У колонијализованој Србији у току је шести месец протеста који се одавно претворио у хоризонтални општенародни устанак против издајничко-корумпиране власти. Српски студенти су покренули процесе који више нису реверзибилни. Сва Србија ослобођена је од деценијски наметаног страха и одсуства могућности избора. Сваки факултет, свака варош, школа, град и село претворили су се у тврђаву отвореног отпора и борбе за враћање отете државе својим грађанима. У том смислу заслуге студената су немерљиве. Студенти, матуранти, а потом и народ који их је следио изнова су пробудили наду да друштво није потпуно урушено, да се још увек чује хук наших река понорница – на које је указивао Црњански, да се Србија неће као труло дрво срушити без гласа и смисла. И да се Србија налази на новом почетку!
Из овог диспута може се сагледати тренутно стање протеста у Србији. Режим који је у стању да плати сваку цену за свој опстанак на власти – и слободи, и протести младих који већ улазе у крајњу фазу издржљивости. У тој борби, увек је у предности онај који плаћа цену коју у суштини плаћа цела Србија. Случај блокираног РТС-а који урушава управо власт, као и најаве укидања државних факултета и државно финансирање приватних факултета то најбоље потврђују.
У суочавању беспризорности и спремности да се плати свака цена (свакодневне издаје Косова и Метохије, литијума, до куповине француских рафала), уз прибављену подршку ЕУ, Трампа, дела црквеног естаблишмента и непатворене борбе за опстанак државе, јасно је да новонаметнуте препреке захтевају нове одговоре.
Зато је тренутак да студенти прогласе победу и – врате се на факултете, ђаци у школе, а ћаци – на сметлиште. Да, реч је о победи, ма како то звучало! У Србији је успешно огољен карактер власти која се претворила у персонификацију своје политике: национална издаја која се покрива корупцијом и криминалом. То је чињеница која се више не може скрити. Уосталом, то као вечиту сенку над нашим друштвом потврђују и људске жртве у Новом Саду. Али, највећа победа студената (и средњошколаца) огледа се у покретању нових друштвених процеса на свим нивоима друштвеног деловања и организовања у Србији. Повратак на факултете представља суштински опстанак оаза које су се претвориле у прву и последњу линију одбране. Не треба занемарити ни процесе који су започети у урушеном српском правосуђу – и овде је заслуга студената јасна.
Даљи, протести, могу довести до урушавања ово мало институција које су потребне као залог даље борбе. Власт је показала да је спремна да уништи све, јер иза њих остаје само прах и пепео! Повратак на факултете представља повратак на поприште борбе. Борбе за Косово и Метохију, интегритет професора, снагу судија, достојанство лекара и сељака, борба за Републику Српску, против on line декана, до прелазне владе, без лажне наде у изборни успех у условима колонијалне демократије. Нову линију истог фронта, и основ за нову мобилизацију!
Једино са очувањем ових институција, општа друштвена побуна претвориће се у политичку артикулацију протеста и у крајњем у политичку победу. Зато, студенти креирајте нову реалност!
