Покрет за одбрану Косова и Метохије

Три године од уклањања барикада на Северу: Како је повлачење Срба отворило пут Куртијевој контроли

Фото: КоССев

На данашњи дан, пре тачно три године, започето је уклањање барикада на Северу Косова, чиме је окончана тадашња двадесетодневна блокада путева, постављена након што су Срби колективно напустили косовске институције – полицију, судство и општине на Северу, као и поједине институције на централном нивоу. Одлука о уклањању барикада уследила је након договора са званичним Београдом, а тадашњи догађаји означили су преломни тренутак за политичку и безбедносну ситуацију на Северу.

Барикаде су уклањане синхронизовано, без интервенције Косовске полиције, уз присуство КФОР-а и великог броја медија. Тог дана, путеви у Косовској Митровици, Звечану и Зубином Потоку поново су постали проходни, а угоститељским објектима враћено је радно време. Косовски премијер Аљбин Курти тада је поручио да су „они који су поставили барикаде, сами одлучили и да их уклоне“.

Уклањање барикада уследило је у контексту већ започетог повлачења Срба из косовских институција – потеза који је у годинама које су уследиле све чешће описиван и унутар саме српске заједнице као стратешка и готово непоправљива грешка. Управо тај вакуум омогућио је владајућем Самоопредељењу да преузме пуну институционалну и административну контролу над Севером – територијалну, безбедносну и управљачку – што је у значајној мери променило изглед северних општина и свакодневни живот становништва.

Док албанска заједница ове промене доминантно описује као „ослобађање“ и „уједињење Митровице“, већина Срба их и данас види као неповољне, уз осећај губитка политичког утицаја и институционалне заштите. Такву реалност прати и висок степен несигурности, упркос званичном наративу из Приштине да су Срби ослобођени „српских криминалаца“, на чијем се челу наводи Милан Радоичић.

У међувремену, у недељу су на Косову одржани ванредни општи избори – други ове године, а укупно четврти рачунајући и други круг локалних избора. У свим овим изборним циклусима поново је учествовала Српска листа. Док је на фебруарским изборима учествовала у условима бојкота институција, пре свега како би сачувала посланичке мандате, на локалним и последњим општим изборима, ситуација се променила – Срби су се вратили у локалне самоуправе на Северу, у институције које данас функционишу под сликом косовске председнице Вјосе Османи и косовске заставе.

 

Срба и даље нема у правосуђу и полицији на Северу, не рачунајући нови кадар регрутован у међувремену.

 

Српска листа и на овим изборима остварила је убедљиву победу унутар српског бирачког тела. Освојила је 41.823 гласа, што је за више од 3.000 гласова више него на фебруарским изборима, упркос чињеници да је повлачење Срба из институција у међувремену широко препознато као политички промашај.

У таквом „промашају“ и насталом вакууму, додатно је урушен и међународни имиџ Срба са Косова. Томе су допринели сукоби са КФОР-ом у мају 2023. године, напад у Бањској, за који је јавно потврђена одговорност српске стране, као и инцидент на каналу Ибар–Лепенац годину дана касније, 2024. године, за који косовске власти оптужују Београд, иако то Србија демантује. Истовремено, пред приштинским правосуђем води се поступак против тројице Срба у вези са овим случајем.

 

Овај период бележе и масовнија хапшења и привођења Срба, укључујући и због барикада

 

Само неколико месеци након уклањања барикада, Србија је прихватила и нове међународне обавезе кроз документ познат као „Европски споразум о путу ка нормализацији односа Косова и Србије“. Иако је председник Србије Александар Вучић оштро демантовао тумачења да се тиме признаје Косово, овај документ део јавности види као де факто признање самосталности Косова, али и као међукорак ка коначном споразуму.

 

У међувремену је „нормализација односа Косова и Србије“, односно овај споразум, званично уврштена у поглавље 35 преговарачког процеса Србије са Европском унијом.

 

Изборни резултати додатно осликавају парадокс српске политичке сцене на Косову: и поред промењене реалности на терену, губитка институционалне моћи и снажног учвршћивања власти Самоопредељења на Северу, као и нових међународних обавеза Србије, подршка Српској листи међу Србима остала је готово нетакнута – па чак и ојачана.

Истовремено, Самоопредељење Аљбина Куртија додатно је учврстило своју позицију, остваривши снажнији резултат него на фебруарским изборима, са око 44,3 одсто освојених гласова и пројекцијом од 56 посланичких мандата.

Татјана Лазаревић

(КоССев, 30.12.2025)