедностном контексту нашег региона, уколико наставимо са виртуелном трком у наоружању, уколико наставимо да купујемо сви без икакве контроле наоружање, а знамо да наша друштва и државе у региону нису способне нити имају финансијског основа за такву трку у наоружању“, наводи наш саговорник.
Додаје да смо сведоци да у региону имамо незавршену историју и веома високо неповерење између земаља региона.
„Уколико се сетимо колико је егзалтирано у Србији дочекана вест да смо прва војна сила у региону по истраживању Глобал Фајер-пауера, онда видимо да остале земље не могу да имају поверења у једну, да кажемо такозвану војну неутралну земљу. Војна неутралност је код нас декларисана, а парадокс свега је да ми никада нисмо тражили да неко призна ту војну неутралност и онда видимо да би требало да се забринемо око безбедности и стабилности овог региона“, наводи Лунић који је мишљења да је војна неутралност Србије неодржива.
Према оцени политичког аналитичара из Тиране Бена Андонија декларација Албаније, Косова и Хрватске је вид сарадње са циљем неке врсте будуц́ег савеза између њих, а у контексту нових геостратешких реалности у Европи овај меморандум је, како оцењује, олакшање за Европу.
„Говоримо о две земље које су део Натоа и имамо Кфор, којим управља Нато. Унија види Косово као терет, а јасно је да ц́е ЕУ морати да управља будуц́ношц́у Косова ако заиста дође до смањења америчких снага. Тако да је овај меморандум олакшање за Европу, у контексту нових геостратешких реалности и у Европи и шире“, наводи Андони.
Како сматра, Загреб, Тирана и Приштина имају одређену врсту заједничког интереса у односу на проблеме које свако од њих има са Београдом.
„Споразум треба посматрати и у светлу реторике која у последње време постоји у нашим земљама о наоружавању Србије, али и о повец́ању војног капацитета Хрватске и унапређењу капацитета Албаније. Меморандум је координација деловања наше три земље, а чини се да је акценат стављен на јачање индустрије производње оружја и муниције“, каже Андони.
Сарадња, каже, посебно има смисла и у односу на оно о чему се све више говори, а то је могуц́е смањење америчких снага у региону.
„Косово би могло да буде једна од најугроженијих земаља ако амерички војници напусте Кфор. То није једноставно зато што се не зна да ли ц́е доц́и војници из других земаља. С друге стране, моралну тежину америчког присуства биц́е веома тешко заменити“, наводи Андони.
Потписивање меморандума професор европског права из Приштине Авни Мазреку види као последицу развоја догађаја на глобалном нивоу који се тичу и региона, али, каже да је овакав споразум подстакнут и великим улагањима Србије у војску.
Мазреку напомиње да није прочитао текст споразума, али саму иницијативу војне сарадње сматра интересантном, узимајући у обзир да су Хрватска и Албанија чланице Натоа, а Косово није.
„Србија је земља која има најјачу војну снагу у региону. Није угрожена од околних држава и није учесник неке међународне војне сарадње. Може се рећи да Србија нема потребу да има толико велике војне инвестиције. Мислим да су толико огомне инвестиције у Србији у индустрију и војску биле подстицај да ове три земље постигну такав споразум“, мишљења је Мазреку.
Он наводи да је војна индустрија Хрватске, поготово у последње време, једна од најреспектабилнијих што се тиче производње различитог оружја, док Албанија и Косово нису толико познати по својој војној индустрији.
„Хрватска може да снабдева потребе војске Албаније као члана Натоа, имајући у виду и одређен калибар оружја према стандардима Натоа. Косово би могло да има војне споразуме и са другим земљама унутар и ван Европе, али они не могу да буду у тој мери одговарајући и квалитетни узимајући у обзир шта прозиводи војна индустрија Хрватске, док и цене могу да буду један од важних параметара. Због тога сматрам корисним споразум овог троугла“, закључује Мазреку у изјави за Косово онлајн.
