Плесковића је Специјално тужилаштво оптужило да је, у саучесништву са другим лицима, починио убиство три особе, међу којима су и два сина Михрија Дачаја.
Тврдњу одбране оптуженог Плесковића да је изречена казна оштра и да олакшавајуће околности нису правилно узете у обзир, веће Апелационог суда је оценило као основану.
Према другостепеној пресуди, приликом процене олакшавајућих околности, наведено је да их првостепени суд није узимао у обзир у конкретном случају.
Као отежавајуће околности, првостепени суд је навео опасност и заштићену друштвену вредност, начин извршења кривичног дела, чињеницу да је оптужени починио ово кривично дело у својству припадника српских снага, иако није био редовни полицајац или војник, као и чињеницу да су жртве биле цивили.
Према пресуди другостепеног суда, постоје олакшавајуће околности које директно утичу на индивидуални степен кривичне одговорности оптуженог.
„Прво, кривична одговорност оптуженог је утврђена у облику саизвршилаштва, што подразумева учешће у групи од 7-8 наоружаних лица, а не лично извршење коначног дела. Недостатак доказа да је сам оптужени предузео конкретну радњу која је проузроковала смрт жртава има правну тежину у процесу одмеравања казне, будући да се, у складу са принципом индивидуализације, кривична одговорност мора процењивати према његовом конкретном доприносу и стварној улози у саизвршилаштву, а не само на основу коначне последице дела. У том смислу, учешће у заједничкој радњи се не изједначава аутоматски, у погледу казне, са личним извршењем дела које је проузроковало смрт, већ захтева диференцирану процену индивидуалног степена одговорности“, наводи се у пресуди Апелационог суда.
У одлуци се наводи да овај суд такође узима у обзир улогу окривљеног у контексту саизвршилаштва.
„Изложеним доказима није доказано да је окривљени имао организациону, руководећу или командну улогу, нити да је водио или наређивао саизвршиоцима. Његова одговорност је везана за учешће у саизвршилаштву, али не и за вршење овлашћења или руководеће улоге, околност која је, према принципу индивидуализације казне, битна за одређивање сразмерности казне“, наводи се у другостепеној пресуди.
Према апелацији, пресудом Основног суда нису утврђене никакве конкретне појединачне отежавајуће околности које би указивале на повећан интензитет личне кривице.
По мишљењу суда, као релевантну околност је процењена и чињеница да је окривљени, у време извршења кривичног дела, био стар свега 19 година, и то је околност која, према стандардима индивидуализације, утиче на процену зрелости и степена аутономије у доношењу одлука и висине казне.
Према оптужници Специјалног тужилаштва, поднетој 7. јуна 2024. године, Милош Плесковић је оптужен за кривично дело „Ратни злочин против цивилног становништва“.
Плесковић је осуђен на 15 година затвора у јулу 2025. године.
Њега је 29. септембра 2023. године ухапсила Косовска полиција.
Специјални тужилац Иљир Морина донео је решење о покретању истраге против њега, због основане сумње да је 1. септембра 1998. године, у близини насеља „Хоћа Махала“ у Призрену, током рата, мобилисан и наоружан, у саучесништву са другим припадницима српских снага, починио ратни злочин против цивилног становништва албанске националности, у ком случају је, заједно са другим припадницима српских снага, убио троје албанских цивила.
Зорица Воргучић
