„Ниска излазност на ванредним изборима на Косову показује да су грађани фрустрирани политичким хаосом.“, закључио је Рихо Терас, известилац Европског Парламента за Косово, дан након одржаних ванредних парламентарних избора на Косову. Истовремено, огласила се и шефица европске дипломатије, Каја Калас, која је оценила да су демократски и инклузивни избори на Косову отворили могућност за излазак из више од годину дана дуге политичке блокаде, поручивши да политички лидери сада морају конструктивно да се ангажују како би се што пре формирала нова влада.
Калас се огласила на друштвеној мрежи X, дан након одржаних ванредних парламентарних избора на Косову.
У својој објави, она је истакла да напредак у дијалогу Београда и Приштине, као и нормализација односа са Србијом, остају од суштинског значаја за напредак Косова на европском путу.
„Демократски и инклузивни избори на Косову отварају врата за окретање нове странице након више од годину дана политичког застоја. Политички лидери сада морају конструктивно да се ангажују како би осигурали брзо формирање владе. Напредак у дијалогу Београда и Приштине и нормализација односа са Србијом остају кључни за напредак Косова на европском путу“, поручила је Калас.
Терас: Потребна сарадња политичких странака
На потребу сарадње међу политичким актерима на Косову указао је и известилац Европског парламента за Косово, Рихо Террас.
Он је, такође путем друштвене мреже X, оценио да ниска излазност на ванредним парламентарним изборима показује да су грађани фрустрирани политичким хаосом.
„Потребна је сарадња свих политичких странака како би се земља вратила на прави пут и наставила да се креће ка Европској унији“, поручио је Терас.
На компромис међу политичким снагама на Косову, позвала је претходно и европкса комесарка за проширење Марта Кос, која је истакла да је то битно у процесу европског пута Косова.
Прелиминарни резултати
Данас почиње процес пребројавања гласова за кандидате за посланике, потврдила је косовска Централна изборна комисија.
Како је то био случај и током претходних изборних процеса, пребројање ових гласова одвијаће се у општинским центрима за бројање.
Према прелиминарним резултатима и без условних гласова и гласова дијаспоре, највећу је међу истакнутим албанским странкама подршку добио Покрет Самоопредељење – 42,91 одсто односно 299.152 гласа.
Одмах испод њих је ПДК са 21,12 одсто освојених гласова или 147.220, затим и ЛДК који је освојио 17,58 одсто односно 122,575.
Ту је и ААК који је на овим изборима освојио 7,16 одсто или 49.917 гласова.
Када су у питању српске странке, ту је највећу подршку добила Српска листа, која се по броју гласова налази одмах испод ААК.
Они су освојили 6,18 одсто гласова или 43.071 глас.
Досадашњи подаци показују пад подршке Покрету Самоопредељење у односу на такође прелиминарне резултате на децембарским изборима, те пораст подршке осталим албанским странкама.
