Током прошле и ове недеље у САД су боравили и косовска председница Вјоса Османи и премијер у техничком мандату Аљбин Курти. Резултат: више одвојених сусрета са европским и америчким званичницима, и неколико „фотографија за успомену“ од којих је она Османи и Трампа највреднија. Аналитичари у Приштини тврде да је „америчка турнеја“ показала немоћ косовске спољне политике и дипломатије. За саговорнике Косово онлајна у питању је „вађење кестења из ватре“ – покушај приближавања Вашингтону након суспензије планираног стратешког дијалога.
Пише: Ђорђе Баровић
Састанци на маргинама 80. заседања Генералне скупштине УН, а затим и сусрети са дијаспором, студентима и по неким конгресменом или сенатором – обележавају „америчку турнеју“ косовске председнице Вјосе Османи и премијера у техничком мандату Аљбина Куртија.
Посета је уследила након одлуке САД да суспендују планирани стратешки дијалог са Косовом.
Поруке Османи
Након пријема за председника Трампа у Њујорку, Османи је навела да је са светским лидерима имала „важне разговоре“ у интересу Косова. Претходно уз фотографију са америчким председником истакла је да се „протоколарно планирани састанак са председником Трампом претворио у дуг и веома садржајан разговор.
„Председник Трамп је на овом догађају провео сат и 28 минута. У просеку, то је 36 секунди по лидеру. Сада замислите какав се дуг и веома садржајан разговор могао тамо одржати…“, реаговао је дипломатски стручњак Емир Абраши.
Поруке Куртија
Премијер у техничком мандату Аљбин Курти током дискусије у Њујорку на Хадсон институту на тему „Растуће партнерство Косова и САД у одбрани и развоју“, поручио је да је партнерство са САД засновано на три стуба: дипломатији, одбрани и развоју. .
„У дипломатији се понекад суочавамо са разликама, нарочито у вези са Србијом и илегалним структурама које она одржава на Косову. Али те разлике односе се на тактику и оперативна питања, а не на вредности или стратешке циљеве“, казао је Курти
Одговор је уследио из амбасаде САД у Приштини.
„Одлука о обустави стратешког дијалога у потпуности се заснива на поступцима Владе Косова у техничком мандату. Свака сугестија да је ово повезано са Србијом или другим спољним актерима је нетачна и покушај је да се избегну кључна питања“, поручено је у понедељак из ове амбасаде.
Аналитичари, али и опозиција на Косову углавном негативно посматрају „америчку турнеју“ Османи и Куртија.
Бивши косовски премијер Иса Мустафа истиче да посете Османи и Куртија САД немају никакву улогу у обнављању стратешког дијалога са САД.
„Посета Османи и Куртија САД није истакнута као услов за обнављање стратешког дијалога. Стога нема никакву улогу. Састанци који се одржавају на јесењем заседању Генералне скупштине УН не нуде услове и могуц́ности за суштинске теме“, рекао је Мустафа.
Он је сусрете Османи назвао „симболичним и без стварног утицаја“.
„Председница се на пријему који је организован за све, протоколарно фотографисала са председником Трампом, што је трајало колико и фотографисање и руковање, а такође се фотографисала и са државним секретаром“, подсетио је Мустафа.
Што се тиче Куртијевих активности, Мустафа је рекао да се премијер у техничком мандату није састао ни са ким из америчке владе и да је дао скандалозне изјаве.
Политички аналитичар Азем Власи тврди да је суспензија стратешког дијалога са САД резултат Куртијеве „тврдоглавости“, а многи, попут аналитичарке Аиде Дергути, сматрају да је њихова посета Америци – „изборног карактера“.
То тврди и члан Социјалдемократске иницијативе Артан Нимани који је отишао и корак даље тврдњом да није било „суштинских састанака“, већ су се Османи и Курти у САД сретали са „пријатељима и познаницима“.
