Покрет за одбрану Косова и Метохије

Апел међународних историчара због случаја Гаши: „Кривични поступак због изложбе није нормалан у демократском друштву“

Фото: Дубрава/Шкељзен Гаши

Случај изложбе „Масакри на Косову 1998–1999“, који већ недељу дана изазива снажне политичке, правне и друштвене реакције на Косову, добио је и међународни одјек – група угледних европских историчара и истраживача упутила је апел Специјалном тужилаштву Косова да обустави истрагу против аутора изложбе Шкељзена Гашија.

У писму, које је објавио сам Гаши, наглашавају да се годинама баве историјским темама везаним за Косово, као и да са Косовом осећају „блиску повезаност“, уз оцену да се косовска демократска пракса до сада „позитивно издвајала у односу на суседне државе“.

Међутим, упозоравају да их најновији развој догађаја озбиљно забрињава.

„У европским демократијама није уобичајено да квалитет једног научног рада, заједно са његовим могућим слабостима, буде разлог за кривично гоњење од стране државе“, наводи се у писму.

Посебно истичу да такви процеси представљају опасан преседан:

„Чак и један овакав случај може створити разоран преседан за однос између науке и друштва. Још горе, може суштински ослабити демократски поредак.“

Апел је уследио након што је Специјално тужилаштво 30. марта покренуло предмет против Гашија због сумње на кривично дело „подстицање раздора и нетрпељивости“, уз претрес његовог стана и заплену уређаја.

Потписници наглашавају да се не упуштају у оцену тачности или квалитета саме изложбе, али подвлаче да је критика саставни део научног рада:

„У научном раду је сасвим нормално да терминологија и делови текста буду предмет критике, као и да аутор на основу те критике преиспитује сопствени рад.“

Управо због тога позивају косовске правосудне институције да се повуку из овог процеса:

„Позивамо Специјално тужилаштво да оцену научног карактера једног дела препусти научној заједници и слободној дебати.“

У завршници апела упућен је и директан захтев:

„Позивамо Специјално тужилаштво Републике Косово да обустави истрагу у вези са изложбом и њеним аутором.“

Ко су потписници

Апел су потписали европски историчари и истраживачи, међу којима су Флоријан Бибер (Флориан Биебер, Граз), Конрад Клевинг (Конрад Цлеwинг, Регенсбург), Криштијан Чаплар-Дегович (Крисзтиáн Цсаплáр-Деговицс, Будимпешта), Ноел Малколм (Ноел Малцолм, Оксфорд), Роберт Пихлер (Роберт Пицхлер, Беч), Аљберт Рамај (Алберт Рамај, Сент Гален) и Оливер Јенс Шмит (Оливер Јенс Сцхмитт, Беч) – аутори који се, како наводе, „дуже време баве историјом Косова“ и прате његове друштвено-политичке процесе.

Случај који „тресе“ јавност

Специјално тужилаштво Косова отворило је предмет против историчара и публицисте Шкељзена Гашија (Схкëлзен Гасхи) због сумње да је изложбом „изазвао раздор и нетрпељивост међу грађанима“.

Истрага је покренута након што је изложба „Масакри на Косову 1998–1999“, постављена на Тргу „Мајка Тереза“ у Приштини поводом годишњице НАТО бомбардовања, уклоњена услед снажних реакција дела јавности и званичника, који су тврдили да садржи нетачне и штетне податке о жртвама.

Изложбу су организовале организације Интегра и Адмовере, које су наводиле да су коришћени подаци Фонда за хуманитарно право, као једине свеобухватне базе о жртвама рата, међутим, сам Фонд је реаговао наводећи да су подаци у више случајева погрешно интерпретирани и да изложба даје нетачну слику о злочинима.

У средишту спора нашла се терминологија – посебно употреба речи „арматосур“ за жртве злочина у Дубрави, која се преводи као „наоружани“, али може значити и „борци“, што је покренуло ланчану реакцију: од политичких осуда и протеста, до укључивања тужилаштва.

У међувремену, аутор изложбе нашао се на мети оштрих јавних напада, укључујући и кампање на друштвеним мрежама, док су бивши припадници ОВК протестовали испред Скупштине, уз оптужбе на рачун аутора и институција које су подржале пројекат.

Истовремено, отворено је и питање одговорности институција које су финансијски и организационо подржале изложбу, односно, претходно Гашијеву књигу – пре свега Скупштине и Министарства спољних послова и дијаспоре, што је додатно продубило политичку полемику.

Тек по који глас у поређењу са лавином осуде и напада на Гашија усудио се да упозори да се овим поступком задире у слободу изражавања и академску дебату, што сада потврђује и садржај апела међународних истраживача.

(КоССев, 04.04.2026)