Вршилац дужности заменика премијера Косова Бесник Бисљими, који је уједно и шеф преговарачком тима Приштине у Бриселу са Београдом, изјавио је да предстоји „пет или шест веома важних недеља“ у којима је, како је навео, потребно бити „конструктиван“ како би се „покренуо процес интеграције“ образовних и здравствених институција које и даље функционишу у систему Србије.
Он је у интервјуу за Радио телевизију Косово, други канал на српском језику, открио да је вршилац дужности министра за локалну самоуправу Ељберт Краснићи упутио позив свим градоначелницима општина са српском већином на састанак који ће бити одржан у петак, 13. фебруара, у 10 часова.
„Позив је послат прошле недеље. До данас имамо само једну потврду. Било би добро да градоначелници у овој фази покажу што већу одговорност, јер добробит њихових грађана у великој мери зависи од приступа који ће имати у наредним недељама“, рекао је Бисљими у интервјуу за РТК2.
Према његовим речима, управо градоначелници имају кључну улогу у овом процесу, будући да, како он сам наводи, имају широка овлашћења у области образовања и здравства, као и предвиђене буџете за финансирање тих сектора. Додао је да градоначелници општина са српском већином имају чак и већа овлашћења него други, те да и Србија „може“ финансијски помагати те општине.
Интеграција школства и здравства, „легализација и легитимизација“ институција
Бисљими је нагласио да проблем, како тврди, није у спровођењу закона, већ у самим институцијама које, према његовим речима, треба „легализовати и легитимизовати“ у оквиру правног система Косова.
„Потребно је време да се те институције инкорпорирају у правни оквир Косова“, казао је он, додајући да „постоји иницијатива“ да се управо сада направи искорак у интеграцији здравственог и образовног система.
Болница у Северној Митровици „није у добром стању“
Говорећи о здравству, Бисљими је навео да је у току иницијатива за израду студије потреба целокупног здравственог система на Косову, у сарадњи са међународним донаторима.
Посебно се осврнуо на стање болнице у Северној Митровици.
„Болница у Северној Митровици није у добром стању. Није добро да се пацијенти због мањих интервенција или потреба шаљу у болнице у Србији само зато што су услуге бесплатне. Постоји воља Владе Косова да унапреди здравствену заштиту и квалитет образовања у Северној Митровици“, рекао је Бисљими.
Подсетимо, на Косову не постоје доприноси за здравствено осигурање, као што је то случај са српским здравством.
Грађани и грађанке Косова су једини у региону Западног Балкана који нису покривени јавним здравственим осигурањем. Тренутно је здравствено осигурање доступно само грађанима који себи могу приуштити да га купе од приватних осигуравајућих компанија.
Закон о странцима „неће бити механизам притиска на Србе“
У истом интервјуу, Бисљими се осврнуо и на бојазни дела српске заједнице да би Закон о странцима могао да буде искоришћен као механизам институционалног притиска.
„Закон даје права, не ограничава их. Ниједан странац не треба да се плаши овог закона. Особа која добије статус по овом закону биће институционално заштићена. Закон није селективан и неће циљати ниједну националност“, поручио је Бисљими.
Питање здравства и школства реактуелизовало се последњих неколико година, нарочито током протекле године. Приштина, на челу са косовским премијером у техничком мандату Аљбином Куртијем, поручује да је интеграција школства и здравства из већински српских средина неизбежна, спроводећи претходно акције у којима се преузимају објекти у којима су биле смештене десетине служби Републике Србије.
Са друге стране, из Београда и са српске стране стижу негативне реакције и неслагање, али знатно блажег интензитета у односу на одлучност косовских власти.
Иначе, данас је вест дана са Севера је и уручивање документа са косовског приштинског универзитета ректорату у Северној Митровици, о једномесечном року да као „нелегални корисник“ постигну споразум са овом институцијом о коришћењу објекта или да га напусте. Шта се догодило и шта нам је казао ректор Небојша Арсић, опширније у посебној вести.
Што се међународних представника тиче, осим повремених оглашавања о противљењу једностраним акцијама косовских власти, са појединих западних адреса, попут САД, истиче се да је интеграција школства и здравства у косовски систем такође потребна, али да она мора да се спроведе уз сагласност и сарадњу са локалним Србима.
Универзитет и здравтсво је у међувремену додатно оптеретило најављено спровођење Закона о странцима и возилима, којим ће, уколико и када се буде у потпуности применили закони из 2017, године, административно отежати боравак студената, професорског и удравственог кадра уколико не буду били регистровани, односно лиценцирани у косовски систем.
У преосталим институцијама Републике Србије претходних дана, како КоССев незванично сазнаје, тражено је да се изјасне о томе да ли поседују косовска документа.
