Станари једне од две зграде изграђене средствима Владе Србије, Комесаријата за избеглице и Данског савета у страху су ових дана хоће ли бити исељени из станова у које су се уселили у новембру месецу. Из Општине Лепосавић су на једном стану заменили браву, а станарима поручили да ће поново доћи. Марина Богојевић објашњава да неће предузимати мере, док се не изврши комплетан процес провере.
Долазак општинске инспекције, уз асистенцију полиције, очекивали су данас станари једне од двеју зграда у Лепосавићу. У питању су расељена лица која су годинама живела у колективним центрима. Кључеве 21 стана су им дали надлежни у Привременом органу општине Лепосавић која више не функционише, па је додела станова сада у надлежности косовске општине. Из ове институције су затражили да четири, од 21 породице колико се уселило у једну од зграда, врате кључеве, тврдећи да поседују непокретности у Србији. Међутим, иако су јуче најавили, представници општине данас ипак нису дошли да их иселе.
Слободан Спасић је расељено лице из Обилића. Годинама је живео у колективном центру у Лепосавићу са супругом и двоје деце. Деца су у међувремену стекла своје породице и одселила се, а супруга је пре пар година преминула. Слободан је остао сам у колективном смештају где је и данас. Кључеве стана је добио у новембру, а у тренутку када су општински службеници јуче дошли и променили браву није био присутан.
“Јуче сам чуо послеподне да су ми разбили врата, имао сам кључ и када сам дошао покуша да отворим али нисам могао. Не знам ко ми је тачно разбио врата. Живим у колективном центру, а овај стан ако ми дозволе ући ћу. Ја овде живим 26 година и то сам ја заслужио. Када сам отишао код Марине (Богојевић), рекла ми је “ти си све услове испунио, али ниси био ту један дан”.
Тај дан је био моменат када су чланови општинске комисије обилазили потенцијалне добитнике станова.
Марина Богојевић, заменица градоначелника Лепосавића, у писаној изјави за наш медиј наводи да је комисија три пута излазила на терен, али да, како каже Спасић није нађен у свом колективном смештају. “Комисија је дала изјаву да дотични не живи на тој адреси, већ у Краљеву у својој кући”.
Међутим, Слободан негира да поседује стан у Краљеву. Каже да је то стан његовог сина који тамо живи са породицом. Тврди да га само једном нису пронашли на адреси. “Само једном ме нису нашли, други дан сам звао – “ту сам код куће, дођите”, али нису хтели да дођу”. Наводи да је на одлуку општинске комисије поднео жалбу у року.
На списку за доделу Данског савета за избеглице, у који је Радио Ким имао увид, Слободану Спасићу је стан одобрен, а наш саговорник тврди да му је извесна Доника из Данског савета то потврдила и усмено. “Ми смо се сви обрадовали, међутим, видите шта се десило сад”.
Исељењем прете и Александри Суботић, расељеној из Урошевца, која је у стан ушла са мајком, двојицом браће и двојицом братанаца. Породица Суботић је такође живела у колективном центру. Александра прича да су радници општине јуче покушали да обију и врата њеног стана.
“Јуче су покушали да развале наша врата али нису успели јер ме је комшија који живи ту прекопута позвао и на телефон дао човека који је то радио, ја сам рекла да смо ми жалбу поднели, овде имам и кад сам поднела жалбу и да немају право да нам без одговора на жалбу разбијају стан, он је на то рекао “у реду”. Жалили смо се на то што они хоће да одузимају станове коју су намењени расељеним избеглим лицима које је градила Влада Србије преко Комесаријата за избеглице и расељена лица. Они (Општина Лепсавић) желе да узму нама четворо станове. Јуче су одузели један стан и данас чекамо, како су рекли, доћи ће друга екипа”.
