Док Приштина чека милионе из Брисела, нерешени односи са Србијом и даље коче пут Косова ка Европској унији, пише немачки лист Зидојче цајтунг поводом посете Марте Кос Приштини, а преноси ДW.
„Ако је било повода за оптимизам у односима између Косова и ЕУ, онда је то било у јесен 2024.“ када је Марта Кос постала комесарка за политику проширења, наследивши Оливера Вархељија.
„Међутим, сазнање да персонална промена не мора значити и промену стратегије, стигло је у Приштину најкасније сада. Годину и по дана након ступања на дужност, Марта Кос је прошлог петка посетила Косово – као последњег од свих кандидата за чланство у ЕУ.
Термин се отегао и зато што премијер Аљбин Курти већ више од годину дана влада готово у техничком мандату. За 7. јун су заказани трећи парламентарни избори у последњих 16 месеци“, пише Зидојче цајтунг.
То што је дуго ишчекивана посета из Брисела стигла баш сада, непосредно пред следеће изборе, имало је разлог, пише даље овај лист.
„До 2027. за Косово је предвиђено укупно 882,6 милиона евра, што одговара готово 25 одсто годишњег косовског буџета. Ако Приштина испуни прве реформе до 30. јуна, из Брисела би стигла прва транша у износу од 90,7 милиона. То се сматра мало вероватним. Марта Кос је пре месец дана запретила да би без реформи новац био трајно изгубљен.“
Односи са Србијом
У приближавању Косова Европској унији реч је, с једне стране, о владавини права и правосудном систему, у којима се Куртију, без обзира на партијску припадност, признају умерени успеси. Ипак, Кос је брзо прешла на вечну тему – односе са Србијом.
Шпанија, Словачка, Румунија, Грчка и Кипар – до сада нису признале Косово. „А све док све државе ЕУ не признају Косово, приступање земље је про форма искључено.
У међувремену је ових пет земаља наговестило да признање Косова зависи од договора Косова и Србије“, преноси немачки лист.
„Тако ЕУ пребацује лоптицу Куртију“, констатује аутор и наводи да „он одбија да допусти формирање заједнице општина са српском већином, иако се претходна влада на то обавезала 2013. године“. Заједница општина сада мора бити „део“, а не „предуслов за разговоре“ о формалном признању од стране Београда, наводи лист.
На крају, аутор пише да се „за Србију тако нешто не би могло тврдити. Београд се никада није придружио санкцијама против Русије и демонстративно је изостао са последњег самита ЕУ-Западни Балкан у децембру прошле године.“
Зоран Косановић
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
