Тврдња потпредседника владе и министра спољних послова Црне Горе Ервина Ибрахимовића да је за ову земљу један од спољних приоритета чланство Косова у Савету Европе изазвала је оштру реакцију Београда. За једне вешт маневар Подгорице како би што пре у Европску унију, а за друге „прст у око“ – јасна провокација и непотребно нарушавање односа са Србијом.
Пише: Ђорђе Баровић
У години када Црна Гора обележава пет година од пада режима Мила Ђукановића под којим је 2008. године међу првима признала Косово, министар спољних послова Ервин Ибрахимовић је покренуо питање које се не налази на агенди Савета Европе.
„Црна Гора је код међународних партнера препозната као држава која негује добросуседске односе. Дакле, ми ћемо нашу пријатељску државу, Косово, подржати јер је то спољнополитички приоритет да будемо следећа чланица Европске уније и ово се не коси са тим путем“, рекао је Ибрахимовић, који је и лидер Бошњачке странке.
Захтев за приступање Савету Европе Косово је поднело у мају 2022. Већ априла следеће године Комитет министра СЕ је одлучио да тај захтев проследи Парламентарној скупштини СЕ на мишљење.
Ово тело је у априлу прошле године подржало пријем Косова у Савет Европе и позвало Комитет министара да донесе такву одлуку.
Током тог гласања сваки од троје посланика из Црне Горе гласао је другачије.
Борис Мугоша из Социјалдемократа био је за, против је била Маја Вукићевић из Демократске народне партије, док је Василије Чарапић из Покрета „Европа сад“ био уздржан, али је подржао амандман Италије који подразумева прво испуњење услова у вези са Заједницом српских општина, па тек након тога пријем Косова у Савет Европе.
Од тада питање чланства Косова није на дневном реду Комитета министара.
И не само то, на заседању Политичког комитета ПССЕ на Криту, крајем маја, на дневном реду није се нашао ни предлог да Косово унапреди свој статус из „друге делегације“ у „специјалног госта“.
Секретар Савета Европе Ален Берсет је тада предочио јасне услове које мора да испуни у замену за чланство у овој међународној организацији.
„Да бисте постали део Савета Европе, потребно је испунити неколико критеријума. Један од услова је да постанете члан Европске конвенције о људским правима, да признате Европски суд за људска права, најважније тело Савета Европе, као и да спроводите све одлуке Европске конвенције о људским правима“, рекао је он за Кљан Косова.
За разлику од Берсета, министар спољних послова Црне Горе, говорећи о приоритетима спољне политике ове земље, није постављао додатне услове Приштини.
„Гром из ведра неба“
Коментатор и публициста из Црне Горе Перица Ђаковић каже у разговору за Косово онлајн да је ова изјава дошла „као гром из ведра неба“.
„Та изјава је изазвала доста недоумица јер је дошла ‘као гром из ведра неба’. Никоме није јасно одакле Ибрахимовићу изјава ако се није консултовао са представницима владе и ако иза тога не стоји влада. Дакле, нико се из владе није огласио да он са таквом изјавом може да изађе у јавност“, истиче Ђаковић.
Напомиње да је тврдња Ервина Ибрахимовића изазвала чуђење и разне коментаре унутар саме владе, али и владајуће коалиције у Црној Гори.
„(Филип) Ивановић, потпредседник владе за спољне послове је рекао да је то питање Ибрахиновић без потребе покренуо и да је питање са ким се консултовао. Сам председник владе Милојко Спајић је био изненађен таквом изјавом. Али, ту остаје коментар да ли је изненађен том изјавом као што је био изненађен да је Ибрахимовић за свог саветника узео (Ранка) Кривокапића, некада лидера СДП-а“, навео је Ђаковић.
Додаје да је најдаље отишао председник Скупштине Андрија Мандић који је био децидан да је оваквом изјавом Ибрахимовић прекршио коалициони споразум парламентарне већине.
„Из УРЕ су поручили да се више говори о унутрашњој подели која влада у Влади Црне Горе, него што је то званичан став када је у питању спољна политика. У сваком случају о овоме ће сигурно још доста полемисати“, уверен је овај коментатор.
Упитан због чега је Министарству спољних послова Црне Горе било потребно да апострофира као свој приоритет управо залагање за чланство Косова у Савету Европе, Ђаковић каже да „то никоме није јасно“.