„Ако пажљиво анализирамо састанке које су имали, осим фотографије председнице са председником Сједињених Америчких Држава, сви остали су били сусрети међу пријатељима и познаницима, позиви у конзулате, или случајни сусрети у ходницима, хотелима и салама. Дакле, није било неког суштинског састанка какве смо навикли да видимо у ранијим посетама косовских лидера САД“, рекао је Нимани.
„Посланичка“ трагикомика
Коментаришући Куртијеву посету САД политиколог Аљбинот Маљоку каже да су његове изјаве и објашњења били „трагикомични“, али и у складу са његовом „позицијом посланика”.
„Његов говор, његов начин објашњавања, његово саморазумевање онога што мисли да би требало или јесте, у одређеним тренуцима је деловало смешно, а да не помињемо трагикомично, за однос који Косово треба да има са Сједињеним Америчким Државама“, истиче Маљоку за Косово прес.
Иронично додаје да Куртијеве изјаве и сусрете у САД треба посматрати у „складу са његовим положајем посланика“.
„Ове посете које је имао, све на нивоу америчког законодавства, у складу су са његовим положајем посланика. Владини званичници се састају са владиним званичницима, а он још није успео да има такав састанак“, наводи Маљоку.
Лоша ситуација и потешкоће
С друге стране, аналитичар Едвард Џозеф са Универзитета Џонс Хопкинс истиче за Косово онлајн да је Косово тренутно у лошој ситуацији када је реч о тренутним односима са САД.
„Слажем се да је Косово тренутно у лошој ситуацији када видите да је овог месеца Трампова администрација обуставила стратешки дијалог. Ово је веома озбиљан корак. Конкретно су навели премијера Куртија, његове изјаве и поступке. И напоменули су да су они угрозили напредак, тешко стечен напредак, који није постигнут годинама“, каже Џозеф.
Подсећа да је Косово имало потешкоћа и под администрацијом претходног америчког председника Џозефа Бајдена и то упркос „веома пријатељски настројеном“ тадашњим амбасадором САД Џефријем Ховенијером.
„За време Бајдена било је поновљених потешкоц́а са Куртијевом владом. И сада се ово наставља. И то није добро, посебно зато што је Србија ускоро покренула стратешки дијалог са Сједињеним Државама. Дакле, ово није добра ситуација за Косово“, истакао је Џозеф.
Коментаришући „америчку турнеју“ косовске председнице Вјосе Османи и премијера у техничком манданту Аљбина Куртија, овај аналитичар каже да не зна тачно са ким су разговарали.
„Не знам за њихове активности. Могу само да се надам да су сви били тамо да унапреде интересе Републике Косово која је мала земља и којој су потребне Сједињене Државе, без обзира на то ко има администрацију. Косову су потребне Сједињене Државе као пријатељ и партнер. Дакле, не знам тачно каква је била њихова агенда. Могу само да се надам да су били тамо да унапреде интересе Републике Косово“, наглашава Џозеф.
Упитан како треба коментарисати различите активности Османи и Куртија овај аналитичар не искључује „трзавице“ између косовске председнице и премијера у техничком мандату.
„Очигледно, према извештајима, постоје извесне трзавице између њих двоје“, прецизира.
Џозеф подсећа да је раније ове године имао прилику да угости Османи у Вашингтону.
„И у то време, састала се са једним високим званичником Стејт департмента, састала се са замеником државног секретара јер Марко Рубио није био у граду. Дакле, утврдила је да има слободан простор и активно ради на отварању дијалога Косова и Трамповом администрацијом, то је јасно“, навео је Џозеф.
Коментаришући суспензију стратешког дијалога Џозеф прецизира да се треба „суочити“ и са чињеницом да „Косово није једина земља која има потешкоће са ЕУ и САД“.
„Неколико земаља у региону је у кризи и имају потешкоц́а, дакле, није само Косово у питању, вец́ је Косово једна од њих. Косово сада има потешкоц́а, које су прекинуте суспензијом стратешког дијалога од стране Сједињених Држава. Али то није први пут. Куртијева влада је имала много потешкоц́а под председником Бајденом, иако је у Приштини био веома пријатељски настројен амерички амбасадор“, подсећа Џосеф.
