Као председавајуће Цефтом, Косово је почетком марта било домаћин састанка Заједничког комитета, представљено без Унмика. У исто време на Мердару колона камиона са српском робом. На царини чекају и по три дана. Призор исти од октобра када је Приштина делимично укинула забрану за увоз српске робе, уверавајући да ће моћи да уђе и преко других прелаза када стигну скенери. Њих нема, превозници демотивисани да прихвате превоз робе на Косово, а од октобра до фебруара 2025. године у поређењу са истим периодом пре увођења забране, извоз из Србије на Косово мањи је – за трећину.
Пише: Душица Радека Ђорђевић
Возачи камиона који у километарској колони стоје на Мердару пренели су репортерима Косово онлајна да одлука владе у Приштини да се увоз обавља само преко тог прелаза отежава посао.
Скендер Кељеменди који вози камион из Београда са „Полимарк“ производима каже да би много лакше било када би роба могла да се увози преко свих прелаза.
„Тако је било пре, могли смо три пута недељно да возимо робу, сада једном. Два-три дана чекамо на царини. Лоше утиче на посао“, каже он.
Детаљна контрола, према речима Мирослава Симића који превози блокове из Србије понекад траје и данима.
Да се не би суочило са искључењем из Берлинског процеса, Косово је 7. октобра 2024. године делимично укинуло забрану за увоз српске робе која је на снази била од 14. јуна 2023. из „безбедносних разлога“, односно због сумње да се у камионима са робом из Србије превози оружје на Косово.
Ублажавањем мере забране 7. октобра, Косово је профитирало, јер заузврат у оквиру Цефте више није представљено посредством Унмика. Тиме што роба стиже само преко Мердара на губицима су други.
Према подацима које је Косово онлајн добио из Центра за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије, укупан извоз српске робе на Косово од октобра 2024. до почетка фебруара 2025. године у поређењу са истим периодом 2022-2023. године, пре увођења забране, мањи је за 30,2 одсто.
„Укупан извоз српске робе остварен од октобра 2024. до почетка фебруара 2025. године износи 104 милиона евра, што је у поређењу са истим периодом 2022-2023. године, пре увођења забране, мање за 45 милиона евра, односно мање за 30,2 одсто, када је износио 149 милиона евра“, навели су за Косово онлајн из Центра за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије.
Ако се упореде месеци пре увођења забране и након укидања, извоз је мањи у просеку за 11,25 милиона евра месечно.
Због успореног рада и повремених обустава рада косовске царине на прелазу Мердаре, који има статус Зелених коридора, из ПКС кажу да се пошилјке обрађују у знатно мањем обиму него иначе, док истовремено нема наговештаја да ће други прелази бити отворени за прелаз робе.
„Број камиона који дневно пролазе кроз Мердаре креће се од 90 до 120, што ствара значајне гужве и неколико километара у реду, односно више од 150 камиона. Поређења ради, косовска царина је у редовним условима на прелазу Мердаре прегледала око 250 камиона дневно, док је капацитет овог прелаза, након унапређења инфраструктуре које финансира Европска унија, повећан на чак 400 камиона. Ова загушења додатно отежавају превозницима из Србије, Косова и региона, који се суочавају са дугим кашњењима до четири дана. Чекање у редовима и лоши услови демотивишу превознике да прихвате превоз робе на Косово, јер би у редовним условима могли више да путују на друга тржишта“, наводе из ПКС.
Председник Косовске пословне алијансе Агим Шахини оцењује за Косово онлајн да је питање увоза српске робе на Косово вештачки проблем.
„Пословна алијанса Косова увек је била за то да се отворе све пролазне границе за промет робе и да се не стварају гужве. На Мердару су колоне од по 10, 15, 20 километара, возачи тамо и даље чекају данима, а то повећава трошкове превоза робе. Неприхватљиво је да возачи тамо седе по два, три дана да би дошли овде“, каже Шахини.
Он наводи да је Пословна алијанса Косова тражила од Владе Косова да тржиште буде либерално и да је власт обећала да ће све бити како треба када буду стигли скенери који се користе за контроле на прелазима.
„Међутим, тих скенера и даље нема, а гужва је сваки дан већа, као и трошкови. Зато треба и Косово и све државе у оквиру Цефте да нађу решење како да превазиђу овај проблем. Очекујемо да ће скенера бити, али не знамо када, јер уколико немамо скенере и на другим прелазним границама, зашто треба да их имамо само на овом једном? Ми бисмо као
Пословна алијанса Косова скинули све забране и да роба и капитал крену без икаквих проблема и на једну и на другу страну“, истиче Шахини.
Цефта, према његовом мишљењу, се није бавила овим проблемом, а ово је питање за њу и за Европску унију.
Координатор Радне групе Националног конвента о ЕУ за Поглавље 35 Драгиша Мијачић каже за Косово онлајн да је скандалозно што међународна заједница, а пре свих немачка администрација која се бавила питањем забране уласка српске робе на Косово, није успела да до краја реши ово питање.
Увоз српске робе на простор Косова, како истиче, једно је од великих питања и велика је срамота за међународну заједницу што је остало нерешено.
„Немачка влада и немачки изасланици су се искључиво бавили тим питањима, питањима решавања Цефте, њима је битна регионална сарадња. Господин Зарацин је био веома ангажован по тим питањима и давао је охрабрујуће изјаве да ће то питање да се реши. Међутим, видимо да поред неког почетног дела решавања, други прелази осим Мердара још нису отворени за увоз српске робе, а за Србе са севера Косова нарочито су битни прелази Брњак и Јариње, не само из угла доступности те робе, већ и из угла пуњења средстава у Фонд за развој севера Косова“, каже Мијачић.
Он додаје да је организација избора на Косову у знатој мери отежала реализацију политике везану за увоз српске робе, да је у Приштини тренутно влада у техничком мандату и да се нико активно не бави овим питањем, али да би то морало да се реши у наредном периоду.
„Можда може и господин Соренсен да се укључи у то. Заиста би било неопходно да се реши редовно снабдевање српском робом на простору у Косова и Метохије, да увоз буде редован, а са друге стране и снабдевање производима грађана на северу Косова који су навикли на српске производе“, истиче Мијачић.
