Шта ће се десити ако Трамп настави визију повлачења из „туђих ратова“? Може ли се замислити Косово без САД као његовог сталног заштитника? Такав сценарио, ма колико некоме изгледао мало вероватан, суштински би променио политички и стратешки пејзаж региона.
„Провели смо деценије уплетени у сукобе који нису били наши. Ратови који су нас исцрпили и нагризли наше ресурсе. Ово се данас завршава“
Овај део говора Доналда Трампа, снажан позив да се окончају војни ангажмани САД у иностранству, делује директно и привлачно бирачком телу уморном од „бескрајних ратова”. Али за регионе попут Балкана, а посебно за Косово, таква политика садржи више страха него наде.
За Косово је присуство америчких трупа у оквиру Кфора било више од симбола, било је опипљива гаранција стабилности и мира.
Од краја рата 1999. године, Кфор је играо кључну улогу у одржавању мира у крхком региону, где међуетничке тензије између Косова и Србије остају стални извор забринутости.
Војно присуство САД на Косову није само добротворни чин, то је израз посвећености САД региону у коме се приближавају амерички и европски стратешки интереси.
Трамп својом логиком повлачења америчких трупа са Косова, чини се, предвиђа коначно решење отвореног проблема између Косова и Србије.
У овом приступу, он одбацује статус кво као одрживу опцију и тражи пут ка стабилности, који ће, према његовој перцепцији, доћи само кроз један од два сценарија – или кроз корекцију граница, идеју која је раније кружила и која је противили су се многи актери, или кроз стварање Заједнице општина са српском већином, као механизма за решавање захтева косовских Срба.
Овај снажан приступ има јасну поруку – САД неће наставити да улажу у недоглед у ситуацији која не даје конкретне резултате.
Уместо одржавања двосмислене равнотеже, може се повећати притисак на Косово и Србију да прихвате једно од ова два решења, без обзира на унутрашње противљење или ризик од дестабилизације.
Ова логика, иако има за циљ да постигне јасан епилог, поставља озбиљна питања о дугорочној стабилности и правичности решења које се може наметнути странама.
Али шта ће се десити ако Трамп настави ову визију повлачења из „туђих ратова“?
Може ли се замислити Косово без САД као његовог сталног заштитника? Такав сценарио, ма колико некоме изгледао мало вероватан, суштински би променио политички и стратешки пејзаж региона.
Повлачење САД са Балкана имало би вишеструке последице.
Прво, створио би безбедносни вакуум, посебно на северу Косова, где су тензије највеће и где би Србија, уз подршку Русије, видела прилику да појача притисак на Косово.
Присуство Кфора, посебно америчких трупа, било је важно одвраћање од било каквог покушаја дестабилизације. У недостатку овог присуства, постоји реалан ризик да ће тензије експлодирати и да ће се Балкан вратити у ситуацију сукоба.
Штавише, повлачење САД из региона би нарушило кредибилитет Натоа и гурнуло европске државе да се суоче са одговорностима које још нису спремне да преузму.
Многе европске земље не успевају да испуне ни минимални ниво потребних издатака за одбрану (два одсто БДП-а), док би неочекивано повећање финансијског терета за Нато могло да створи нове поделе унутар Алијансе.
У време када Русија и Кина настоје да прошире свој утицај на Балкану, слабљење Натоа би им било стратешки поклон.
Ову неизвесну ситуацију још више погоршавају неке акције косовских лидера, посебно премијера Аљбина Куртија.
Одбијање неколико важних пројеката које су предложиле САД, као што је Споразум о Заједници општина са српском већином, створило је тензије са главним савезником Косова.
Он је одбацио све што је долазило из бивше Трампове администрације.
Ови ставови, иако вођени домаћим политичким мотивима, тумачени су као недостатак уважавања стратешког партнерства са САД. Међутим, Куртијеве грешке не би требало да буду разлог за кажњавање народа Косова и за повлачење америчке подршке.
Косово је успешна прича за САД и Нато. То је случај када је међународна интервенција довела до престанка геноцида и стварања нове државе која је, упркос изазовима, направила значајне кораке напред.
Одступање од ове обавезе не само да би нашкодило Косову, већ би послало опасну поруку америчким савезницима и противницима: да америчке обавезе нису трајне и да се међународна стабилност може жртвовати за домаће интересе.
У овом критичном тренутку важно је да Косово покаже политичку опрезност и изгради јаке комуникационе мостове са САД и Натом.
Европа, с друге стране, мора повећати своја улагања у одбрану и показати да је спремна да преузме већу одговорност за регионалну безбедност.
У супротном, нестабилан регион попут Балкана може поново постати извор сукоба, угрожавајући не само његову стабилност, већ и стабилност читавог континента.
Трампов говор може изгледати као позив на мир и повратак домаћим приоритетима, али за Косово и Балкан то је оштро упозорење.
Крај „бескрајних ратова“ не би требало да значи крај америчке посвећености миру и стабилности.
Иначе, историја је показала да празнине настале повлачењем великих сила увек попуњавају они који сукобе виде као прилику.
За Косово, оно што се данас види као нематеријална гаранција може се сутра претворити у далеки сан.
Доналд Трамп:
„Провели смо деценије уплетени у сукобе који нису били наши да водимо и ратове који су црпили нашу снагу и ресурсе. То се данас завршава. Престаћемо да водимо бескрајне ратове, вратићемо наше храбре трупе кући и уместо тога се фокусирамо на обнову Сједињених Америчких Држава. Мир ће бити наш циљ, а дипломатија наше оруђе. Ера жртвовања америчких живота за амбиције других је завршена. Водићемо снагом, али само тамо где то служи нашим интересима и обезбеђује трајну стабилност“
Пише за Албаниан пост: новинар Батон Хаџиу
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
(Албаниан пост/Косово онлајн, 21.01.2025)