„Мислим да овде пре свега стоји лични став Ибрахимовића, као и одређених албанских странака које, када је у питању Косово, имају свој став и мишљење. Сигуран сам да би Милојко Спајић, али и влада избегавали такве директне, конкретне одговоре. Спајићу не игра ‘вруће-хладно’ у овом тренутку, али Ибрахимовић је истрчао са таквим ставом. Мислим да се ту крије и прича око његовог, ајмо рећи, изабраног саветника, Кривокапића, за кога наводно нико у влади није знао да га је он поставио, али ми се чини да су сви, барем они кој је требало, и били упућени, зато што је био на платном списку владе пар месеци“, сматра Ђаковић.
Упозорава да би ова изјава могла да заоштри односе у региону, посебно на релацији Подгорица-Београд.
„У сваком случају то може да наруши међудржавне односе. Пре свега када су у питању односи између Србије и Црне Горе који су на неки начин почели да отопљавају. Међутим, приметили смо и оштру критику која је стигла из Београда на основу Ибрахимовићеве изјаве, али мислим да ће се ту ипак чинити на неки начин покушаји да се читава ствар испегла јер Црној Гори нема пречег од Србије. Не само у туристичком, већ и у братском смислу нема пречих људи него што је Србија. Али, морате знати да је та власт у Црној Гори толико хетерогена, толико је министара, да се често владе одржавају преко Зума, да је мало присуства на седницама. Чак и сам премијер већ два месеца избегава да дође у парламент и одговара на питања“, објаснио је Ђаковић.
Истиче да се политичка ситуација у Црној Гори компликује, а уверен је да ће тако бити све до краја августа, односно завршетка летњег заседања Скупштине.
„Црногорска власт је толико хетерогена да се мало ко и придржава тог коалиционог споразума који је потписан. А видели сте, Ибрахимовић наступа тако што своје министарство користи да би удомио своје чланство и на неки начин га приватизовао“, закључио је Ђаковић.
Подривање суверенитета
Шефица делегације Србије у Савету Европе Биљана Пантић Пиља сматра да је реч о „опасним изјавама које подривају суверенитет Србије“ и позвала званичну Подгорицу да помогне у заштити српске заједнице на Косову тако што ће инсистирати на примени Бриселског споразума.
„Та изјава јесте опасна јер подрива суверенитет једне државе, а то је Србија. Ако хоће да имају добру регионалну сарадњу требало би да се уздрже од таквих изјава зато што смо ми држава која поштује територијални интегритет и суверенитет сваке земље на свету, па би онда требало да нам реципроцитет узврате и поштују наш територијални интегритет и суверенитет“, изјавиле је Пантић Пиља за Косово онлајн.
Истиче да без обзира што чланство Косова у Савету Европе тренутно није на дневном реду, овакве изјаве из Црне Горе нису добре.
„Пре свега јер смо ми пријатељска земља и Србија јесте посвећена дијалогу и сарадњи, посебно регионалној сарадњи. Мислим да то није став читаве Владе Црне Горе, а пре свега народа Црне Горе“, нагласила је она.
Упитана шта би могао да буде разлог за овакав иступ министра спољних послова Црне Горе, Пантић Пиља подсећа да увек има оних појединаца који би желели „да буду већи католици од Папе“.
„Заиста мислим да није добро за нашу даљу сарадњу и опстанак наше регионалне сарадње давати такве опасне изјаве. Пре свега имајући у виду да би Црна Гора као суверена држава требало да поштује међународно право, а оно је врло јасно и децидно“, казала је Пантић Пиља.
Подсетила да је да је у Савету безбедности УН на снази Резолуција 1244, а да је под покровитељством ЕУ потписан Бриселски споразум.
„Добронамерно бих позвала Владу Црне Горе да се посвети спровођењу Бриселског споразума где очекујемо оснивање Заједнице српских општина већ 12 година што никако да се деси“, каже Пантић Пиља.
Објашњава да је неиспуњавања обавеза Приштине и кључан разлог због чега су земље које подржавају независност Косова зауставиле инцијативу да буде примљено у Савет Европе.
„Ти велики пријатељи Куртија видели су да са њим нема разговора“, истакла је она.
Наглашава да је Савет Европе организација која се бави поштовањем људских права због чега је и потребно да се посвети много више заштити права српске заједнице на Косову.
„И то је оно што ми стално и истичемо у Савету Европе. Јер, Куртијев режим ради врло суптилно на томе да направи егзодус српске нациналне мањине са КиМ, па позивам Црну Гору и власти Црне Горе која јесте чланица СЕ да се посвети очувању права српске националне мањине на Косову и Метохији“, прецизирала је шефица делегације Србије у Савету Европе Биљана Пантић Пиља
Конструктиван приступ
С друге стране, професор европског права из Приштине Авни Мазреку сматра да подршку Црне Горе чланству Косова у Савету Европе треба тумачити као њен конструктиван приступ суседима у региону, али и кључном циљу ове земље – уласку у ЕУ.
