На друштвеним мрежама и путем анонимних профила радикалне идеологије проналазе нове начине ширења утицаја.
Недавни случајеви које прати Специјално тужилаштво Косова показују да пропаганда инспирисана милитантном организацијом такозваном Исламска држава (ИС) и даље има утицај на одређене слојеве друштва.
Поставља се питање: да ли је Косово спремно за овакву врсту претње?
Тужилаштво наводи да блиско сарађује са полицијом, као и са другим домаћим и међународним безбедносним институцијама у истрази оваквих случајева.
„Тренутно су у току две истраге. Од почетка 2025. године до данас, подигнуте су две оптужнице против две особе због кривичног дела: изазивање раздора и нетрпељивости путем идеолошке пропаганде и подршке ‘Исламској држави’“, наводи се у одговору Специјалног тужилаштва за Радио Слободна Европа (РСЕ).
Према саопштењу Тужилаштва 14. августа, двојица оптужених су користила друштвену мрежу Фацебоок за објављивање фотографија и видео снимака радикализованих особа за ширење садржаја који подстиче нетрпељивост и позивање на верски екстремизам.
Такође, прошлог месеца особа иницијала С.Ц. осуђена је на шест месеци затвора због изазивања раздора и нетрпељивости.
Према Кривичном законику Косова, за ово кривично дело предвиђена је новчана казна или затворска казна до пет година.
Од религије до ултранационализма
Адриан Штуни (Схтуни), стручњак за спољну политику и безбедност Међународног центра за борбу против тероризма са седиштем у Вашингтону, каже да се Косово суочава са две опасне форме екстремизма које се шире путем интернета: једна је верски заснована, а друга ултранационалистичка, супремацистичка и сепаратистичка.
За прву наводи да је видљивија и чешће тема јавне расправе, док се ултранационалистичка често приказује као „жестоки патриотизам“.
„Косово је веома рањиво и то због појачаних политичких тензија и друштвене поларизације, која се манифестовала и кроз међуетничке сукобе“, рекао је Штуни за РСЕ.
Сличног мишљења је и Скендер Пертеши (Пертесхи) из Института за безбедност и отпорност Превент, који каже да радикализам са верским призвуком остаје један од најзабрињавајућих облика екстремизма на Косову, одмах после етнонационалистичког.
Он за РСЕ појашњава да су друштвене мреже постале главни алат за ширење пропаганде, где екстремистички појединци и групе скривају своје активности иза религије и циљају првенствено младе.
„Постоје затворене групе у којима одређене особе деле поруке са радикалним верским садржајем. Неки од њих се представљају као имами, иако не живе на Косову, али путем интернета шире верску пропаганду која има озбиљан утицај“, каже Пертеши.
Према његовим речима, њихов циљ је да подривају демократски систем и поверење грађана у вредности Запада и међународне савезнике.
У Исламској заједници Косова истичу да се на онлине платформама често шире учења која интерпретирају доктрину на ригидан начин и нуде тумачења која не само да дезинформишу вернике, већ и подстичу радикализам.
„Они који тако поступају дају себи за право да тумаче све, без обзира на временски, културолошки, традиционални и доктринарни контекст земље у којој живе“, истиче за РСЕ Ахмет Садриу, генерални секретар Исламске заједнице Косова.
„Могућност индоктринације је стварна и као таква представља забринутост за све нас“, наглашава он.
Ко се крије иза ових пропагандиста?
Штуни наводи да идентификација аутора екстремистичке пропаганде на интернету није једноставна.
Према његовим речима, они делују на различитим нивоима: неки су познати глобално, неки регионално, а неки локално.
Многи од њих користе анонимност коју интернет омогућава, што отежава прецизно препознавање група или појединаца који финансирају њихове активности.
Он објашњава да док неке групе отворено шире пропаганду „Исламске државе“ на албанском језику како би радикализовале своју публику, друге се фокусирају на подстицање подела и међуетничких сукоба.
„На пример, земље попут Русије имају софистициране пропагандне и дезинформационе платформе, чији је циљ изазивање међуетничке поларизације на Косову и Балкану, а које су појачале активности након почетка рата у Украјини 2022. године“, истиче Штуни.
Луке Баумгартнер, истраживач за питања екстремизма при Универзитету Џорџ Вашингтон, наводи да су спроведена бројна истраживања о демографским карактеристикама екстремиста и терориста – од екстремне деснице до екстремне левице.
Ипак, не постоји јединствен профил – „оно што се најчешће примећује јесте да су то млади мушкарци“.
„Онлине екстремисти су обично младићи који се осећају несигурно и ограничено у погледу својих друштвених и економских могућности“, каже Баумгартнер за РСЕ.
