Предлог закона фокусира се на Албанце из Прешевске долине и предлаже израду извештаја о њиховим правима
Стручњаци истичу да је закон део политичког притиска на Србију уз подршку албанског лобија
У моменту када је од Ричарда Гренела, Трамповог изасланика, стигао позив Србији да “прати амерички, а не европски пут”, Одбор за спољну политику Представничког дома Конгреса САД усвојио је предлог закона о наводној систематској дискриминацији албанске мањине у Србији. Саговорници “Блица” кажу да је реч о притиску на Србију кроз албанске лобисте и да ће се постојање Албанаца у Прешеву користити за притисак на Србији да се престроји на “амерички пут“.
Нацрт закона је предложио републикански конгресмен Кит Селф, а пре два дана усвојен је са 43 гласа “за” и 3 “против”. Није било уздржаних.
Посебан фокус даје се Албанцима у Прешевској долини, а нацртом закон се тражи:
- разматрање пасивизације адреса, која се, према наводима, користи за брисање Албанаца из цивилних регистара, а чиме им се, како тврде, ускраћује бирачко право и приступ основним јавним услугама,
- разматрање наводног ограничења у употреби албанског језика у јавним институцијама,
- разматрање наводне дискриминације у области образовања.
“Врло су организовани, вероватно су и дали новац”
Зоран Миливојевић, бивши дипломата, за “Блиц” каже да је ово притисак на Србију и покушај да се питање Албанаца у централној Србији прикључи преговорима у Бриселу.
Миливојевић у следећа три догађаја види умешане прсте албанских лобиста:
- Закон о ауторизацији националне одбране (НДАА), у којем се спомиње спомиње Охридски споразум.
- Предлог закона о наводној систематској дискриминацији албанске мањине у Србији.
- Прикључење Вљосе Османи Трамповом Одбору за мир.
– Они су врло су организовани! Видите и да је Османи накнадно позвана. Очигледно је албански лоби умешао прсте, вероватно су и дали новац – каже Миливојевић.
“Тенденција снажније подршке албанској страни”
Огњен Гогић, политиколог са Косова, за “Блиц” каже да ову иницијативу треба посматрати у контексту све јаснијег повратка америчке политике према косовском питању на “фабричка подешавања”.
– Након неколико година осцилација и тензија у односима између Вашингтона и Приштине, код Американаца се поново препознаје тенденција снажније подршке албанској страни, односно оштријег приступа према Београду. У таквом окружењу отвара се простор за иницијативе појединих конгресмена који су традиционално наклоњени албанској страни, као што је овај законски предлог. Ипак, то још није закон и неизвесно је да ли ће нацрт проћи све процедуре да би био усвојен – каже Гогић.
Донекле збуњује то што је пре само два дана изасланик председника САД за специјалне мисије Ричард Гренел поручио да би “Вучић требало да прати амерички, а не европски пут“.
– Питање Косова се тренутно не котира високо. Америка се бави Украјином и лобисти то користе да га активирају. Гренел говори оно што одржава став актуелне администрације – каже Миливојевић.
Амерички пут је трновит – нема црвеног тепиха
Гогић упозорава да је, што се тиче Гренелове изјаве о “америчком путу“, важно разумети да преко тог пута није раширен црвени тепих.
– Тај пут је трновит, јер САД од Србије очекују велике уступке који се односе на заокрет у односу са Русијом и промену политике према Косову. Положај Албанаца у Прешеву ће се користити као инструмент притиска да се Србија постави на “амерички пут“ – каже Гогић.
Гогић каже да се питање наводне пасивизације адреса Албанаца на југу Србије већ неко време појављује у међународним оквирима.
– Овом темом се бавила и Европска комисија. Београд се о томе до сада није јасно одредио. Важно је да се то питање адресира како не би било предмет политизације и злоупотребе – упозорава Гогић.
Дуг пут до усвајања
Чим је предлог закона прошао Одбор за спољну политику, група “Албанци за Америку” се похвалила и на мрежи X навела да је то “важан тренутак за права Албанаца у Прешевској долини”. Похвалио се и Хари Бајрактари, албански трговац некретнинама у САД и ватрени финансијер независности Косова.
Тиме је направљен тек први корак: отворена је могућност да се од америчког државног секретара затражи израда свеобухватног извештаја о стању права Албанаца у Прешевској долини.
После овог корака, нацрт закона треба да се упути на разматрање и гласање на пленарној седници Представничког дома. Ако буде усвојен, после Представничког дома потребно је да га одобри и Сенат и да га, на крају, потпише амерички председник Доналд Трамп.
Данијела Луковић