Као ључне проблеме наводи „недостатак координације“, али и „Србију као део тензија“.
„Недостатак координације је термин који смо више пута чули. Истовремено, морамо овде нагласитида је и Србија била део ових тензија са Косовом, посебно у Банској, а такође и киднаповањем косовских полицајаца. Дакле, не можемо правити да само једна земља има потешкоц́а. Али истина је, имиџ Косова је нарушен, и ово је веома озбиљна ситуација, обустава стратешког дијалога са Сједињеним Државама“, закључује Џозеф.
Фактори и ставови
Директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовић много је јаснија од Џозефа.
У разговору за Косово онлајн тврди да је Аљбин Курти за америчку администрацију реметилачки фактор – неко „ко не може да води дијалог измађу Београда и Приштине“.
Сматра да је кључан циљ његове посете САД био да, као снажнија политичка личност на Косову „лично представи своје ставове“.
„Он је у политичком смислу снажнија личност. У његовим рукама је већа моћ, без обзира што у овом тренутку не постоји влада. Али, с друге стране, Османи има некакву тежину. И у том контексту сматрам да је Курти желео да сам објасни своје ставове, сматрајући да би на тај начин могао да ублажи ставове Америке. Али сумњам да је то у овом тренутку могуће“, истиче Јоксимовић.
Бивша амбасадорка Србије у Великој Британији сматра да, без обзира на фотографије Османи са Трампом, косовска делегација ипак није имала простор за садржајније разговоре.
„Рекла бих да неких продубљених разговора није било, да није било прилике. Знате колико је светских лидера било присутно и не верујем да је ико имао простора да се на продубљенији начин посвети овој теми која није тренутно у жижи. Али, морамо имати у виду да је управо током Трампове претходне администрације оборена Куртијева влада захваљујући деловању (Ричарда) Гренела. Курти се сматра као неко ко не може водити дијалог између Београда и Приштине који би водио неком решењу, већ је он, нека врста реметилачког фактора“, наглашава Јоксимовић.
Подсећа да су САД такође током претходног мандата Трампа имале „алтернативна и креативна решења за питање Косова“, али је тај план пропао због изостанка „пуне подршке одређених европских земаља“.
„Једна од тих земаља је била и Немачка, али и Уједињено краљевство. За сада, Трамп, с обзиром на велики број акутних криза у свету, није још показао јасне ставове у вези са дијалогом Београда и Приштине, односно како види наставак овог дијалога и позиције Америке. Да ли ће даље инсистирати на имплементацији Вашингтонског споразума или ће ући у некакав нови круг – нових креативних решења то остаје да се види. Али, какав год његов став био по овом питању, без ЕУ ће бити тешко да се дође до решења које ће заокружити ову тему“, прецизира Јоксимовић.
Изражени критички тонове према Приштини неће променити политику према Косову ни већине чланица ЕУ, али и ни САД.
„Начин на који Курти решава одређене проблеме је нешто што је евидентно критиковано међу највећим подржаваоцима независности. Али, са друге стране, уколико ме питате да ли ће се због тога генерално променити став тих земаља о ономе што је њихова политика више деценија, а то је питање остваривања пуне независности Косово, мислим да не. Неће доћи до промене такве врста политике. Пре свега они то гледају као сопствени успех и у том контексту тешко могу одустати од сопствене политике“, наглашава Јоксимовић.
Нелагода и „орбита“
С друге стране, професор политичких наука Неџмедин Спахију сматра да „нелагодност“ САД у односу на Куртија ипак неће нарушити односе са Косовом зато што је оно, као „дете Запада“ у „америчкој орбити“.
„Односи између САД и Косова су добри. Има нелагодности у ставу америчке администрације према премијеру Аљбину Куртију, али то не значи да Косово може изаћи ван ‘орбите’ САД. Ипак је држава Косово ‘дете Запада’, а понајвише САД, тако да ‘отац детету може понекад опалити шамар’, али ипак му је то дете. Не може се рећи да ће Косово остати ван утицаја САД или да ће бити одбачено, изоловано… То није случај“, каже Спахију за Косово онлајн.