Указује да овакви екстремисти и даље представљају претњу, те да је довољна једна искра у виду глобалног догађаја, попут рата у Гази, да се њихов утицај рапидно повећа.
Ко је мета и путем којих платформи?
На основу истраживања које је спровео Институт Превент, Скендер Пертеши каже да су на Косову најчешће мете екстремистичке пропаганде адолесценти и млади до 26 година.
Слична ситуација се примећује и на глобалном нивоу, каже Луке Баумгартнер.
Он посебно истиче рањиве категорије, попут младих са менталним потешкоћама или припадника ЛГБТИQ заједнице, за које наводи да лакше могу постати мета манипулације или, пак, потенцијални извршиоци насиља.
„У суштини, свака особа која се осећа искључено или изоловано од друштва око себе склонија је да постане жртва“, каже Баумгартнер.
Платформе које се најчешће користе за ширење екстремистичке пропаганде су друштвене мреже попут Фацебоока, ТикТока, Телеграма и других.
„Те платформе, нарочито оне које омогућавају комуникацију путем шифрованих порука, користе се и за планирање и координацију незаконитих активности, те за финансирање различитих деловања насилних екстремистичких група“, објашњава Штуни.
Да ли је Косово спремно да се суочи са овом претњом?
Стручњаци упозоравају да се ради о изазову који није само безбедносне, већ и друштвене природе.
Како би се ефикасно борило против онлине радикализације, Косово, према њиховим речима, треба да ојача отпорност младих на пропаганду, повећа капацитете институција за спровођење закона и више улаже у грађанско и дигитално образовање.
„Безбедносне институције на Косову располажу информацијама и у великој мери су активне. Свакодневно хапсе осумњичене, затварају разне странице на друштвеним мрежама, раде аналитичке процене и спроводе истраге“, каже Скендер Пертеши.
Косово је 2023. године усвојило нову Стратегију за превенцију и борбу против тероризма, која ће бити на снази до 2028. године.
Документ се заснива на четири стратешка циља: превенција, заштита, кривично гоњење и одговор.
Ипак, према речима Ментора Врајолија (Врајолли), сарадника Косовског центра за безбедносне студије у Приштини, пажња власти готово у потпуности је усмерена на разбијање паралелних српских структура на Косову.
„Као резултат тога, чини се да је проблем насилног екстремизма са верском позадином изгубио институционалну пажњу“, оцењује Врајоли за РСЕ.
Он упозорава да би такво занемаривање, на дуже стазе, могло представљати озбиљан ризик.
„Због тога мере превенције и борбе против овог феномена морају бити непрекидне“, наглашава Врајоли.
Грађани Косова у рату у Сирији
Након избијања грађанског рата у Сирији 2011. године, више од 350 грађана Косова отишло је тамо, углавном да би се придружили редовима тзв. Исламске државе.
Према подацима Центра за борбу против тероризма при америчкој Војној академији Wест Поинт, Косово је постало један од највећих извора европских џихадиста у односу на број становника.
Са око 16 џихадиста на сваких 100.000 становника, стопа регрутације била је осам пута виша него у Француској, земљи која је послала највећи број страних бораца у Сирију и Ирак.
До пораза „Исламске државе“ крајем 2017. године, већина косовских бораца налазила се на територијама под контролом групе Ал-Нусра, сиријског огранка терористичке организације Ал-Каида.
Верује се да око 100 држављана Косова и даље борави на територији Сирије и Ирака, иако су од 2019. године стотине њих враћене кроз процесе репатријације које је организовало Косово.
Многи од њих суочили су се и са правдом по повратку у земљу порекла.
Које су стратегије најефикасније?
Баумгартнер каже да су владе често немоћне када је у питању спречавање радикализације на интернету.
Према његовим речима, главну одговорност носе друштвене мреже које не регулишу довољно садржаје екстремистичке природе.
„Платформе попут X постале су уточиште за неонацисте и десничарске екстремисте – без икакве намере за строжом модерацијом. Такође, Мета је отпустила велики број запослених из сектора за безбедност и проверу чињеница на својим платформама као што су Инстаграм и WхатсАпп“, каже Баумгартнер.
Према његовом мишљењу, једино је Телеграм предузео конкретне кораке, затварајући канале и групе које промовишу тероризам или окупљају терористичке организације.
Како истиче Штуни, једна од најефикаснијих државних стратегија у суочавању с екстремистичким идеологијама је смањење политичких тензија и друштвене поларизације.
„Најбоља одбрана од насилног екстремизма је праведно решавање политичких, друштвених и економских изазова у духу толеранције и конструктивности“, речи су Штунија.
Зорица Воргучић
