Питање употребе албанског језика у Северној Македонији поново се нашло у центру друштвене дебате. Дискусија је добила на замаху одлуком Уставног суда да одбије тужбе опозиционих албанских партија које су оспориле закон систем „Безбедан град“, јер не омогућава да се поруке о саобраћајним казнама шаљу и на албанском језику. На политичкој и друштвеној сцени приметна је подела у тумачењу да ли се Закон о употреби језика доследно примењује и да је албански језик званични језик на целој тероторији земље.
Пише: Дарко Савановић
Док политички аналитичар Сефер Селими сматра да је питање о Закону о употреби језика који, како каже, подразумева употребу албанског језика дефакто као другог службеног језика на целој територији земље, више политичко питање, дотле његов колега Сотир Костов тврди да је једини службени језик за међународне односе и у целој Републици Македонији македонски језик и да је свако друго тумачење ненаучно.
Јавна дебата је добила на замаху након одлуке Уставног суда да одбије захтев за поништење одредби Закона о прекршајима у вези са системом „Безбедни град“. Албански опзициони политички блок поднео је неколико иницијатива и затражио преиспитивање да ли се употреба албанског језика поштује у комуникацији са грађанима код изрицања казни за саобрац́ајне прекршаје регистроване у систему „Безбедан град“.
Председник Уставног суда Дарко Костадиновски је, објављујући одлуку о одбијању тих инциијатива, рекао да се поруке о казнама могу слати на македонском и енглеском језику, али не и на албанском.
Ова одлука Уставног суда је изазвала низ реакција међу опозиционим албанским политичким странкама.
Демократска унија за интеграцију оценила је да Костадиновски својим поступком прекорачио своје надлежности и брутално интервенисао у правни поредак и међуетничке односе у земљи и затражила његову оставку.
Дебата о улози службених језика додатно је интензивирана након инцидената са министарком просвете Весном Јаневском, поводом њених изјава о употреби албанског језика на јавним догађајима. У неколико јавних наступа, упркос реакцијама новинара да говори на албанском или да доведе преводиоца приликом давања изјава медијима, она је била категорична да је македонски службени језик државе и да јој преводилац на јавним наступима није потребан.
У дебату се укључио и премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски који је са скупштинске говорнице, одговарајући на питање једном албанском опозиционом посланику, поручио да је према Уставу службени језик на целој територији македонски језик и његово ц́ирилично писмо, али да у следец́ем члану имају допуне за јединице локалне самоуправе где етничке заједнице као службени користе свој језик тамо где их има више од 20 одсто.
Бивши председник Северне Македоније Стево Пендаровски има другачије тумачење и сматра да је и албански језик службени језик, јер Албанци чине 20 одсто становништва и да је главни проблем практична примена закона, посебно од институција и правосудног система.
„Албанци могу да користе језик, али у многим случајевима не видимо његову пуну примену у институцијама и судовима. Важно је поставити питање да ли се ова права примењују у свакодневном животу. Законом је утврђен ниво, али га не видимо у стварној употреби међу људима. Албанац који овде живи требало би да се запита да ли се ова права примењују у свакодневном животу. А ако се, упркос томе, не спроведу у потпуности, онда ц́е бити оних који би желели да оспоре чак и оно што пише у закону“, рекао је Пендаровски.
Бивши председник је у том интервјуу рекао и да је један грађанин поднео иницијативу Уставном суду, тражец́и укидање Закона о употреби језика, што би, како је рекао, могло да изазове велики проблем ако закон буде укинут.
Уставни суд је демантовао Пендаровског, тврдећи да је та његова изјава нетачна и да се не ради о „подносиоцу који је непознат јавности“, вец́ о 13 иницијатива које је поднело 45 подносилаца, укључујуц́и политичке странке, професоре, адвокате, удружења и грађане.
„Поред тога, прејудицирање одлуке Суда, као и претпоставке о могуц́им последицама одлуке, представља непримерен приступ који може утицати не само на углед Суда, вец́ и на перцепцију правног поретка и институционални интегритет државе“, наводи се у реакције Уставног суда Северне Македоније.
„Ствара се аверзија према албанском језику“
Политички аналитичар Сефер Селими оценио је да је питање о Закону о употреби језика, који подразумева употребу албанског језика де факто као службеног језика на целој територији Републике Македоније, као другог службеног језика, више политичко питање.
„У једном делу нашег друштва непотребно се ствара аверзија и отпор према албанском језику, подстакнута националистичким, па чак и шовинистичким разлозима према неподношењу или на неки начин неприхватању албанског идентитета државе. Отуда, свакако да политичке партије циљају да сакупљају политичке поене при употреби оваквих приступа према другој највећој заједници у Републици Македонији, а тиме и поткопавају међуетничке односе“, рекао је Селими.
Према њеховим речима, да би могли у потпуности да разумемо овај процес треба да се подсетимо да се употреба албанског језика унапређивала у неколико фаза и то из више разлога и због отпора у једном делу друштва.
„Албански језик као службени језик је један од стубова Охридског оквирног споразума, споразума који је спречио грађански рат у нашој држави и креирао је Македонију или форматирао је Македонију да буде грађанска држава, где заједнице могу слободно свој идентитет да негују и да га изразе без да притом буду дискриминисане или да подлегну неким рестриктивним или другим мерама које су се дешавале пре него што се стигло до Охридског споразума“, рекао је Селими.
