Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Aљбин Курти: Анализираћемо нејасноће Вашингтонског споразума са Бајденовом администрацијом

(Фото: Коссев)

Аљбин Курти је други пут у последњих годину и по дана главни глумац у политичком трилеру промене власти на Косову.

Његова странка – Самоопредељење је други пут заредом победила на ванредним парламентарним изборима, а убедљив тријумф Куртију доноси премијерску функцију – други пут.

Први мандат му је трајао само педесетак дана.

„Овога пута имаћемо већину, неће бити четири месеца преговора са мањим партнером, а имамо и искуство четири месеца на власти.

„Заједно са председницом (Вјосом) Османи имамо подршку народа какву нико није имао у послератном Косову – то је велика прилика, али и одговорност“, каже Курти у разговору за BBC.

Већ у изборној вечери, нагласио је да му дијалог са Србијом неће бити међу првим приоритетима, па појашњава да ће радити на ономе што желе грађани Косова, без обзира да ли су Албанци или Срби.

„Ја нећу запоставити важност дијалога, али сва истраживања показују да је дијалог људима на Косову на месту шест или седам.

„Ја ћу учинити уступак и ставити га на четврто место, одмах иза прва три кључна: запошљавање, правда, пандемија корона вируса – и који од ова три могу да заменим дијалогом?“, пита се Курти.

Самоопредељење је на изборима освојило више гласова од наредне три странке, па ће за формирање владе Куртију, по свему судећи, бити довољни посланици мањинских заједница.

Каква је судбина Вашингтонског споразума

У месецима између два Куртијева мандата, премијер Косова Авдулах Хоти потписао је Вашингтонски споразум, као резултат дипломатске иницијативе Ричарда Гренела, изасланика доскорашњег председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа.

„Никад у животу нисам видео међународни споразум са тако много елемената, а тако кратким текстом“.

„Треба да седнемо са председником Бајденом и његовом администрацијом и проверимо шта је позадина тих тачака јер има много нејасноћа“, каже Курти.

Већ у време потписивања Споразума, Курти је оштро критиковао неке одредбе, попут тачке којом се Косово обавезује да у наредних годину дана не тражи чланство у међународним организацијама.

„То је у супротности са нашим Уставом. Ако пробам да поштујем ту одредбу, смениће ме Уставни суд – то једноставно није изводљиво.“

За Куртија је упитна и изводљивост инфраструктурних пројеката којима се посебно поносио амерички изасланик Гренел.

„Најпре желим да видим студију о изводљивости за аутопут Ниш – Приштина, јер ми у време пандемије немамо средстава за такве пројекте. Људи су уморни од великих аутопутева, они су заправо затворени токови који уништавају наша села и претварају Косово у транзитну земљу, уместо у ону у којој је добро живети.“

Будући косовски премијер каже да је спреман да предводи приштинску страну у будућем дијалогу, али упозорава и шта сматра под нормализацијом односа.

„Када кажем нормализација односа, ја не желим да се она гради на даљој ненормализацији обе стране. Желим нормализацију односа Косова и Србије, али желим и нормализацију Србије, као што желим нормализацију Косова“.

Из првог премијерског мандата издвојиће пример како су се, уз посредство КФОР-а и италијанске амбасаде, о борби против пандемије вируса корона борили министри здравља Косова и Србије.

„Више дијалога и сарадње ће нас зближити, посебно ако смо у областима где можемо да осетимо напредак – пандемија је била догађај без преседана и водили смо дијалог. Такав нам дијалог треба, где су људи они који имају користи, а досадашњи дијалози водили су се мотивом да се спаси кожа или сачува лице једног или другог политичара“.

Од Србије – ни америчко-немачке вакцине

И док се поноси примером дијалога министара здравља из првог мандата, пред други премијерски мандат Аљбин Курти привукао је пажњу изјавом да не би прихватио донацију вакцина против вируса корона од Србије јер су оне кинеске и руске, а Косово је окренуто Западу.

BBC: Шта ако вам Србија понуди вакцине Фајзер-Бајонтек?

Курти: Када се формира влада, одмах ћемо одвојити наша средства за вакцине и направити приоритете међу групама у друштву.

Најпре ћемо разговарати са Европском унијом (ЕУ) јер је ЕУ толико инвестирала овде да можда Косово није интегрисано у ЕУ, али је ЕУ у потпуности интегрисана на Косову.

Наша оријентација је сасвим окренута ка Западу и не слажем се са спољном политиком Србије која није окренута само на ту страну.

BBC: Али ово је здравствено питање?

Курти: Знам, али те земље га не виде као здравствено питање.

BBC: Дакле, да ли бисте одбили неколико стотина вакцина које би могле да спасу животе на Косову, ако их прави Фајзер, само зато што долазе из Србије?

Курти: Радије ћемо да их купимо на некој другој страни. Не волим ствари које имају позадину, а са спољном политиком Србије се не слажем.

Да је Србија окренута ЕУ и НАТО-у, размислио бих.

Како ће Самоопредељење поново у владу са Српском листом

Када Аљбин Курти одговара на питања о односима са српском заједницом, инсистира да су проблеми Албанаца и Срба на Косову исти.