„Мислим да је Црна Гора, у односима са својим суседима – не само са Косовом, углавном имала конструктиван приступ. То је у функцији њеног циља да постане чланица Европске уније. Отварање сваког новог поглавља у преговорима између Црне Горе и ЕУ подразумева приближавање и конструктиван однос у изградњи добросуседских односа“, оцењује Мазреку у разговору за Косово онлајн.
Подсећа да „висок ниво конструктивности према Косову“ показује не само одлука Црне Горе да међу првима призна независност, већ и подршка чланству Приштине у међународним и регионалним организацијама.
Коментаришући намеру Министарства спољних послова да пријем Косова у Савет у Европу буде један од спољнополитичких приоритета Црне Горе, Мазреку каже да ту подршку треба посматрати и кроз призму питања људских права, посебно мањинских заједница.
„Подршка Косову у чланство међунароних организација као што је Савет Европе је повезано и са питањима људских права. У том контексту, било која забринутост или питање које Црна Гора може имати у вези са црногорском мањином на Косову, требало би да се решава у оквиру тога што је Косово постало члан Савета Европе, а не ван тог оквира“, сматра Мазреку.
Подсећа да је Савет Европе основан 1949. године и да је својеврстан „пандан Уједињеним нацијама“.
„Дакле, када говоримо о подршци Црне Горе Косову за чланство у Савету Европе, то значи да се подржава унапређење положаја црногорске мањине на Косову, а не супротно. Зато се, генерално гледано, може рећи да Црна Гора има доследно конструктиван став према Косову“, сматра Мазреку.
„Прст у око“ и последице
Ово мишљење не дели историчар Богдан Живковић. Тврди да је изјава Ибрахимовића „гурање прста у око Србији“.
„Ове изјаве имају један, можемо рећи, девастирајући потенцијал на односе у региону. Ту је реч не само о Ервину Ибрахимовићу, него о целом једном кругу у црногорском друштву политичара и странака који сувереност Црне Горе схватају искључиво као сувереност од Србије. Просто, то нису људи који сматра да би народи, грађани Црне Горе самостално требало да доносе одлуке о својој будућности, па тако и питању односа са сецесионистичким властима у Приштини, већ су то људи који сматрају да је доказ црногорске суверености и независности ако се стави прст у око Србији“, каже Живковић за Косово онлајн.
Додаје да је Министарство спољних послова Србије реаговало одмерено на Ибрахимовићеву изјаву.
„Покушало је да један ескалирајући потенцијал ове ситуације спусти, али видимо да је Ибрахимовић, у име свог министарства одговорио још тврђом и јачом изјавом. Ако он и одређени делови црногорског друштва не промене своје схватање односа са Србијом, где би уз легитимну жељу за сувереношћу показали и жељу за добросуседским односима наставићемо да се вртимо у овом врзином колу“, нагласио је Живковић.
Сматра да је Ибрахимовић „ипак усамљен у Влади Црне Горе“ и да већина не би желела да прати такву политику.
Прецизира да у питању није „став целокупне црногорске владе или јавности, већ једног човека“ – лидера Бошњачке странке.
„Као што се сви сећамо он је био један од сателитских лидера Мила Ђукановића. Реч је о посебном човеку који у овој хетерогеној црногорској влади води министарство спољних послова и покушава да прогура неке своје партикуларне интересе“, каже Живковић.
Ибрахимовић то чини, сматра овај историчар, правдајући то „европским путем Црне Горе“.
„То потпуно нема везе са пријемом Косова у Савет Европе“, прецизирао је Живковић.
Додаје да је актуелни министар спољних послова Црне Горе познат по „антисрпским ставовима“.
„Жели да прогура косовску независност као нешто у шта идеолошки верује“, нагласио је Живковић.
Без обзира што овакве изјаве, тврди, не треба „драматизовати“, требало би да се сачека на који начин ће реаговати Влада Црне Горе, али и српске странке унутар те владе и премијер Милојко Спајић.
„И то што није било неке реакције јесте нека реакција. С једне стране Спајић води ту једну хетерогену коалицију. Зна да је ово потез иза кога српске странке од којих завиди влада не могу да стану и вероватно се траже нека компромисна решења“, наводи Живковић.
Подсећајући да је Бошњачка странка прекршила све договорено о формирању актуелне црногорске владе, уверен је да ће Ибрахимовић остати „тврдоглав“ што би могло да произведе нову институционалну кризу.
„Можемо очекивати да ће Ибрахимовић, у складу са својим политикама, остати у овој намери тврдоглав, али то ће засигурно изазвати још једну кризу нестабилне владе у Црној Гори“, сматра Живковић.