На питање како коментарише захтев Уставном суду за преиспитивање одредби овог закона, он је рекао да је то легитимно и да сваки грађанин има право да подноси такве иницијативе Уставном суду.
„Али Уставни суд треба да се понаша достојанствено према својој обавези и својим надлежностима које има и да се не претвори у инструмент политичких партија и да имплементира политичке агенде и политичке циљеве. Зато је веома важно да се понашају као одговорна институција која доноси одлуке које могу озбиљно да утичу у целокупној друштвеној клими, али и да подстичу озбиљне процесе који су по свему као Пандорина кутија и могу да доведу до озбиљних процеса у држави“, рекао је Селими.
Политички аналитичар Сотир Костов каже да је једини службени језик за међународне односе и у целој Републици Македонији македонски језик и да је свако друго тумачење ненаучно.
„Ова материја је уређена Уставом и законима, па чак и подзаконским актима јединица локалне самоуправе. Устав смо последњи пут променили за ову област, имали смо амандмане који су произашли из Оквирног договора и веома се добро сећам да амандман пет, који је сада преточен у члан седам Устава, веома лепо уређује ову материју и да дословно овако каже: службени језик на целој територији Републике Македоније и у међународним односима је македонски језик. Све је јасно, не треба да објашњавам“, рекао је Костов.
Истакао је да став 2 каже да и други језик може бити службени језик тамо где припадници неке заједнице чине више од 20 одсто, на начин уређен овим чланом у органима и телима јединица локалне самоуправе, али и да се то не одоси само на албански, већ и језике других етничких заједница.
„То је множина, нису само Албанци, Турци, Бошњаци, Срби, Власи и сви који су у Македонији када комуницирају са органима и телима на државном нивоу. И то је случај када сама јединица локалне самоуправе може донети одлуку да неки језик прогласи за службени језик, али у јединици локалне самоуправе значи имамо локалну употребу. За државну употребу једини службени језик за међународне односе и на целој Републици Македонији је македонски језик. Свако друго тумачење је ненаучно“, рекао је Костов.
Према његовим речима, један мањи део политичара и аналитичара и најмањи део новинара „потпаљују“ међуетничка питања, па је зато потребно пратити уставне норме и законске норме.
„Ако пратимо оно што говори господин Пендаровски и део албанских политичара, не сви, ми смо направили једну кратку анализу, треба да направимо промене у 68 области, да мењамо скоро из корена, све треба да мењамо, то знате шта је, све паре, униформе и тако даље, и све потом треба да мењамо неких 30-40 закона од којих је добар део, неки су и системски закони, и ми као држава, као нација, као друштво немамо толико пара, али погрешно тумачење ово повлачи“, рекао је Костов.
„Не треба нам албанизација Македоније“
Истакао је да његова анализа каже да у 31 општини у Северној Македонији постоји употреба службеног језика, на локалном нивоу, на два и више језика.
„Најчешће су два, па су три језика, па су четири језика. А у четири општине од укупно десет у Скопљу такође имамо службену употребу на два и три језика. То су албански, турски, ромски, српски, бошњачки. Сада у Македонији има 80 општина заједно са градом Скопљем. Ако се у 31 од њих употребљавају језици, а за службену употребу поред македонског народа и мањина, где ту ми видимо неправедност? Нема неправедности“, рекао је Костов.
Према речима Костова, сви међународни релевантни експерти и институције када оцењују македонско друштво и државу са аспекта демократије, права и слобода грађана кажу да су међународни стандарди и норме чак и превише примењени изнад нивоа онога што значи примена у Европској унији и у свету.
„Што значи да смо ми најдемократскија држава у погледу употребе језика и писма Албанаца, Турака, Срба, Бошњака, Влаха и тако даље. Хајде сада да идемо по областима: имамо образовање основно, средње, високо, може свако на свом матерњем језику да употребљава, личну карту, свако може на свом матерњем језику да је добије, може да добије путну справу, У медијској сфери имамо и телевизије, имамо и радија која говоре и на другим језицима, имају специјалне програме. Да не кажем од националних, имамо Други сервис МТВ, имамо скупштински сервис. Сада да их не бројим, имамо албанске телевизије, имамо турске телевизије, ромске и тако даље“, рекао је Костов.
Према његовим речима, не постоји неправедност или рестриктивно давање права у погледу језика и образовања и све је регулисано, али, како је рекао, неко жели да језички пејзаж албанизује.
„Имамо велику широку платформу и једноставно треба да се држимо закона, треба да се држимо Устава, јер свако чачкање по њима повлачи промену Оквирног договора, поново анализира Оквирни договор. Он не спомиње албански језик, он спомиње 20 одсто. Сада је неком увредљиво. Не, не односи се на Албанце, односи се на све мањине у Републици Македонији. Значи све је регулисано, али неко жели језички пејзаж да албанизује. У једном селу Цер, у једном Делчеву, у једним Митрашинцима, сада идем на исток, или доле на југ у једном Валандову, албански језик да буде службени језик. Зашто? Па, ово је Македонија. Значи, нама не треба албанизација Македоније јер имамо Албанију, имамо Косово. Ово је Македонија“, рекао је Костов.
