Тек завршено обраћање председника Србије о мерама које ће држава да предузме на Косову и Метохији, изазваће различите реакције и у домаћој и у међународној јавности.
Осим неких мера социјалног карактера, као и правних одлука које тек треба да прођу кроз Народну скупштину, суштина је у повлачењу Србије из тзв. Бриселског процеса, док се не успостави „статус кво анте“, односно Србима не врате општине и полиција на Северу. Куртију који је опсесивно садистички прослављао окупацију Севера, једноставно се морало одговорити.
Колико је овај одговор прихватљив за САД и ЕУ вероватно се не треба питати. Али, чињеница је да они сем ничим обавезујућих саопштења, нису реаговали на стварање неподношљивих услова за опстанак Срба на Косову и Метохији.
У брижљиво, за наше услове, припремљеном списку мера и одлука, праћеним председниковим оправдавањем за Бриселски споразум, није поменут тзв. француско-немачки план и то брине, јер оставља простор западним дипломатијама за нове притиске.
Биће времена за подробније анализе, сада је најбитније да се Куртију ипак одговорило.
