Трочлана породица Даниловић из Лешка на северу Косова има још двадесетак дана рок да уклони нелегално изграђену кућу, а у супротном ће је о њиховом трошку уклонити фирма за рушење.
То су 28. маја ову породицу обавестиле локалне власти у Лепосавићу по налогу Министарства унутрашњих послова Косова, које тврди да је породична кућа Даниловића изграђена на њиховом земљишту.
Тик уз кућу, коју су Даниловићи без дозволе изградили пре више од деценију, налази се полицијска станица, коју су косовске власти саградиле прошле године.
Полагању камена темељца тада је присуствовао и актуелни премијер Косова Аљбин (Албин) Курти, што је званични Београд описао као „наставак политичке полицијске окупације“ севера Косова.
Лешак се иначе налази на око 10 километара од прелаза са Србијом, Јариње.
Са истим захтевом се суочава још преко 15 српских породица у Лешку од којих се тражи да до 28. јуна да уклоне нелегално изграђене објекте у непосредној близини полицијске станице.
Из Министарства унутрашњих послова Косова до објављивања овог текста није стигао одговор на упит РСЕ шта се даље планира са земљиштем на коме су изграђени нелегални објекти.
Локалне власти у Лепосавићу подвлаче да земљиште на коме су изграђени сви ови објекти припада полицијској станици, односно Министарству унутрашњих послова Косова, те да су власнике позивали пре око два месеца на преговоре али да се они нису одазвали.
Сада су, каже за Радио Слободна Европа заменица градоначелника косовске општине Лепосавић, Марина Богојевић, минималне шансе да локалне власти могу да им помогну али се ипак нада „неким уступцима“.
Власници нелегално изграђених објеката признају да се нису обратили косовским локалним властима у Лепосавићу за помоћ али кажу да то планирају да ураде.
„Да нам се омогући легализација“
Ана Даниловић каже да ће њена породица „остати на улици“ уколико косовски МУП остане при ставу да им сруши кућу.
Тражи да им се омогући легализација, те додаје да „нико не бежи“ од својих обавеза.
У изјави за Радио Слободна Европа тврди да у првим годинама након сукоба није постојала могућност вађења дозволе за градњу, те да их до сада „нико није дирао“.
Општину Лепосавић је до новембра 2022. водила Српска листа, највећа парија Срба која има подршку Београда, када је донела политичку одлуку да напусти косовске институције.
Тренутно је на власти албански градоначелник, Љуљзим (Лулзим) Хетеми, јер су Срби на иницијативу Српске листе потом бојкотовали локалне изборе.
„Ми смо за легализацију, ми би најрадије да то средимо и регулишемо. Међутим ситуација је таква да је то политичко питање“, каже Ана Даниловић.
Да је питање рушења бесправно изграђених објеката „исполитизовано“ сматра и Зоран Миљковћ, који је своју кућу изградио пре око 20 година.
Каже како су они „лојални грађани“ који „никоме не представљају опасност“, те да само желе да им се пружи могућност легализације.
„Спроводи се такав вид негативне дискриминације према нама, не нуди нам се никакво решење, никакав компромис, никакав излаз. Мени то стварно није јасно“, наводи Миљковић за РСЕ.
Понавља да је за „решење“ целе ситуације неопходна само „добра воља“ косовских власти.
„Верујем да је ово више политичка одлука него што је реална, ми не представљамо никакву опасност ни за кога, ми смо за суживот, за опстанак, да живимо овде. Требало би да нам пруже руку, могућност. Хоћемо да платимо легализацију, хоћемо да платимо земљиште, није спорно ништа са наше стране, само да нас оставе да живимо“, поручује Миљковић.
Иначе, косовске власти су услед појачаних тензија на северу Косова у последње три године појачале присуство полиције, те изградиле неколико нових полицијских станица.
