Иако се чекају коначни резултати, јучерашњи ванредни парламентарни избори на Косову, трећи у последњих 16 месеци, највећим албанским странкама донели су мање гласова него на изборима у децембру прошле године. Губици су значајнији ако се подаци упореде са изборима из фебруара 2025. године. Са друге стране, српске странке, посебно Српска листа, забележиле су раст подршке.
Још током изборног дана било је јасно да бирачи неће у великој мери изаћи на гласање. Централна изборна комисија правила је пресеке излазности, али у сваком обраћању јавности председник ЦИК-а констатовао је да су проценти мањи у односу на исти период у децембру.
Подаци још увек нису комплетни, данас се очекује верификација резултата политичких субјеката на основу образаца попуњених на бирачким местима, али недостају гласови из дијаспоре и условни гласови. Међутим, јасно је да великих одступања не може да буде.
Према прелиминарним резултатима, које је синоћ саопштио председник ЦИК-а Крешник Радоњићи излазност на Косову је 36,33 одсто. Излазност у децембру, истина коначна, била је 47,68 одсто, али свакако се не може очекивати да укупна излазност сада може надоместити разлику већу од 10 одсто.
Сходно мањој излазности, четири највеће албанске странке претрпеле су губитке, а мање гласова одразиће се и на њихову моћ у парламенту, односно на број мандата.
Самоопредељење је поново освојило највише гласова, али је претрпело значајан пад подршке. Странка која је у фебруару освојила око 370.000 гласова, а у децембру више од 480.000 – за сада, према прелиминарним подацима, има мање од 300.000 гласова. Колико ће до краја пребројавања и уз подршку у дијаспори, која се сматра њеним највећим упориштем, поправити резултат, видеће се ускоро, али резултат са децембарских избора за странку Аљбина Куртија остаће недостижан.
Друго место и даље држи Демократска партија Косова, али и та странка је изгубила значајан број гласова. На изборима у фебруару подршку јој је дало више од 195.000 бирача, у децембру је тај број био за неколико хиљада мањи, али с обзиром на податке са јучерашњих избора, пад подршке је значајан. На 99,44 одсто обрађених бирачких места на Косову за ДПК је гласало нешто више од 146.000 бирача.
На трећој позицији је Демократски савез Косова, код којег је такође присутан тренд пада подршке. Та странка је највећи пад претрпела између фебруара и децембра, са нешто више од 170.000 на нешто више од 126.000 гласова. Према актуелним подацима, ДСК је освојио нешто више од 122.000 гласова, што оставља могућност да понове резултат из децембра, чиме у тој странци свакако не могу бити задовољни.
Четврта ће на изборима поново бити Алијанса за будућност Косова, која је у међувремену променила име у Алијанса. На изборима 9. фебруара, на које је изашла у коалицији са Нисмом, освојила је нешто више од 66.000 гласова, да би тај резултат у децембру када је пред бираче изашла самостално, пао на око 52.000. За сада, Алијанса има нешто мање од 50.000 гласова, па је до краја пребројавања могуће да достигну резултат од пре шест месеци.
Када је реч о српским странкама, Српска листа бележи константан раст подршке – у фебруару је освојила нешто мање од 40.000 гласова, већ у децембру је резултат био бољи – већи од 42.000 гласова, а према још увек непотпуним подацима – на јучерашњим изборима освојила је више од 43.000 гласова подршке бирача.
Странка За слободу, правду и опстанак, која осваја убељиво мање гласова од Српске листе, такође је забележила раст – са нешто више од 4.000 у фебруару до актуелних нешто више од 5.000 гласова.
За претварање гласова у посланичке мандате још увек је рано, јер резултати нису коначни, али се и ту могу са приличном сигурношћу констатовати неке ствари, па аналитичари оцењују да би, на основу тренутних пројекција резултата избора, Самоопредељењу припало 48 мандата, док би Демократска партија Косова имала 24, Демократски савез Косова 20, а Алијанса осам мандата.
А, то значи исти број посланика за Самоопредељење као у фебруару и мање него у децембру, када их је имало 57.
Исти је случај и са ДПК, ДСК и Алијансом. Демократска партија Косова је и у фебруару освојила 24 мандата, ДСК је и тада имао 20 посланика, као и Алијанса која је тада, истина у коалицији са Нисмом, имала осам посланичких места.
Српска листа је у сва три изборна циклуса убедљиво иза себе оставила странку За слободу, правду и опстанак, али је у два досадашња изборна циклуса освојила девет од 10 мандата намењених српској заједници. Разлог за то лежи у чињеници на коју су више пута указивали из Српске листе, да партија За слободу, правду и опстанак успева да освоји један мандат захваљујући гласовима из албанских средина.
