Број Албанаца који живе у иностранству процењен је на више од 1,2 милиона у 2024. години, што је 230.000 људи више него у 2015. години. Стопа емиграције достигла је 31,1 одсто, а то је друга највиша стопа на Западном Балкану и у Турској, преноси Њузмакс Балканс.
Емиграција, старење становништва и ниско учешц́е у обуци смањују радну снагу Албаније, док број слободних радних места брзо расте.
Становништво је опало за око 430.000 између 2011. и 2023. године. Смањење од око 14 одсто довело је број сталног становништва на око 2,4 милиона, пад који извештај ОЕЦД-а „Индекс политике малих и средњих предузец́а на Западном Балкану и у Турској 2026. – Економски профил Албаније“ приписује континуираној емиграцији и ниској стопи фертилитета.
Извештај, који процењује политике и услове за развој малих и средњих предузец́а у земљи, истиче да притисак на тржиште рада превазилази број становника који су отишли из земље.
Тренд ц́е се вероватно наставити. Истраживање из 2023. године показало је да би скоро две трец́ине становништва радног доба (око 67 одсто) размотрило емиграцију ако би им се пружила прилика, док је око 13 одсто рекло да ц́е вероватно отиц́и у наредним годинама.
Одласци су све више усмерени на висококвалификоване раднике, што повец́ава притисак на компаније које траже специјализовано особље.
Око 95 одсто анкетираних предузец́а позвало је на снажније владине акције како би се задржали таленти у земљи и решили недостаци на тржишту рада.
Истовремено, становништво које је остало у Албанији брзо стари. Просечна старост је порасла са 35,5 година у 2011. на 44,3 године у 2024. години.
Један од пет становника сада има 65 година или више. Само између 2024. и 2025. године, број људи старости 65 и више година повец́ао се за више од 21.000. У истом периоду, број младих људи старости 15-29 година опао је за више од 18.000. Комбинација емиграције и старења довела је до смањења становништва радног доба за 18,3 одсто од 2011. године, сужавајуц́и базу из које предузец́а могу да регрутују.
С друге стране, темпо преквалификације радне снаге остаје низак. Само 1,6 одсто људи старости од 25 до 64 године учествовало је у образовању или обуци у 2024. години, преноси Њузмакс Балканс на албанском језику.
Ово је било само 12 одсто просека Европске уније, где је учешц́е достигло 13,3 одсто. Разлика у односу на ЕУ се повец́ава. Учешц́е у образовању одраслих у Албанији повец́ано је за само 0,5 процентних поена од 2016. године, док је у Европској унији индикатор порастао за више од три процентна поена у истом периоду.
Ниско учешц́е у обуци постаје проблематичније како се повец́ава потражња за радницима. Албанија је регистровала више од 61.000 слободних радних места у 2023. години, што је повец́ање од 54 одсто у односу на претходну годину. Око 75 одсто њих била су новоотворена радна места.
Повец́ање броја слободних радних места није прац́ено сличним смањењем незапослености. Стопа незапослености остала је на 9,4 одсто у 2024. години, док је дугорочна незапосленост износила 6,6 одсто, у поређењу са 1,9 одсто у Европској унији. Индустрија је чинила 33,8 одсто слободних радних места, трговина 14,6 одсто, а смештај и угоститељске услуге 14,2 одсто.
Према ОЕЦД-у, комбинација великог броја слободних радних места и сталне незапослености сугерише да проблем није само недостатак оних који траже посао. Она одражава структурну неусклађеност између вештина које послодавци траже и оних које су доступне постојец́ој радној снази. Без проширења програма преквалификације и обуке, посебно у секторима који стварају највише радних места, извештај упозорава да би овај јаз могао да се настави или прошири, ограничавајуц́и и економски раст и резултате запошљавања.
