Живимо од ових крава. Не тражимо да болесне животиње остану код нас, нити желимо да угрозимо своју децу и породицу. Тражимо само да се, пре него што их одведу и униште, понови тестирање и са сигурношћу утврди да ли су заиста заражене. Данас нам је речено да ће сутра поново доћи по њих. Зато се вечерас обраћамо јавности.
Пишу: Марко и Данијела Илић
Ми смо породица Илић из Сушића, села изнад Штрпца. Бавимо се сточарством и од тога живимо. Немамо други извор од којег бисмо могли да издржавамо домаћинство.
Све је почело када је једна од наших крава побацила теле. Ми смо позвали ветеринара јер смо желели да проверимо да ли постоји нека болест.
Према резултатима које смо добили, код те краве налази су били негативни. Након тога тестиране су и остале краве и тада је настао проблем.
Код једне наше краве, према резултатима који су нам саопштени, Росе Бенгал тест био је позитиван, док је ЕЛИСА била негативна. Код друге је, како нам је објашњено, ЕЛИСА била позитивна, а Росе Бенгал негативан.
Једна од тих крава је у деветом месецу стеоности, пред тељењем.
Речено нам је да мора да буде уклоњена.
Због тога тражимо да се тестирање понови и да се уради додатна провера пре него што наше животиње буду одведене.
Не бежимо од болести – хоћемо да будемо сигурни
Нама је здравље наше породице на првом месту.
Имамо децу. Пијемо млеко ових крава, правимо сир и једемо оно што од њих добијамо. Ако су животиње заиста заражене бруцелозом, ми први желимо то да знамо и да заштитимо своју породицу.
Не тврдимо да су краве здраве. Нисмо ветеринари.
Али када нам се каже да је код једне животиње један тест позитиван, а други негативан, желимо одговор на једноставно питање: зашто се пре њиховог уклањања тестирање не би поновило како бисмо били потпуно сигурни?
Ако се потврди да су болесне, прихватићемо да морају да буду уклоњене.
Али када једном одведу и униште животињу, повратка нема.
Од девет крава живе два домаћинства
У наша два породична домаћинства заједно имамо девет крава. Мој супруг и ја имамо две, а остале су у домаћинству девера. Сви заједно их чувамо и радимо.
За нас крава није само имовина која може да се израчуна у новцу.
Од тога живимо.
Мој супруг је оперисао кичму. Немамо социјалну помоћ нити друга редовна примања од косовских институција. Од Србије примамо дечји додатак за најмлађе дете.
Остали смо овде, у нашем селу, и желимо да наставимо да живимо од свог рада.
Сушиће је планинско село у општини Штрпце. Овде има око тридесетак српских домаћинстава и многе породице баве се сточарством.
Колико знамо, проблем није само код нас – има животиња за које се сумња на болест и код наших комшија.
Дошли су са камионом, кажу да поново долазе сутра
Људи који су данас дошли код нас представили су нам се као инспектори из Приштине.
Рекли су нам да су анализе сигурне и да су животиње болесне и морају да буду уклоњене.
Ми смо тражили поновно тестирање.
Тражили смо и да нам омогуће додатну проверу узорака, па и у Србији, јер желимо још једну потврду пре него што останемо без животиња. Речено нам је да то није могуће.
Данас су дошли са возилима и камионом. Како смо разумели, намеравали су и да копају место на којем би животиње биле закопане, изнад сеоског гробља.
И то нас додатно брине.
Ако су животиње заиста заражене бруцелозом, желимо да нам неко објасни која је тачно процедура њиховог уклањања, ко то ради и где је предвиђено да се такве животиње одлажу.
Не желимо да се животиње за које нам говоре да су заражене једноставно закопају у нашем селу, уколико за њихово уклањање постоји друга прописана процедура.
„Нико није имао ни маску ни рукавице“
Још нешто нас је данас збунило.
Људи који су долазили нису имали маске ни рукавице. Колико смо могли да видимо, били су нормално обучени, у мајицама и панталонама.
И ветеринар који је раније узимао крв радио је без такве заштитне опреме.
Ми нисмо стручњаци и не тврдимо да знамо каква заштитна опрема мора да се користи. Али ако нам се говори да наше животиње имају заразну болест од које треба да заштитимо себе и своју децу, очекивали смо да видимо и посебне мере заштите код људи који са њима раде.
То је код нас изазвало још већу недоумицу.
Зато понављамо: не тврдимо да болест не постоји. Тражимо да нам се објасни процедура и да се животиње још једном тестирају.
„Ако су болесне, прихватићемо – али прво будимо сигурни“
Комуникација данас није била добра.
Неки од људи који су долазили говорили су српски, неки албански, а њихов наступ смо доживели као груб.
Говорили су нам да поступају због нас и наше породице, како се ми и наша деца не бисмо заразили.
Ми разумемо такву бригу. Али управо зато желимо да будемо сигурни.
Ако постоји бруцелоза, не желимо да угрозимо ни своју породицу, ни комшије, нити било кога другог.
Ако треба, нека поново дођу ветеринари, нека поново узму крв и нека се уради додатна анализа. Нека нам објасне шта показује сваки налаз и нека нам дају јасну документацију.
Ако се тада потврди да су животиње болесне, знаћемо да морају да буду уклоњене.
Зато се вечерас обраћамо јавности
Речено нам је да ће сутра поново доћи. Зато се вечерас обраћамо јавности.
Не желимо сукоб ни са ким. Не тражимо да се прописи не примењују. Не тражимо ни да нам неко верује на реч да су наше краве здраве.
Тражимо само да се пре њиховог одвођења понови тестирање и да нам се јасно објасне резултати.
Једна од крава коју желе да уклоне пред тељењем је, у деветом месецу стеоности.
Ако се потврди да је болесна – прихватићемо оно што мора да се уради.
Али док имамо резултате које ми разумемо као различите, молимо да нам се омогући још једна провера пре него што буде касно.
Нама ово није питање само новца и евентуалне накнаде.
Од ових крава живимо.
Напомена: Документацију коју је породица Илић доставила КоССеву редакција је имала на увид. Извештај Агенције за храну и ветеринарство показује да резултати Росе Бенгал и ЕЛИСА теста нису подударни код три од седам тестираних грла: код два је Росе Бенгал тест негативан, а ЕЛИСА позитиван, док је код једног Росе Бенгал позитиван, а ЕЛИСА негативан. Код једног грла оба теста су позитивна, док су код преостала три оба негативна. ПЦР анализа достављеног узорка плаценте била је негативна.
Наглашавамо да аутори текстова преузимају искључиву одговорност за истинитост својих навода, те да писма наших читалаца не одражавају нужно став КоССева, нити је КоССев аутор информација у овој рубрици. Да би се информација коју желите да поделите са јавношћу објавила на КоССеву, у оквиру рубрике „Грађани пишу“, потребно је да се потпишете пуним именом и презименом, уз основну информацију о себи, а да редакцији потврдите свој идентитет и потпишете изјаву или потврдите да се текст објављује на основу ваше сагласности. Истовремено скрећемо пажњу да информације које будете изнели морају да буду поткрепљене аргументима, да језик којим будете писали не сме да садржи говор мржње, дискриминације, омаловажавање по било којој основи. Као редакција задржавамо право да текстове лекторишемо, да уместо пуних имена, уколико се спомињу у тексту, можемо да објавимо иницијале истих, да текст не објавимо уколико утврдимо да је неаутентичан, пропагандистички, злонамеран или није од јавног значаја.