„Створићемо инклузивност са два кључна мотива – инвестиције које воде запошљавању и борба против корупције. Без обзира на националност, људи не виде фер однос у институцијама, као што не виде ни напредак“.

Ипак, разлике се појављују када говори о Српској листи, политичкој организацији блиској званичном Београду која је и на овим изборима освојила свих десет мандата гарантованих српској заједници.

То ће, према косовском Уставу, Српској листи донети једно или два места и у будућој влади, против чега је Курти гласно био када је претходни пут формирао кабинет.

„Они су гласали против моје владе, а у њој су имали два министра са којима сам добро сарађивао, није било ниједне жалбе на моје потезе и понашање, а гласали су за обарање наше владе. Једне ноћи, аутоматски, као да је неко притиснуо дугме, гласали су за обарање владе“.

Као кључни разлог проблема у сарадњи, Курти наводи недостатак поверења.

„Тешко је изградити поверење када неког укључите, а онда вас они сруше и придруже се опозицији. Недостатак аутентичности, независног размишљања код Српске листе чини ме веома несигурним у сарадњи, јер је за сарадњу неопходна предвидљивост – а у име Српске листе одлучује неко други, они су само гласачка машинерија у парламенту.“

Ипак, будући премијер каже да ће поштовати Устав, али се нада да још постоји шанса да у расподели српских мандата бар један не оде Српској листи.

„Тешко је ако постоји инсистирање да постоји само једна партија за Србе. Подсећа све то на ону неславну паролу из деведесетих – тада је требало да сви Срби, где год да су, буду у једној држави, а сада сви косовски Срби треба да буду у једној партији.“

Мањински „изборни инжењеринг“ и Београд

Постизборне дане на Косову обележавају тврдње бошњачких странака да су до мандата, који су гарантовани овој заједници, дошле листе које су већину гласова освојиле у срединама где не живе Бошњаци, већ Срби.

„Морамо да видимо коначне резултате, све гласове треба пребројати, а онда овим жалбама треба да се позабави суд и то треба да сачекамо. Веома је лоше ако је неко користио грађане као пионе који се могу жртвовати на шаховској табли, то је напад на демократију и парламентарни систем. Нисам ово могао да предвидим и јасно је да су се ствари дешавале нетранспарентно, а неко је имао план и стратегију – мислим да то није Српска листа, али јесте Београд“, оцењује Курти.

Како до послова и правде

Аљбин Курти каже да је свестан да се на власт враћа у тренутку када је привреда Косова додатно ослабљена пандемијом, економском кризом на глобалном нивоу.

Каже да ће новац за реформе пронаћи понајвише у самом систему.

„Смањићемо трошкове администрације, преобликоваћемо јавне инвестиције – не више у асфалт, што је био случај на Косову, где је шест пута више потрошено на путеве него на образовање и пет пута више него на здравство. Желим да дијаспора почне да улаже у отаџбину јер су иностранству и наша радничка класа, а и неки од наших најбогатијих бизнисмена, као и професори, најбољи студенти“, каже Курти.

Он додаје да Косово чека и реформа тржишта рада које би требало чвршће да се повеже са образовним системом што би смањило драматично велики број младих који одлазе у иностранство.

Ипак, иако су му циљеви били слични и пре годину и по дана, власт му није дуго потрајала – срушили су га тадашњи коалициони партнери из Демократског савеза Косова (ДСК).

Сада има стабилнију већину, али и идеју како да је додатно оснажи.

„Поштоваћемо Устав и законе, сарађиваћемо и са опозицијом јер ово је био земљотрес и треба да видимо ко га је преживео. Ови избори су били више од избора, били су референдум, а сада бих желео да видим посланике више као представнике народа који је за њих гласао на референдуму, него као представнике странака.“

У тој формулацији крије се и Куртијево решење за највећу претњу по трајност његове владе – избор председника Косова.

За наследника Хашима Тачија неопходно је да бар две трећине од 120 посланика буде присутно у сали када се кроз три круга тражи најпре већина од 81, па у последњем кругу гласања од 61 посланика.

У случају неуспеха, иде се на нове парламентарне изборе.

Курти инсистира да на то место буде изабрана тренутна вршитељка ове дужности Вјоса Османи и сматра да га то неће коштати стабилности.

„Косово има председника и мислим да Османи треба да остане на положају јер ради добре ствари у спољној политици и интегритету институција, изражавању воље народа. Мислим да ће бити довољно гласова посланика, и из опозиције, који ће сматрати да је разумно остати у сали и гласати, па чак и против, а уз то неће имати интерес да иду на изборе“, каже Курти.

Истовремено посланици попут Беџета Пацолија, који се такмичио на листи убедљиво пораженог ДСК-а, најављују управо такав став.

Због свега тога, упркос чињеници да му је први мандат окончан после 52 дана, Аљбин Курти ће на питање да ли ће ова влада трајати пун мандат, јасно одговорити:

„Да.“

Тринаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Извор: KoSSev

 

Став

Патријарх Порфирије: У мојим молитвама на првом месту ће бити Срби на страдалном Косову и Метохији, који су у нераскидивом јединству са нашим народом у Републици Србији, али и са нашим народом који живи у Републици Српској, Црној Гори, у Босни и Херцеговини у целини

Прочитај више...