Више оптужби на рачун медија изнели су, након хапшења седморо директора здравствених и образовних институција на централном Косову, Српска листа и члан председништва ове стране Игор Симић, наводећи да се „прогон спроводи уз директно подстрекивање Ненада Рашића и поједних „квази новинара““. Симић је у три наврата поновио ове тврдње, међутуим, у тим оптужбама није наглашено на које новинаре се мисли, нити су изнети детаљи и чињенице који потврђују да су новинари заиста утицали на хапшење.
О оптужбама Српске листе и Игора Симића на дебаати у Медија центру Чаглавица говорили су председник Удружења новинара Србије Живојин Ракочевић уредници портала Коссев, Радија Ким, Медија центра – Татјана Лазаревић, Горан Аврамовић и Будимир Ничић.
Лазаревић и Аврамовић: Критика без аргумента и доказа
Уредница портала КоССев Татјана Лазаревић каже да у критици Симића није препознала себе, медиј који води, а ни остале колеге. Међутим, наглашава да, без обзира што поменути политичар таргетира медије без навођења о којима је реч, нико не може да остане имун на прозивке, нарочито када долазе у предизборној кампањи. Мишљења је да медији не смеју да игноришу такве поруке, али и да не дозволе да уђу у конфликт који одвлачи пажњу од јавног интереса.
„Ми имамо право да сумњамо да овакве изјаве, између осталог, за циљ имају да одвуку пажњу са правог проблема, према оној народној „држ’те лопова“.
Каже да није нимало чудно да се медији таргетирају на територијама које су друштвено и политички тензичне, али и где тамо где су владе и политичари „мајстори пропаганде“.
„Ми управо живимо, и у глобалном тренутку таквом и у специфичном тренутку где су наши политичари мајстори пропаганде а не демократије и пруларизма, а ми имамо обе ситуације такве : тензично друштвоно-политчко окружење и политичаре који се баве пропагандом, агитпропом, спином… Медије наравно на које утичу и притом налазимо се под једном дворструком паљбом пропаганде када причамо о самим политичким екосистемима“, каже Татјана Лазаревић.
„Легитимна критика подразумева аргументе, конкретне примере, доказе и врло је важно да не заборавимо никад да је право јавности да увек преиспитује рад медија. Међутим, притисак почиње онда када се медији и новинари таргетирају, без јавно изнешеног доказа, етикетирају се и када се представљају као непријатељи, а не као професионалци чији се рад професионално анализира и критикује. И та критика је посебно опасна када долази, пре свега, са политичког врха, односно када долази од представника власти и институција, јер тада таква врста прозивке, нећу рећи критике, таквог покушаја дискредитације је много опаснија и има много шири ефекат – што због институционализације таргетирања, што због опсега утицаја на јавност“, казала је Лазаревић.
Горан Аврамовић, главни и одговорни уредник Радија Ким посебно се осврнуо на Симићев одговор да „сви знају“ о којим се „квази новинарима“ ради, истичући да се тиме губе докази и аргументација.
„Када ви користите синтагму „сви знају“ ви заправо користите реторичку пречицу да дођете до закључка. Ви не говорите о доказима, нисте прецизни, не разматрате цео процес него се кријете иза те неименоване одреднице „сви знају“, не кажете „ја знам, и зато што ја знам, нудим доказе“. Губи се критичко мишљење јер нема преиспитивања, јер ако „сви знамо“ онда нема потребе да постављамо питање – „ а, како то сви знамо, шта знамо, шта смо сазнали и како смо то сазнали“…наводи Аврамовић истичући да се ни он, ни редакција нису препознали у прозивци Симића. Нагласио је да архива вести Ким радија, од 25 година, јасно образлаже због чега је то тако.
Аврамовић је подсетио на податак из истраживања НВО Актив – „Анализа трендова 2025“ по којем 53,8 посто Срба јужно од Ибра не верује ниједном политичару.
Ракочевић апелује да се не напада медијски ентитет
Да постоји плуралистичко друштво, јавна свест не би дозволила атмосферу у којој се без чињеница, навођења имена и аргумената може оптужити читав један ентитет, каже председник Удружења новинара Србије Живојин Ракочевић.
„Оно што се не схвата је чињеница да су медији и медијска заједница су етнтитет који би требало, нарочито у оваквим друштвима, да пружа извесну врсту стабилности, не само у погледу информисања и преношења, него у погледу личних, животних и свакодневних одлука“.
Ракочевић каже да је медијска заједница „додирнута“ свесним уопштавањем и колективном одговорношћу која јој се приписује.
„Нема масе која је одговорна за нешто или нема колектива који одговара за нешто, има појединаца, има судова, има институција, има имена и на том нивоу ми морамо завршити ову причу и подвући овај скуп као једну врсту апела – Останите у својим политичким идеологијама, останите у својим политичким сферама, останите у својим међуполитичким сукобима, одустаните од идеје да се један ентитет који је толико битан за овај простор, напада на начин на који се напада, фронтално, без аргумената, без имена, без ако хоћемо смисла и идеја“, каже Ракочевић.
Ничић: Хајка и цртање мете
Директор Медија центра Будимир Ничић такође наглашава да се није препознао у прозивци Игора Симића, истичући да Српској листи није раније био проблем да упути критике на његов рачун. Такође, каже Ничић, ни због чињенице да је овај медиј једини организовао дебату на којој се говорило о отпуштању запослених у образовању и здравству.
Ничић истиче да је веома опасно таргетирати новинаре који се, како каже, можда баве истраживачким новинарством и пишу о процесима нелегалне градње, корупцији или криминалу.
“Ако ви водите хајку и нацртате мету некоме на чело, можда тај неко други искористи ситуацију па можда нападне тог новинара, можда га повреди, можда га не дај боже убије, па не знам како ћете после рођацима, браћи, кумовима или пријатељима да објасните како ви нисте криви што сте му цртали мету”, каже Ничић.
“Врло је опасно да се не само политичари, него свако ко је у јавном животу, односи на овакав начин, не само према медијима, него и према свим људима, јер не знате шта може да се деси и шта може неко други уради, а да ви за то будете одговорни“.
Поручио је да постоје правосудни органи, али и регулаторна тела којима политичари могу да се обрате уколико сматрају да су медији прекршили новинарски кодекс.
Учесници дебате у Медија центру су указали и на друге проблеме са којима се суочавају медији на српском на Косову. Посебно је наглашен проблем недостатка кадрова и финансија у локалним медијима.
Председник УНС-а Живојин Ракочевић је казао да је позиција локалних медија на Косову била много боља 2001. године него данас, те да је међународна заједница више помагала медије након завршетка бомбардовања него што је то случај данас.
“Ако има новца за оружје а не за медије, свет је пропао”, закључио је Ракочевић.
Зорицца Воргучић
