Иако се њемачки туриста још увијек бахати у својој сарајевској „бијелој кули“, неколико недавних догађаја указује на почетак повлачења глобалистичке империје са некадашњег југословенског простора. УСАИД је престао да постоји првог јула. Упркос вишемјесечном грчевитом отпору америчког естаблишмента, организација која је деценијама служила за промоцију либералног империјализма и богаћење својих невладничких штићеника широм свијета није могла да изађе на крај са Доналдом Трампом 2.0.
У образложењу за укидање ове службе, државни секретар Марко Рубио није штедио оштре ријечи: „Добро је било једино лидерима небројених невладиних организација, који су о трошку америчког народа имали животе од пет звездица, док је онима којима су наводно помагали било све горе и горе“. Шта читали? Ходали, што би се рекло код нас.
Три недеље касније, 21. јула, шведска развојна агенција СИДА објавила је да ће „фазно окончати регионалну сарадњу за Западни Балкан и Турску до 30. јуна 2026.“ Као разлог је навела одлуку шведске владе, мада напомиње да се још чека нова политика Штокхолма. СИДА се на нашим просторима бавила политичким еквивалентом свог медицинског имењака: „демократијом, људским правима, владавином закона и џендер једнакошћу“, односно вриједностима глобализма.
Нису морали да троше милионе круна да од „Западног Балкана“ праве Шведску, кад су увозом оноликих имиграната од Шведске направили комбинацију БиХ, Африке и Блиског истока. У сваком случају, далеко им лијепа кућа. Неко ће рећи, добро, УСАИД је жртва политичких борби у Вашингтону, а СИДА вјероватно потребе да новопечена чланица НАТО испуни своје обавезе што се тиче потрошње пет одсто БДП-а на „одбрану“. То, међутим, не објашњава случај Ал Џазире.
Дан послије годишњег спектакла у Поточарима, Ал Џазира Балкан је изненада објавила своје затварање и престала са емитовањем новог програма. Чаршијом и друштвеним мрежама круже многе теорије, док је Доха незванично навела „финансијске разлоге“. Оно што је ту занимљиво јесте да су „финансијски разлози“ били оправдање и за гашење Ал Џазире Америка, у априлу 2016, иако је та телевизија имала далеко више проблема са политичким притисцима од стране Вашингтона.
Још занимљивије је то што је Доха покренула Ал Џазиру Балкан 2011, односно двије године прије канала у Америци (2013), што наводи на закључак да им је медијско присуство на овом простору било важније од оног у САД. Притом је Катар био пионир медијске „колонизације“ некадашње Југославије.
Јунајтед Медија је на сцену ступила 2013, што је није спријечило да дубоке џепове својих западних газда не преведе у озбиљну медијску доминацију на овим просторима – са свим пратећим политичким посљедицама. Да не буде забуне, медији су увијек били озбиљна полуга политичке моћи, посебно на Западу гдје се баш све ослања на доминацију наратива: ако се чињенице не уклапају у пожељну медијску слику, утолико горе по чињенице!
Присуство Ал Џазире, Јунајтед Медија, и тек однедавно РТ на овим просторима доказ је да је и глобалистичкој империји и њеним повременим блискоисточним савезницима, али и источним конкурентима, некадашња Југославија простор од стратешког значаја. Односно, да је то била – јер се одласком Ал Џазире Балкан поставља питање: да ли је то још увијек случај.
Медији су увијек били озбиљна полуга политичке моћи, посебно на Западу гдје се баш све ослања на доминацију наратива
Сасвим је могуће да главни циљ катарске телевизије на овим просторима није била изградња демократије, боље информисане јавности, или промоција међунационалног и међурелигијског помирења, већ агитација за џихад против Башара Асада у Сирији, који је почео баш те 2011. године. Наиме, колико год коректно Ал Џазира Балкан некада извјештавала о регионалним темама (бар на почетку), све репортаже о Сирији биле су синхронизоване са „партијском линијом“ Дохе.
Тешко је рећи колико је балканских муслимана баш то извјештавање – и његове копије по локланим телевизијама – инспирисало да се придруже ИСИС-у или ал-Нусри (сада ХТШ), али чињеница је да их је на хиљаде отишло за Сирију и Ирак. Сад када је циљ тог џихада остварен и Дамаск се налази под контролом ал-Џоланијевих бојовника, Ал Џазири Балкан одједном више није занимљив.
Случајна подударност, или нешто друго? Алтернатива је да се бјелосвјетски „душебрижници“ и медији повлаче зато што им је заиста нестало пара да се баве небулозама без краја и конца, већ су се о свом јаду забавили. Преплаћене међународне бирократе у Сарајеву и хорде невладника који су се намножили од Дејтона наовамо не морају да гатају у шољицу да би им било јасно на шта то слути.
Наслов, лекутра и опрема текста: Нови Стандард
