Вршилац дужности заменика министра финансија Агон Добруна у Приштини, саопштио је да је напустио регионалну конференцију на високом нивоу одржану у Тирани, наводец́и да је Косово тамо представљено уз фусноту.
Добруна је у понедељак на Фејсбуку написао да је због фусноте, коју он представља са референцом „Резолуција УН 1244“ напустио конференцију и да није потписао Декларацију о посвећености јачању регионалне сарадње у области права детета.
„Због неприхватљивог начина представљања Републике Косово фуснотом уз ‘Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација’ – фуснотом која је супротна оној коју користи Европска унија, и која у таквом облику за нас представља нешто потпуно неприхватљиво – као и због чињенице да, упркос вишеструким захтевима, до данас није дошло до промене приступа од стране Министарства здравља и социјалне заштите Републике Албаније, био сам принуђен да напустим конференцију и да не потпишем декларацију коју је предвиђено да потпише више од десет учесница“, написао је Добруна.
Вршилац дужности заменика министра (у техничком мандату) је, између осталог, рекао да је Косово „непобитна међународна реалност“ и да се, према његовим речима, „државни субјективитет“ не може порећи кроз фусноту „која се коси са истином и пријатељством које очекујемо од држава које стоје уз нас“.
Начин на који је третирано представљање Косова био је „дубоко разочаравајући и неприхватљив за једну суверену државу“, која, како пише Добруна, „активно и равноправно доприноси оваквим процесима“.
„Упркос нашем јасном и директном захтеву да се овакво представљање исправи, исти је игнорисан, чиме је нарушена сама суштина сарадње, поштовања и равноправности коју ова конференција промовише“, нагласио је.
Употреба фусноте у овом контексту за Добруну није процедурално питање – већ „националног достојанства“, „поштовања“ и „једнаког третмана“, посебно када је организатор пријатељска земља, оценио је он.
Шта означава фуснота и да ли се истопила
Фуснота (звездица) уз назив „Косово*“, део је Бриселског дијалога, односно Споразума о регионалном представљању који је постигнут управо уз посредовање Европске Уније.
Употреба фусноте договорена је како би се омогућило да Косово учествује у регионалној сарадњи суштински без директног признања независности од стране Србије.
„Овај назив не прејудицира ставове о статусу и у складу је са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН и мишљењем Међународног суда правде о косовској декларацији о независности“, договорена је одредба овог споразума.
Међутим, још на самом почетку постизања овог споразума, некадашња шефица приштинског тима за дијалог Едита Тахири наглашавала је да се ради о пахуљи која „се истопила“. Приштина није поштовала овај део договора, као ни знатан број међунардоних партнера.
У званичним документима Европске Уније, међутим, овај се споразум раније доследно поштовао, не и на догађајима; но, сада више ни у писаној комуникацији, што укључује и данашњи документ Канцеларије за штампу обраћања високе представнице Каје Калас.
Бриселски споразум надограђен је „Европским споразумом о путу за нормализацију односа Косова и Србије“, према којем се суштински предвиђа међународни субјективитет Косова у односу на Србију.
(РКП/КоССев, 14.04.2025)
