Српска православна црква и верници данас обележавају летње задушнице. Тим поводом на градском гробљу у Липљану окупили су се породице и родбина како би покојницима запалили свеће.
Протојереј и парох липљански Драгиша Јериниц́ истиче да Срби који живе у Липљану и околним селима, као и они расељени, не пропуштају прилику да дођу када су Задушнице. Он је додао да је врло важно да не заборављамо своје претке, јер смо од њих настали.
“Од њих смо све наследили, наша је дужност и морална обавеза да се за њих молимо, како на литургијама тако и у сваком дану које је црква посветила њима, а то је четири пута током године. Липљанци су по том питању доста ажурни, мало им недостаје да пре тога понекад очисте, али што се тиче помена, увек смо ту да се помолимо Богу и да не заборавимо наше претке, јер су људи свесни да ако ми данас не излазимо и не помињемо, то неће сутра да се деси”, рекао је липљански парох.
На липљанском гробљу су до сада, каже Јеринић, извршене три есхумације. Саветује породице да то не чине пошто душа покојника обитава тамо где је живео.
“Нажалост има два, три случаја али ми се трудимо и говоримо да се то не ради, јер душа покојника обитава, онде где је покојник живео, може човек жив да се пресели из Липљана у Београд, Ниш, Нови Сад, али душу покојника неће преселити, јер душа је ту где је он живео, ту обитава и та места посећује. Увек саветујемо, да уколико не могу да дођу, да нас позову, ми ћемо да их поменемо, ми ћемо да им упалимо свеће, било на гробљу, било у цркви, јер да ли је неко за есхумацију питао покојнике, да ли би они то волели, сигуран сам и тврдим да не би пристали никад”, истакао је Јеринић.
Данас је у Липљану много више Срба него што је то случај током године.
“Данас су дошли многи да посете гробове својих најмилијих, и данас имамо много више Срба у Липљану него што ту иначе живе. Ми смо на неки начин тужни што долазимо на гробља, а на неки начин и срећни када видимо наш народ да се враћа, а они ће се задржати да прославимо и Свету Тројицу, саборни дан у Липљану”, наглашава Јеринић.
Снежана Недељковић из оближњег Новог Насеља, тренутно настањена у Београду каже да су јој у Липљану сахрањени родитељи и да би волела да чешће обилази њихове гробове.
“Шта ћемо, такав је живот.Ми овде имамо кућу, не планирамо есхумацију, долазимо, обилазимо их, и не размишљамо о томе. Жалосно, тужно, требали смо сви да останемо овде, али смо морали да одемо, нажалост”, рекла је Недељковић.
Из Ниша је на задушнице данас дошао и Драган Столић.
“Два пута годишње, кад год су задушнице, долазим обавезно. Ту су ми отац, мајка, цела фамилија. Ако ништа не могу, бар свећу да упалим. Ја кад бих имао услове да се вратим, вратио бих се, што да не. Живео сам у центру Липљана. Овде је било 97 посто Срба. Сви смо се знали и са Албанцима смо се поштовали, а сад ово сачувај Боже. За есхумацију, одавде нико то није урадио, не би ни ја. То није једно колено, генерације су ту”, истиче Столић.