На питање који је аргумент Општине да одузимају станове, Александра каже да не постоји аргумент. “Они немају никакав аргумент, јер смо ми на конкурсу предавали сва документа и сву папирологију коју су они тражили, али они су рекли да ја и Бојићи имамо нешто у Лепосавићу на своје име. Када смо предавали документа ми смо вадили у катастру да не поседујемо земљу на своје име”.
Александра каже да страхују да ће јој стан бити одузет. “Страхујем да ће се обистинити претње Марине Богојевић да ако не предамо кључеве да ће она полицијом да нас истера из стана. Њихов циљ је да нас раселе са Косова и Метохије али ми ћемо бити истрајни да останемо овде”.
Шта каже Марина Богојевић?
Марина Богојевић, заменица градоначелника Лепосавића каже да општински службеници неће данас исељавати станаре ове зграде, већ да ће радити по закону.
У писаном одговору прослеђеном нашем медију, Богојевић наводи да је Општина Лепосавић, у сарадњи са Данским саветом за избеглице и УНХЦР-ом, успешно спровела пројекат изградње и доделе 40 стамбених јединица намењених расељеним лицима и социјално угроженим грађанима.
“Сви станови додељени су у складу са правилима конкурса и комисијском процедуром, на основу јасно дефинисаних критеријума, међу којима је и чињеница да корисник нема у свом власништву другу непокретност. Ипак, током процеса доделе, суочили смо се са случајевима где су одређена лица самоиницијативно и без сагласности комисије ушла у станове пре окончања процедуре”.
Општина Лепосавић је, додаје, одлучила да не предузима насилне мере исељења док се не заврши комплетан процес провере, у нади да ће доћи до разумног решења.
Такође додаје да су ова лица више пута позивана на разговор, те да им је упућена молба напусте станове мирним путем, али да се то није десило.
Богојевић тврди да осим Спасића, услове за доделу станова не испуњавају ни Александра Суботић, Миливоје Бојић и Ева Аџић, који су, каже, мимо процедуре ушли у станове.
“Поседовање друге некретнине био је јасан разлог за одбијање захтева, како би се ресурси усмерили ка онима којима су заиста најпотребнији”, додаје се у писаном одговору Марине Богојевић.
И остали у страху: Ово је увреда
Иако не постоји упозорење, у страху је и Станка Шћепановић, расељена из Вучитрна. И она, као и њене комшије, добила је кључеве стана у новембру прошле године.
“Ове станови, ове зграде су заправо рађене по списку за расељена лица. Избегла, расељена, зовите их како хоћете, ми смо бескућници. За нас је увредљиво што смо остали без имовине, друге увреде нам не сметају, дођу нам као нормалне. Ово је увреда. Има списак који је направљен колико избеглица има, толико је и станова изграђено. Наш координациони одбор је нама доделио кључеве из наше зграде, међутим, друга зграда уопште није додељена, стопирана је. Међутим, касније ова садашња општина Лепосавић позива све нас из станова, нама некима остају станови, некима као што видите одузимају. У суседној згради, уместо расељених лица, тамо су све мештани. Не сматрам да је погрешно, али сматрам да када ми будемо смештени и све што буде вишак дати неком другом”.
Станка каже да је велика неправда да општина покушава да исели расељена лица. “Није нам свеједно, стрепимо шта ће бити данас, сутра. Мада ја сам од српске владе добила кључеве, ови су ми потврдили, остала сам у стану и ја лично немам проблема, само ме је страх јер сваки дан доживљавамо овакве ствари. Стрепиш”, каже Станка.
Станари ове зграде подвлаче да спискови са именима расељених лица постоје и да косовска општина може лако да утврди ко је расељен. “Значи, станови су рађени за расељена и избегла лица, по броју, јер су нас прво пописали коме ће да доделе стан и тако су правили. Нама су додељени”, каже она.
Поред ове у којој тренутно живи 21 породица расељених, налази се још једна зграда са исто толико станова. У њој живе мештани, односно социјално угрожена лица.
