Угледни француски лист Фигаро објавио је чланак о хапшењу помоћника директора Канцеларије за КиМ Игора Поповића, у којем се наводи да је Француска затражила његово ослобађање у најкраћем року. Поставља се и питање који је то Поповићев „злочин“, с обзиром на то да је само изнео чињенице о злочинима против Срба који су и међународно признати као такви.
Текст почиње питањем: „На шта циљају албанске власти на Косову?“, а затим следи преглед догађаја који су претходили хапшењу Поповића.
„Већ две недеље један од српских преговарача задужених за вођење дијалога између Београда и Приштине, у оквиру европског посредовања за нормализацију односа између ова два балканска суседа, труне у затвору у Гњилану, малом граду у некадашњој српској покрајини која је 2008. прогласила независност. Игор Поповић је 20. јула ухапшен од стране косовских полицијских снага у Брњаку, на северозападу земље, где још увек живи неколико хиљада Срба. Недуго након његовог привођења, истражни судија је наложио његово задржавање од 30 дана. Његов злочин? „Подстицање раздора и нетолеранције“, пише Фигаро.
Потом се поставља питање у чему се тачно састоји тај „вербални деликт“ који се Поповићу ставља на терет.
„Позван да ода почаст сећању на 47 убијених Срба и Рома и на десетине мештана из околине Ораховца који су отети од стране ОВК у јулу 1998. године, Поповић је 18. јула у Великој Хочи одржао говор у којем је овај покрет, оружану ударну снагу албанских сепаратиста, назвао „терористичком организацијом“ (израз који су у то време користиле југословенске власти, али и Сједињене Америчке Државе све до 1997. године), одговорном за „убиства Срба“. Све су то истине, чињенице које су признате, укључујући и Међународни кривични суд у Хагу, преко Специјалног суда за Косово, који води поступке против четворице припадника руководства ОВК, међу којима је и бивши председник (2016–2020) Хашим Тачи, због тих злочина: они се сматрају потенцијалним ратним злочинима и злочинима против човечности. Али, скоро тридесет година након тих догађаја, Косово и даље сваку акцију спроведену у оквиру борбе за ослобађање земље од српског туторства сматра чином отпора, чак и убиство цивила. „Чиста борба ОВК је темељ наше државе и не може се доводити у питање“, изјавио је Смајл Латифи, градоначелник Раховеца, као реакцију на случај Поповића“, наводи аутор чланка.
Како се додаје, Влада Србије је одмах реаговала на ово хапшење, оценивши га као „озбиљно и неприхватљиво кршење основних права и слобода“.
„Са своје стране, амбасадорка Србије у Француској Ана Хрустановић види у овом хапшењу „нову провокацију са циљем дестабилизације ситуације на терену и у региону, која директно утиче на дијалог између Београда и Приштине. Неприхватљиво је да чланови преговарачког тима који учествују у дијалогу буду хапшени“. У исто време, једнако је незамисливо да било ко буде гоњен само зато што је поменуо злочине који су међународно признати као такви, почињени над Србима на Косову и Метохији“, наглашава Фигаро.
Подсећају и да је министарство спољних послова Француске у саопштењу објављеном 24. јула такође изразило своје негодовање:
„Француска подсећа на своју подршку европском посредовању у корист нормализације односа између Србије и Косова. То подразумева да преговарачи и њихови тимови могу слободно и безбедно да се крећу у обе земље. Француска жели да српски заменик преговарача господин Игор Поповић буде ослобођен у најкраћем року“.
Европска комисија била је опрезнија у свом тону. Изразила је жељу „да се у потпуности поштују владавина права и право на правично суђење“, наводи лист.
У чланку се подсећа и да су породица и адвокати Игора Поповића, чији је рад у оквиру комисије за потрагу несталих особа (и Срба и Албанаца) одувек био цењен, успели да га посете у његовој ћелији.
„Заменик Петра Петковића, директора Канцеларије за Косово и Метохију, поновио им је да верује да није увредио никога тиме што је током свог излагања изнео просте чињенице. Дејан А. Васић, који води његову одбрану, наглашава да његове изјаве ни на који начин не представљају кривично дело. Међутим, неки Поповићеви блиски сарадници не деле тај умерени оптимизам. За њих, као и за бројне посматраче, ово хапшење представља део ширег процеса застрашивања, па чак и прогона (правног и економског, ако не и физичког) српске мањине на Косову. Супротно званичној реторици косовских власти, које су под будним оком представника Европске уније који желе успостављање регионалног мира, чини се да се чини све како би се Срби подстакли да напусте земљу. Поготово уочи парламентарних избора: већ петнаест година, антисрпство је гаранција изборне победе у албанском делу Косова“, пише у чланку.
Француски лист помиње и да је косовски премијер Аљбин Курти „то добро разумео“ и већ две године не престаје са провокацијама.
„Након што је 2022. године онемогућио отварање бирачких места у Косовској Митровици, граду подељеном између Срба на северу и Албанаца на југу, замало је изазвао сукоб тиме што је наметнуо обавезу да аутомобили који се крећу на српском делу Косова морају имати албанске регистарске таблице, што је изазвало и бес Београда. Мир се на крају вратио, али не задуго. Неколико месеци касније, Курти је дозволио размештање албанских специјалних јединица у истом претежно српском региону, што је довело до постављања барикада и озбиљних тензија. Затим је наметнуо албанске градоначелнике на чело општина са већинским српским становништвом. Резултат: насиље и немири у којима је повређено на десетине људи, међу Србима, Албанцима, полицијом, припадницима Кфора, па чак и међу новинарима који су извештавали о догађајима“, пише Фигаро.
Закључују да се Аљбин Курти понаша као да се нада да ће председник Србије Александар Вучић реаговати довољно оштро “како би он могао да завапи о вуку и о повратку српског империјалистичког национализма„.
„За сада, Вучић није упао у ту замку. Док позива на окончање албанског терора, поновио је да „неће бити сукоба и да ће се увек борити да се сачувају мир и стабилност“. Али, да ли Албанци на Косову то заиста желе са своје стране?“, закључује се у чланку.
(Фигаро/Косово онлајн, 30.07.2025)
