Након што је ЦИК БиХ одузео мандат предсједнику Републике Српске, а послије одлуке Суда БиХ којом је осуђен на годину дана затвора и шест година забране политичког дјеловања, као одговор из Српске се причало да пријевремених избора сигурно неће бити. Тврдио је то СНСД, али и опозициони ПДП. Засиједала је и Народна скупштина Републике Српске и одбацила могућност да се спроведу пријевремени избори и позвала странке да се не пријављују на исте, заказене за 23. новембар.
Ипак, како вријеме пролази, ставови се умекшавају. На крају, извјесно је да о спровођењу пријевремених избора неће посљедња бити она из Народне скупштине, него из страначких органа. И није то први пут да се закључцима највишег законодавног тијела брише под након чега се бацају у смеће. И у заборав.
Одмах по најави могућности бојкота избора, СДС, дио ПДП-а, Народни фронт Јелене Тривић и Вукановићева Листа за правду и ред истакли су да ће изаћи на изборе оптужујући Додика да је први прекршио закључке НС РС признајући пресуду.
Драшко Станивуковић, предсједник ПДП-а, се нашао усамљен међу опозиционим колегама, заступајући тврд став да на изборе не треба излазити. Градоначелник Бањалуке предлагао је свим политичким странкама да се усагласе око заједничког кандидата како би се спријечила могућност да неко са мањинском подршком дође на позицију предсједника.
Управо тај сценарио да нека од бошњачких странака кандидује „подобног Србина“, односно кандидата који нема већинску подршку, и тако преузме позицију предсједника, требала је да окупи странке око заједничког рјешења. Ипак, док се причало о угрожености институције Предсједника, позиви на одбрану позиције од сценарија који јој истински пријети остали су без реакције.
По старом добром обичају, окренуо се свако себи. И почела су трвења. Од гласног „избора неће бити“ ових дана улазимо у фазу „можда их и буде“. Све под изговором да се нешто не смије дозволити, да се нешто треба одбранити. А суштински све да они други не би дошли на власт. Тако се борба за институцију Републике Српске претворила у још једну нашу међусобну борбу око институције, односно око фотеље.
Иако су поједине Градске изборне комисије обавијестиле ЦИК БиХ да неће спроводити изборе које су расписали за 23. новембар, политичари не одбацују могућност учешћа. Сам предсједник Српске и СНСД-а Милорад Додик одбијао је сваку могућност избора, тврдећи чак да ће институције Републике Српске урадити све да не дозволе њихову реализацију. Ипак, у интервјуу америчкој новинарки Лари Логан ублажио је став. Рекао је да као предсједник СНСД-а нема никакав проблем с тим да неко из његове странке буде кандидован на изборима и да побиједи.
„Не бих имао проблем да неко из СНСД-а буде кандидован и да добије те изборе. Наша подршка је у овом тренутку велика. Сама партија је близу натполовичне већине, а моја подршка је 62 одсто. Немам страха од избора, али овдје није ствар у томе, већ у чињеници да Устав Републике Српске каже да се предсједник може промијенити само оставком или референдумом о смјени“, додао је Додик.
Извесно је да о спровођењу превремених избора неће последња бити она из Народне скупштине, него из страначких органа
А уколико на изборе изађе СНСД, тешко је вјеровати да би се ико из постојеће коалиције поставио другачије. Већ данас и из ПДП-а стиже најава о потенцијалној промјени става који су раније потврђени на страначким органима. Небојша Дринић, генерални секретар странке, рекао је да ће ускоро на сједници Предсједништва донијети одлуку о пријевременим изборима. Он је додао да је прије правоснажности пресуде Суда БиХ против Милорада Додика ПДП донио закључак да не треба излазити на пријевремене изборе и да је она и даље на снази.
„Међутим, због новонасталих дешавања, заузећемо став у наредном периоду“, рекао је Дринић. Тако се још једна прича о потреби националног јединства свела на неколико дана галаме. Нешто што је требало бити државно, постало је дневнополитичко и страначко.
Заиста, опасност од “косовског сценарија” (да нам неко други бира представнике) постоји. Али је много опасније када се у оваквим стварима олако прелази преко одлука Народне скупштине или када се народу (који је ионако довољно збуњен) шаљу толико контрадикторне поруке.
А поучени претходним искуствима, никога не треба изненадити ако 23. новембра будемо имали сасвим нормалне изборе гдје ће свака странка или коалиција имати свог кандидата. Онај чији кандидат изгуби вјероватно ће причати о нерегуларности, онај други ће се ућутати док све не прође процедуре и све ће се наставити по старом. Одлуке ће и даље доносити странке, а Народна скупштина биће само позорница.
Наслов, лекутра и опрема текста: Нови Стандард
