Аналитичар из Тиране Фрок Чупи изјавио је да иницијатива Турске „Платформа за балкански мир“ представља покушај Анкаре да учврсти свој положај на Западном Балкану, а да су сем кључног изазова за регион – нормализацију односа Београда и Приштине, ту и политичке турбуленције унутар БиХ, али и затегнути односи на релацији између Сарајева и Загреба.
„Имам утисак да ц́е то покренути дебату шта ц́е ова земља учинити да успостави мир, на пример, између Београда и Приштине? То је данас најврелије питање на Балкану. Хоц́е ли се Турска можда сврстати на страну Београда као савезника Русије зато што је Турска готово савезник Русије, или ц́е се сврстати на страну Косова, у које је уложила велике количине новца и где је готово у потпуности муслиманско становништво“, изјавио је Чупи за Косово онлајн.
Наглашава да је пред Турском велики изазов и како решити политичке турбуленције унутар БиХ, на релацији између Републике Српске и Федерације БиХ, али и како да се побољшају односи између Сарајева и Загреба.
„Турска се обавезала да ц́е побољшати односе између Хрватске и Босне. Ово је стара рана, стара 30 година, и веома озбиљна. Ако се предузму кораци напред, ово би било веома важно. Али, ако дође до неуспеха, онда ц́е се рец́и да Турска није успела да постигне оно што је желела”, прецизирао је Чупи.
Овај аналитичар сматра да је кључно питање које потенцијале Турска има како би посредовала у успостављању мира на Западном Балкану.
„Турска је чланица Натоа, али и многе балканске земље су такође чланице Натоа, дакле са једнаким статусом као и она. Наравно, Турска је земља са много вец́им одбрамбеним потенцијалом, али статус је исти“, каже Чупи.
Додаје да су ту и питање европских интеграција, али и ништа мање битан верски фактор.
„Турска је опрезна у таквим стварима. Међутим, поставља се питање како ц́е Турска деловати на Балкану“, нагласио је он.
Упитан који су мотиви Анкаре да иницира „Платформу за балкански мир“, овај аналитичар каже да Турска сматра „да има предност“ у овом делу Европе.
„Историјски гледано, чак и сада, она има предност у многим областима, посебно у области економије, одбране… Погледајте, Турска је велика земља, која дуго није стварала проблеме на Балкану. Чак су и проблеми које има са Грчком стари проблеми из 1923. године, још од Лозанског споразума“, сматра Чупи.
Додаје да је Турска на челу са Реџепом Тајип Ердоганом „ушла у нову фазу спирале утицаја“.
„Турска је ушла у спиралу утицаја, посредовања у преговорима. Са САД је посредник у преговорима између Русије и Украјине. и то је нова реалност“, објашњава Чупи.
Као кључно питање види да ли Турска има „одобрење“ САД да се бави отвореним питањима на Балкану.
„Имам утисак да има. Мислим да има јер је понашање председника Доналда Трампа према председнику Турске опрезно, елегантно понашање, како не би кварили један другом посао“, истиче Чупи.
Додаје да две земље повезује жеља да се посредује у преговорима о окончању рата у Украјини, а да је за САД важно и ангажовање Турске у Сирији.
„Верујем да је Трамп заинтересован да се Ердоган позабави овим проблемима. Такође, на Балкану је неопходхо одржати стабилност, а како САД не желе да буду директно укључене у овај процес јасна је улога Турске“, сматра овај аналитичар.
Види и два потенцијална проблема када је реч о намерама Анкаре.
Прва је чињеница да, за разлику од Турске, државе региона виде своју будућност у ЕУ.
„Турска је велика земља која је дуго тежила да постане чланица Европске Уније, а сада је одустала. Дакле, тако велика земља која је одустала од ЕУ, како може бити поуздана за земље које су чланице или кандидати за чланство у ЕУ“, пита Чупи.
Други проблем је, указује, на који начин би Грчка могла да реагује на овакву иницијативу.
„Питање је како ц́е се Грчка ‘пробудити ујутру’ у вези са овом акцијом Турске? Грчка је чланица ЕУ, али је балканска земља и од тога се не дистанцира попут Словеније или Хрватске, па и Румуније или Бугарске. Зато је питање како ће Грчка разумети ову инцијативу јер, с времена на време, распламсају се сукоби између ове две земље. У ситуацији када се поставља питање ко ће предводити регион, Турска као да жели да преузме улогу лидера. Донедавно ту улогу је имала Грчка која је већ имала проблема и са Албанијом коју је навикла да посматра као ‘подређену’“, наводи Чупи.