Влада Косова је јануара 2023. покренула и процес експропријације у општини Лепосавић и Зубин Поток ради изградње нових полицијских станица и база, што је наишло на отпор локалног српског становништва али и критике међународне заједнице уз образложење да је цели процес био нетранспарентан, те да је коначна одлука о експропријацији на северу донета упркос поступцима који су покренути пред судовима.
Драган Вуловић је такође пре око 20 година без дозволе изградио објекат у коме се данас налазе трговински и угоститељски локали.
Ипак, он сматра да има много већих проблема од нелегалне градње у општини Лепосавић.
„Овде је проблем незапослење, све је проблем. Становништво одлази, сви прикривају. Ја ћу покушати да сачувам памет, а они (косовске власти) шта су ‘навалили’ то ће покушати да ураде“, сматра Вуловић.
Шта кажу локалне власти у Лепосавићу?
Заменица градоначелника Општине Лепосавић, Марина Богојевић, каже да су они обавештење о обавези исељења и уклањања нелегалних објеката грађанима који живе у непосредној близини полицијске станице у Лешку, доставили по налогу Министарства унутрашњих послова Косова.
„Земљиште на коме су они градили објекте припадају полицијској станици“, каже она у изјави за РСЕ, те напомиње да локалне власти немају информације шта Министарство унутрашњих послова Косова планира са тим земљиштем.
Богојевић каже и да општина евентуално може бити посредник у преговорима грађана и косовског МУП-а али да нема никакву моћ одлучивања.
„Ипак се надам да ће постојати неки уступци“, додаје.
Из Министарства унутрашњих послова Косова до објављивања овог текста није стигао одговор на упит РСЕ да ли је могуће са власницима истих постићи неко „компромисно решење“.
Иначе, Српска листа и званични Београд до сада се нису оглашавали око питања нелегалних објеката у Лешку код полицијске станице, што обично није пракса када косовске власти реализују неку одлуку у општинама са српском већином.
Нелегална градња јужно од Ибра
Иначе, на целој територији Косова има више од 350.000 бесправно изграђених објеката, од тога око 40.000 у главном граду – Приштини.
Процес легализације одвија се споро због одуговлачења третмана бесправних грађевина, али и незаинтересираности самих грађана.
Бесправна градња на Косову уследила је у послератном периоду 1999. године, јер су грађани и бизнисмени градили или обнављали објекте не поштујући законске процедуре или урбанистички план.
Главни разлог бесправне градње на Косову у послератном периоду је институционални вакуум након који је настао. Суочене са хиљадама бесправних градњи и немогућношћу да их све сруше, власти на Косову покушале су да пронађу решење кроз процес легализације.
Године 2014. ступио је на снагу закон који је омогућавао грађанима и предузећима да легализују објекте изграђене без дозволе до тог периода. Процес је требало да траје три године и да га спроводе општине.
Сазан Ибрахими, руководилац Асоцијације општина Косова, који је учествовао у изради овог закона, каже да он није био успешан због слабог интересовања грађана.
Тим законом, таксе за легализацију кретале су се од 6 до 10 евра по квадратном метру.
Године 2018. на Косову је затим усвојен нови закон за решавање бесправних градњи. Овог пута, таксе су биле од 1 до 2 евра по квадратном метру.
Према овом закону, право да аплицирају за легализацију имали су сви власници објеката који су изграђени без дозволе до 2018. године.
Ибрахими је раније за РСЕ рекао да легализација захтева додатни ангажман локалног руководства и ресурсе, што успорава цели процес. Он је указао и да је један од већих изазова то што су нелегални објекти изграђени на општинској земљи или оној која је од јавног значаја.
‘Бетонска џунгла’: Зашто на Косову има толико бесправне градње?
Такође, један од проблема нелегалне градње на Косову је што се не поштују стандарди градње, што доводи до недостатка зелених површина и ризика у случају елементарних непогода.
У августу 2023. године, закон је измењен како би се омогућило продужење рока за подношење захтева за легализацију до краја 2025. године.
Сви објекти који не буду легализовани у том року, предвиђено је да буду стављени на листу за рушење.
