Хеј човече, погледај ме, стани, што мене уби а друге рани. Моја душа млада, рањена у недоглед, остала усамљена.
Навршило се 22 године од страдања полицајца Миомира Савића (35), који је 1. септембра 2003. убијен када је на групу Срба из Цернице код Гњилана бачена бомба. Нека му је вечна слава и хвала!
Припадник МУП-а Републике Србије, Миомир Савић, мој отац, убијен је тог дана. Пре рата био је саобраћајни полицајац ПУ Гњилане, а после рата оперативни инспектор у истој полицијској управи. Због недостатка просветних радника, радио је и хонорарно као учитељ у школи у Церници. Био је цењен и поштован међу колегама и суграђанима.
Тај, још увек летњи дан за Миомира започео је на устаљен начин како је и живео у свом селу. На почетку школске године седео је са својим мештанима испред продавнице, када је иза његових леђа пришао злочинац и бацио бомбу на окупљене Србе. Миомир је рањен лежао на асфалту пуна три сата. По доласку припадника КФОР-а, пребачен је у војној бази Бондстил, где је подлегао повредама.
Ходао је усправно и веровао да због свог поштења не треба да страхује од оних који нападају с леђа. Храброст и непоколебљивост задржала га је у Церници, са супругом, двоје мале деце и трећим на путу. Колико је његово присуство значило мештанима, говори чињеница да су након овог догађаја Срби у страху почели да напуштају село.
Миомир је остао упамћен и по томе што је водио дневник о страдању Срба у овом крају, остављајући трагична, али драгоцена сведочанства о времену у којем је живео и страдао.
Још петоро Срба повређено је тог дана. Троје је пребачено у болнице у јужној Србији, а један у Гњилану; пет минута касније уследила је друга експлозија у српском делу Цернице без додатних жртава, а КФОР је открио већу количину експлозива у напуштеној кући. Био је то само један у серији напада на Србе у етнички мешовитом селу са око 450 Срба и 3.000 Албанаца.
Од доласка КФОР-а, у Церници је убијено шест Срба, укључујући и напад 28. маја 2000. када су, како су указивале информације са терена, албански екстремисти убили троје Срба, међу њима и једно дете, а ранили петоро.
Нека је свим жртвама вечна слава!
Стефан Савић, син палог припадника МУП-а Србије и учитеља Миомира Савића
