Парастосом на гробљу и одавањем почасти на спомен плочи у Основној школи „Краљ Милутин“ у Грачаници данас је обележено 26 година од погибије Марије и Николе Петровић који су 1999. године погинули од Нато бомбе која је бачена на путнички аутобус „Ниш-експрес“ на лужанском мосту у близини Подујева.
Марија је 1. маја 1999. године имала 14 година, док је Никола био две године старији. Заједно са њима тог дана настрадала је и њихова бака Смиљана.
Неутешни родитељи се и након 26 година питају за шта су њихова деца била крива.
Мајка Зорица Петровић, надајући се да ће починице стићи правда, истакла је да се у овом периоду године увек питају зашто је морало све тако да се деси.
„Ваљда ће некад нека правда да изађе на видело. И када нас не буде било, биће неког ко ће их се сетити. Имају улицу која се зове по њима, спомен плочу овде у школи, споменик на гробљу, ваљда ће се неко након наше смрти сетити њих. Живимо дан за даном, сваке године када дође овај период ми се питамо зашто и како, не можемо да спавамо ни да једемо, све нас то убија, та нервоза, не можемо да заборавимо. Шта је ту је, немамо куд. Много је мајки закукало, свака мајка на свом гробу“, рекла је она.
Маријин и Николин отац Драгиша казао је да је из дана у дан све теже, и да је већ 26 година прошло у болу.
„Ево, 26 година је прошло у болу. Сваки дан размишљамо о томе. Када дође период од 24. априла до 1.маја ми се тачно разболимо. Чекамо тај први мај, да изађемо на гробље, ето шта су нам урадили зликовци, убице. Ја стално излазим на гробље, на други трећи дан, да их обиђем, да поразговарам са њима, немам друго шта. Снага више не држи и руке су почеле да ми се тресу од нервозе, од бола. Како дани пролазе, све више тонемо. Не знам хоће ли те зликовце неко икад да казни, али чисто сумњам“, рекао је Драгиша.
Маријини и Николини пријатељи су у дворишту Основне школе „Краљ Милутин“ у Грачаници иницирали постављање спомен плоче, а Маријин школски друг Миодраг Живић рекао је да је та плоча сведочанство да су два млада живота угашена од стране агресора.
„Прошло је 26 година како су убијени наши другари, на данашњи дан убијени су од руке Нато агресора, који су, гле чуда, ту акцију или бомбардовање назвали Милосрдни анђео. Нека нас ова спомен плоча у школском дворишту подсећа на њих двоје, као неко сведочанство, и подсећа нашу децу, наше ђаке, наша поколења да су они били ученици наше школе и да су најстрашније настрадали од руку агресора“, казао је Живић.
Тог 1. маја 1999. године када је ракетом Нато авиона погођен аутобус који је у том тренутку пролазио преко моста у Лужанима, на путу Приштина-Подујево, погинуле су 44 особе.
