Професор европских интеграција Дритеро Арифи изјавио је да се састанци Аљбина Куртија са међународним представницима који посећују Косово одржавају ван државних институција јер они не желе да дају подршку премијеру у техничком мандату. С друге стране, бивши дипломата Бљерим Цанај каже да актуелне институције немају легитимитет те да међународни представници Куртија углавном срећу као председника Покрета Самоопредељење, преноси Косова прес.
Према њиховим речима, ово је политичка порука дистанце према актуелној влади у техничком мандату.
У међувремену, Косово су посетили висока представница Европске уније Каја Калас, високи званичник америчког Стејт департмента за европска питања Брендан Ханрахан и заменик помоћника секретара за одбрану САД Дејвид Бејкер, који су одржали састанке са Куртијем, али не у канцеларији премијера већ на званичним вечерама.
С друге стране, Врховни суд је пре неколико недеља донео одлуку у којој је наглашено да обављање функције министра, а истовремено и бити сертификовани посланик, није у складу са уставним одредбама.
Професор европских интеграција Дритеро Арифи каже да међународни представници не желе да буду део подршке влади без пуног легитимитета.
„Дошло је до рестаурације владе. То је логика којом Курти свесно или несвесно поступа. То је нормално јер западњаци раде у складу са законима и уставом. Устав Косова не признаје постојање половине владе, са посланицима, министрима и премијером у исто време. То је аномалија у нашем схватању закона и устава. Међународни представници га срећу у ресторанима јер не желе да на индиректан начин подрже неког појединца или владу која нема пун легитимитет“, каже он.
Са друге стране, бивши дипломата Бљерим Цанај каже да актуелне институције немају легитимитет те да међународни представници Куртија углавном срећу као председника Покрета Самоопредељење.
Према његовим речима, пребацивање састанака у неформалне просторе представља политичку поруку: међународна заједница држи дистанцу од актуелне владе.
„Правна држава се обично ослања на одлуке судова. Одлука Врховног суда јасно показује да немамо легитимне институције, те су због тога опрезнији у комуникацији, на пример, са Куртијем као премијером или са министима, за које се тврди да су министри… На пример, у амбасадама се обично позивају представници политичких партија или се иде у канцеларије странака, али не и у институције, јер институција комуницира са институцијом. Ако нам дође премијер неке државе, он комуницира са премијером наше државе као институцијом, али према одлуци Врховног суда, он више није премијер. Зато се састају у различитим канцеларијама, што значи да разговарају са неким из политичке партије који има потенцијал да буде премијер и дискутује теме“, наглашава он.