Уверен је да „грађани знају да Курти има проблема у дипломатским односима“ не само са САД, већ и са другим земљама попут Албаније због „своје егоцентричности“ и да о томе сведоче резултати парламентарних избора.
„Али, то се одразило и на недавне изборе 9. фебруара када је његов углед пао за скоро десет посто. Ипак се то у некој мери одражава на гласаче на Косову“, наглашава Спахију.
Контроверзе и асоцијације
Програмски директор организације „Нови трећи пут“ Димитрије Милић каже да „америчку турнеју“ Османи и Куртија треба посматрати као протоколарну.
Ипак, истиче да је током боравка у САД Османи деловала независније од политике Куртија.
„Рекао бих да Османи делује независније од Куртијеве политике с обзиром да је Куртијева влада са својом политиком доминантно довела до једног вида политичке изолације од стране западних држава. Османи је отуда мање контроверзна и мање се из угла западних лидера са њом нужно асоцирају те политике. Првенствено и због функције на којој се налази за разлику од главе извршне функције у влади која подразумева и највећу одговорност, а самим тим и највећу одговорност за негативне последице политике“, објашњава Милић у разговору за Косово онлајн.
Коментаришући сусрет Османи и Трампа, а затим и њену изјаву да је на
пријему за председника Трампа у Њујорку имала важне разговоре у интересу Косова, Милић каже да је реч о протоколарном сусрету из ког је и настала фотографија.
„С обзиром да је на конкретном догађају био велики број лидера, ако би гледали време које је амерички председник могао да посвети по појединачном лидеру, то је врло мало. Више бих рекао да је у овом случају сусрет био протоколаран, али свакако из угла приштинске владе врло је битно да се појављује на међународним догађајима, да се сусрећу са светским лидерима јер тиме шаљу поруку да су признати од одређених релеватних држава“, наводи Милић.
Наглашава да због „историје деведесетих година“ и „политичке инвестиције у косовско питање“, највећи број косовских лидера у САД може да очекује „релативно пристојан дочек“.
„Оно што је питање је како изаћи из тренутне позиције косовске владе која подразумева сумње западних актера због различитих ескалаторних мера које су изазивале кризе“, прецизира Милић.
Као друго важно питање апострофира проблем малих држава које нису међународно признате.
„Увек постоји проблем што морају да се боре за релевантност у тренутном свету. Када постоји велики број криза и велики број проблематичних зона највећи ризик за њих је да буду ирелевантне, односно највећи проблем за приштинску владу би био када би била политички била невидљва за САД“, истиче Милић.
Наводи да тај ризик постоји због рата у Гази и Украјини, али и „пацифичких питања“ САД у односу на Кину.
„У конкуренцији тих тема није лако увек се наметнути као релевантан. То је можда највећи изазов који је објективан и који нема нужно везе са деловањем конкретних влада, али свакако је деловање претходне владе (Косова) имало утицаја да буде више изолована, а мање политички призната од стране западних лидера“, сматра овај аналитичар.
На питање колико је међународна позиција Косова уздрмана, Милић наглашава да је за Приштину највећи ризик да од држава које су је признале „буде мање релевантна“ и да не може да се наметне као „битна тема“.
„У случају да буде мање релевантна тема, да се нека друга питања попут рата у Гази, рата у Украјини или пацифичке конфронтације Америке са Кином наметну као важне теме, онда косовско питање не може да дође високо на агенду, а самим тим не могу ни западни званичници превише да се фокусирају на то питање, тако да не могу да дају много подршке. Осим тог елемента, који је објективне релеватности те теме у садашњем контексту светских односа, други елемент је претходна политика Куртијеве владе која јесте била оптерећење за западне државе када се говори о стабилности нашег региона. Тај други елемент је утицао на углед и стабилност“, закључује Милић.
